Милутин Дедић: Хиландар у темељима светске цивилизације

Александра Маџар
Милутин Дедић: Хиландар у темељима светске цивилизације

Хиландар је непресушан извор не само српске културе, уметности и духовности, он је у самим темељима светске цивилизације.

 Парафразирам једну мисао великог енглеског глумца Лоренса Оливијеа, који је можда најбољи тумач Шекспирових дела: "Господо, ја када излазим на позорницу, имам повећану одговорност да водим рачуна како говорим јер је на том језику писао Шекспир." Срби који се баве уметношћу и духовношћу морају да воде рачуна да у њиховом животу постоји Хиландар.

Рекао је ово за "Глас Српске" путописац, историчар умјетности и сликар Милутин Дедић, који је свој стваралачки пут најчешће усмјеравао према манастиру Хиландар, гдје је боравио двадесет пута и осликавао његове зидове.

- Свети Сава је ишао бос, био је велики љубитељ сиромашних, па је једном приликом на тржници у Солуну тражио да га продају да се тим парама нахрани сиротиња, а данас видимо да није тако. Данас када се вода замутила морамо да се вратимо извору, а тај извор је Хиландар - каже Дедић.

* ГЛАС: Име сте добили по краљу Милутину, који је био и један од ктитора који су током вијекова даривали манастир и помагали развој Хиландара. Изгледа да је Вама краљ Милутин, осим имена, у насљеђе оставио и љубав према Хиландару?

ДЕДИЋ: Могуће је да постоји нека нераскидива веза у вези са тим. Нисам никада дубље о томе размишљао, рекао бих да је то случајност, јер је свештеник који је био у Шибенику пре Другог светског рата одлучио да српској деци даје имена по именима значајних српских личности и одредио да се зовем Милутин. Вероватно је он у својој визији конципирао неке догађаје. Међутим, моја љубав према Хиландару је нешто врло дубље и трајније што ме инспирише.

* ГЛАС: Колики је значај умјетничких ризница Хиландара?

ДЕДИЋ: Хиландар је непресушан извор не само српске културе, уметности и духовности, он је у самим темељима светске цивилизације. Парафразирам једну мисао великог енглеског глумца Лоренса Оливијеа, који је можда најбољи тумач Шекспирових дела: "Господо, ја када излазим на позорницу, имам повећану одговорност да водим рачуна како говорим јер је на том језику писао Шекспир." Срби који се баве уметношћу и духовношћу морају да воде рачуна да у њиховом животу постоји Хиландар. Свети Сава је ишао бос, био је велики љубитељ сиромашних, па је једном приликом на тржници у Солуну тражио да га продају да се тим парама нахрани сиротиња, а данас видимо да није тако. Данас када се вода замутила морамо да се вратимо извору, а тај извор је Хиландар.

* ГЛАС: Учествовали сте на више од тридесет међународних и домаћих умјетничких колонија. Колико су колоније значајне за младе ствараоце?

ДЕДИЋ: Колоније пружају могућност да дође до сусрета старијих и искуснијих сликара са младима који су тек закорачили на пут тајних хоризоната уметности. Можда се оне у данашње време мало злоупотребљавају, јер људи путем колонија лако долазе до квалитетних дела, али занемарићемо ту девијацију. Оно што је битно рећи је то да колоније подижу ликовни и културни ниво, а за младе уметнике то је јако важно.

* ГЛАС: Чести мотиви на Вашим сликама су воденице, океанска пучина, историјски крајпуташи... Гдје све проналазите инспирацију за дјела?

ДЕДИЋ: Све оно што је у најбољем смислу производ људског духа, памети и људских руку, привлачи ми пажњу. Искрен израз људских емоција и доживљаја буди у мени жељу за стварањем, али не да бих од тога правио неки спектакл, него да у оквиру својих могућности премостим прошла времена како би то имало своју пројекцију у будућности. Пре неколико година имао сам изложбу која се звала "Повратак у будућност" и желео сам да покажем да нема будућности ако људске вредности не видимо на прави начин. У томе је смисао мог односа према светској баштини, у оквиру које посебан акценат стављам на српску баштину, која није довољно афирмисана.

* ГЛАС: Иза Вас је тридесетак самосталних изложби у Србији и свјетским метрополама. Како је публика у иностранству реаговала на Ваше слике?

ДЕДИЋ: Врло су чудне реакције и искуства са изложби. На једној светској изложби брзих цртача која је одржана у Трсту 1993. године требао сам да добијем прву награду, као најбољи брзи цртач на свету. Пошто сам Србин, а били смо до те мере сатанизовани, добио сам трећу награду. Међутим, толико су били "заслепљени" мојим цртежима да сам им неколико и  поклонио. Приликом поставке једне моје изложбе у Француској људи су били одушевљени српским манастирима и воденицама.

* ГЛАС: Жељу за путовањима добили сте још у Шибенику, поред бродова, пучине, морнара... Која мјеста нисте посјетили, а вољели бисте да то учините? 

ДЕДИЋ: Сваки  пут када  изађем из мог стана и атељеа на једанаестом спрату велике зграде у центру Београда, покајем се. Одатле имам прилику да видим цео Банат, Панчево... Када видим ту равницу, Дунав и небо, замишљам неке хоризонте и имагинарна снага ме провоцира да покушавам да сагледам шта се налази иза. Видео сам много тога у животу, али то је мало у односу на оно што постоји. Остало је много тога да се види, али имам 78 година. Био сам прошле године на Кавказу и на Куби и морам признати да ме колена више не слушају.

Родни град

* ГЛАС: Причали сте да никада нисте помишљали да се вратите кући, јер Вам је Шибеник у срцу, а Србија у души. Каква Вас сјећања вежу за родни град?

ДЕДИЋ: Прво поглавље књиге  "Трг тишине", на које сам посебно поносан, односи се на мој живот у Шибенику, период детињства и младости до одласка из Шибеника. Шибеник је постао параметар за многе моје ставове и дилеме. То је град богате традиције. У Шибеник одем повремено, јер много времена проводим на другим местима. Када је реч о мом односу према уметности и култури, Шибеник је непресушна константа у мом животу.

Биографија

Милутин Дедић рођен је у Шибенику 1935. године. Дипломирао је историју умјетности на Београдском универзитету 1962. године. Више од 20 пута посјећивао је манастир Хиландар, који му је био велика инспирација за више од 500 цртежа и слика.

Чести мотиви на Дедићевим сликама су воденице, океанска пучина, историјски крајпуташи и споменици љубави, манастири, културно-историјски споменици…

Саставио је десетине укоричених књига, које броје око десет хиљада страница испуњених записима, а са четири хиљаде портрета и три хиљаде цртежа. У посебним блоковима су још двије хиљаде радова већег формата и у колору.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана