Младен Матовић за “Глас Српске”: Још нисмо свјесни истинске моћи културе

Круну успјешне године представљала је реализација захтјевне двомјесечне манифестације посвећене обиљежавању 90 година Банског двора, а у оквиру које је приређен  богат и разноврстан програм и укупно 26 репрезентативних културних садржаја (концерата, изложби, филмских пројекција и књижевних промоција) током новембра и децембра. Сам  програм био је концептуално  сачињен тако да се уз регионално и интернационално етаблиране извођаче и умјетнике, публици представе и наши истакнути умјетници и ствараоци.

Овако је разговор за “Глас Српске” започео директор Банског двора Културног центра Младен Матовић, осврћући се на успјешну сезону коју је ова установа реализовала.

- Посебно желим истакнути да је након покретања нових сцена Арт дворишта, Арт терасе и Арт биоскопа, у претходној години, тачно на 90. годишњицу Банског двора, отворен још један нови и репрезентативан простор установе за културне намјене - стална изложбена поставка “Врбаска бановина - обриси, трагови, одјеци...” која нас враћа у један од најзначајнијих периода у развоју нашег града - тзв. златно доба грађанске Бањалуке. Поставку  чини раритетна збирка експоната, предмета и документаристичке грађе из породичне заоставштине четвртог по реду бана Врбаске бановине Тодора Лазаревића - додаје он.

ГЛАС: У организацијском смислу, шта је најзахтјевније када је ријеч о довођењу умјетника из других држава?

МАТОВИЋ: Да бисте у свом програму, између осталог, имали и интернационално етаблиране умјетнике, најважније је да будете “на добром гласу”. Бански двор је у претходном периоду постао регионално и интернационално препознатљив културни центар с репрезентативним програмским садржајем у властитој продукцији. У нашим фестивалским програмима угостили смо нека од најзначајнијих имена умјетничке и џез музике данашњице те истакнуте књижевнике и ликовне умјетнике, који су одушевљени нашим гостопримством и продукцијским сегментом касније постали и наши најбољи промотери у иностранству. Радује ме чињеница да пандемија вируса корона полако постаје наша прошлост јер су у условима трајања пандемије организационо најзахтјевнија била управо гостовања интернационалних умјетника и ансамбала, будући да је у таквим случајевима било неопходно константно праћење мјера које се доносе у матичним земљама умјетника, те истовремено праћење и упоређивање с мјерама које су биле на снази у Републици Српској. 

ГЛАС: Колико је тешко удовољити публици и колико Ви у ствари пратите укусе и заинтересованост публике при организовању догађаја?

МАТОВИЋ: Први и основни критеријум да би неко био уврштен у програм Банског двора јесте квалитет и ту никада не правимо компромисе. У том смислу Бански двор никада неће “подилазити” било коме јер смо установа културе од јавног интереса и морамо увијек водити рачуна о истом. С друге стране, веома је захтјевно креирати програмске садржаје у културним центрима јер су они по својој дефиницији поливалентни, тј. нису искључиво галеријски или концертни простор и обухватају све појавне облике културе и умјетности. Ту се враћамо на почетак приче и чињеницу да је у Банском двору у протеклој години организовано више од 270 разноврсних и репрезентативних (музичких, ликовних, књижевних, филмских и драмских) програмских садржаја. Оно на шта смо посебно поносни јесте велика посјећеност већине догађаја у властитој продукцији установе, што доказује да Бањалука и те како има публику која воли културу и умјетност - потребно јој је само понудити квалитет и то што радите промовисати на адекватан начин.

ГЛАС: У прошлој години два фестивала у продукцији Банског двора “Јесења соната” и “Интим џез фест” доживјели су своја пета издања. У протеклих неколико година на овим фестивалима гостовали су квалитетни и признати музичари. Како одржати континуитет?

МАТОВИЋ: Сад већ чувене 2018. године иницирао сам покретање два фестивала у организацији Банског двора, сматрајући да је установа зрела да направи додатни продукцијско-организациони искорак кад је у питању организација властитих програмских садржаја. Иако су неки тада били скептични јер је то у том тренутку изгледало прилично храбро и амбициозно, оба фестивала су заживјела и кроз своје квалитетне програме и велику подршку публике, “Јесења соната” и “Интим џез фест” у потпуности су оправдали своју сврху, мисију и циљ. У наредном периоду биће нам сигурно пуно лакше да одржимо континуитет одржавања јер смо у претходном периоду угостили заиста значајна имена и великане умјетничке и џез музичке сцене, што нам је дало озбиљан вјетар у леђа и допринијело актуелном умјетничком кредибилитету обје фестивалске манифестације.

ГЛАС: С обзиром на то да сте умјетнички руководилац и диригент Женског камерног хора “Бањалучанке”, шта бисте могли да нам кажете о плановима “Бањалучанки” за ову годину?

МАТОВИЋ: Након успјешно реализоване претходне сезоне и освајања златне медаље на Интернационалном хорском такмичењу “World Chorl Cup” у Барселони, Женски камерни хор “Бањалучанке” налази се пред новом и веома захтјевном концертно-такмичарском сезоном. Поред концерата пред бањалучком публиком у плану су цјеловечерњи концерти у градовима региона, снимање новог компакт диска, а хор би ове године требало да учествује и на реномираном међународном такмичењу “Lisabon Sings”, које ће у организацији Свјетске хорске асоцијације “Интеркултур” бити одржано у Португалији.

ГЛАС: С обзиром на то да често одлазите на свјетска такмичења, на којима освајате награде, можете ли да нам откријете како изгледају припреме за такве догађаје и колико су важни за неку врсту промоције домаће музике на иностраном тржишту?

МАТОВИЋ: Да би неко активно учествовао у раду једног озбиљног хорског ансамбла, поред основних музичких предиспозиција, прије свега је неопходно да истински воли хорску музику и пјевање у хору. У мјесецима пред такмичење чести су случајеви да имамо и пет или шест проба седмично, што најсликовитије говори о томе колика су одрицања и посвећеност потребни да би се стигло до било којег признања. Мислим да ми још нисмо ни приближно свјесни колика је истинска моћ културе и колико наши умјетници могу допринијети културној и глобалној афирмацији ових простора. Наши хорови су се у протеклим годинама показали као понајбољи амбасадори  културе Републике Српске, који на најљепши могући начин, кроз умјетност, доприносе разбијању предрасуда о нама.

ГЛАС: Како усклађујете послове професора, диригента, композитора и директора? Колико посвећености је потребно и да ли је тачно оно да се сваки труд и посвећен рад на крају негдје увијек исплате?

МАТОВИЋ: Ја сам тек недавно постао свјестан чињенице да сам један од најсрећнијих људи на свијету јер се бавим оним што искрено волим. Свако ко ме иоле познаје врло добро зна да сам непоправљиви радохоличар и да се максимално дајем и предајем оном што радим, јер једноставно не знам и не умијем другачије. Мој радни дан траје све док не завршим оно што сам замислио, тако да се он врло често настави и у “радну ноћ”. Упркос томе, неописив је осјећај кад вам се тај велики уложени рад и труд врати кроз конкретне резултате. Мој велики проблем јесте то што никад и ни са чим нисам у потпуности задовољан и стално тежим ка нечему бољем, савршенијем, узвишенијем што баш и није добро, јер ми се чини да ћу провести живот у такмичењу са самим собом. Кад је ријеч о одговору на друго питање - апсолутно сам увјерен у то да се сваки труд и посвећен рад на крају негдје увијек исплате.

Арт клуб

ГЛАС: Какви су планови (или неки од планова) Банског двора што се ове године тиче? Може ли рекорд из претходне да буде надмашен?

МАТОВИЋ: Уопште се не оптерећујемо бројевима јер први и основни циљ јесте одржати квалитет програмских садржаја. Наравно, нећемо се ни жалити уколико нам околности дозволе па се као у претходној сезони квалитет поклопи с квантитетом. Требало би имати у виду да је претходна сезона ипак била у знаку јубилеја и сасвим је разумљиво да је била интензивнија у програмском смислу. И у ову годину улазимо с веома амбициозним плановима - поред припрема нових издања фестивалских манифестација Банског двора, ове године биће покренут још један простор за културне намјене установе “Арт клуб”. У питању је нова сцена Банског двора која ће превасходно бити намијењена за књижевне промоције и концерте камерне музике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.