Милован-Мића Стојановић, творац “Карађорђеве шницле” и мајстор који је уз Тита (с)кувао историју:

Нешто прије поднева грају присутних за тренутак је прекинуо сићушни човјек покривен снијегом. Плаве очи засијаше испод капе, чудно лијепа енергија разли се по ресторану, а узвици присутних прекинуше тишину: “Де си Мићо, како је?” Ту у ресторану породице Стојановић  “Мићина домаћа кухиња” пред екипом “Гласа Српске” стајао је главом и брадом оног кога чекасмо. Погледа нас, климну главом, али како и приличи добром домаћину ред је да са свима прозбори. Посједио је с пријатељима, размијенили су покоју ријеч, а потом Мића приђе и сједе с нама. У том тренутку на сто стиже и славно јело - “Карађорђева шницла”.

- Ево шницле, ево аутора. Има бога - повикну Мићин син Милан и ми уз залогај историје и покоју чашу црвеног вина из домаће радиности прозборисмо с мајстором који је 25 година кувао за Јосипа Броза Тита, али и многе друге домаће и свјетске познате личности.

Мића, ратно сироче из Груже, код Крагујевца, рођен је на Видовдан 1935. године по старом календару. Као дјечак дошао је у Београд и створио своје царство. Престао је давати интервјуе, јер је 86 љета узело данак, али како је казао Мића и његов син Милан, његов насљедник и у кухињи, нису могли одбити Бањалуку.

- Без рада нема ништа, али мислим да ме је у животу пратила нека срећа и неистражена сила. Није ми јасно како сам толико створио. Упркос многим препрекама успео сам као човек, Радин супруг, Петров, Миланов и Миличин отац, али и као кувар. Почео сам нулом. Не облачим се лепо, али ми је сада лепо - поносно збори Мића екипи “Гласа”.

И заиста, живот је био суров према њему, али му је и дао много. Тако се његова судбина неколико пута испреплела и са усудом славног српског научника Николе Тесле. Први пут се то десило када је као момчић од 17 љета дошао у хотел “Империјал”. У соби тог хотела, у којој је Тесла преспавао када је посјетио Београд 1892. године, Мића је живио шест мјесеци да би након двадесетак година Мића радио и у њујоршком хотелу “Валдорф Асторија” гдје је научник живио. А послије Тесле, Јосип Броз Тито. Мада, прије него је судбина Мићу спојила са Титом, он је први пут свој специјалитет и најславније јело 1956. године случајно припремио у ресторану “Голф” за Титову снаху Тамару Броз која је била удата за Жарка Броза.

-  Рускиња, која је тада била спикерка Радио Београда и читала вести на руском, била је редовни гост хотела и често наручивала кијевски котлет. Тог дана отац није имао све састојке, те се дрзнуо да јој понуди нешто боље. Уместо пилећег меса и кројцер путера узео је најмекшу телећу шницлу и зрео кајмак. Шницла је представљала српског војника, тартар сос ленту, а декорисани лимун орден “Карађорђеву звезду” - испричао је Мићин син Милан, јер је главни лик ове приче поздрављао нове госте.

Мића је, додао је Милан, јело назвао “шницла Карађорђе” да би се касније у народу усталио назив “Карађорђева шницла”.

Мића није сигуран, како је казао, да ли је “Карађорђева шницла”, његово умијеће или нешто друго скренуло пажњу Тита и његових људи на њега, али је исте године први пут у Старом двору у Београду на конгресу Антифашистичког вијећа жена кувао за Старог, како је ословљавао Тита.

- Знао сам кад сам ушао у Двор да сам ушао у кућу где и зидови имају уши. Био сам принципијелан и радан, нисам страховао од одговорности. Увек сам био спреман да урадим оно што могу десеторица, а храну коју не бих дао својој породици, не бих ни њима сервирао -  рече Мића, истакавши да је увијек био досљедан свом позиву и настојао је да тако и остане. Једино, поносно рече, жене су га могле освојити, те је због помоћне раднице пао испит. На срећу, нису му замјерили, али се није поновило.

Да му је судбина још једном на пут послала Теслину енергију потврђује још једно Мићино јело које је посветио овом научнику у част изградње хидроцентрале “Ђердап” код Кладова. Тада су Тито и румунски предсједник Николае Чаушеску, захваљујући истанчаном окусу и мајстору презентације Мићи, јели кавијар на “светлећем леду”. Ту причу за “Глас” Мића је препустио сину Милану да исприча.

- Тата је добио идеју видевши један Теслин оглед. У шерпу је сипао воду и латице руже, а у средину је ставио теглу и све замрзнуо. Касније је извадио теглу, у рупу ставио сијалице, а одозго кристалну чинију са кавијаром. Светло је покренуо спектар боја и заиста је изгледало божанствено - казао је Милан. 

На наше питање да ли се радећи за Тита нашао у неприликама због којих му је каријера могла “загорјети”, Мића се присјетио неколико ситуација. Како је испричао, кајгана без жуманцета, преслан купус и пломба тадашњег потпредсједника СФРЈ Александра Ранковића могле су га много коштати, а слане крофне посластичар Радован поријеклом из Лакташа могао је платити слободом.

- Грешка у припремању хране сматрала се великим прекршајем, кувар је морао да одговара за свој рад. Иако нисам ја посолио, него Радован из Лакташа, био сам одговоран због чега нисам дао да га затворе. Посолио крофне, уф, шта је то. Дешава се. Рекао сам полицајцу ко им је крив кад су узели старог посластичара па је заборавио колико је соли ставио - присјетио се Мића. Додао је да је Јованка интервенисала код Старог и да је Радован сачувао своју слободу, али да од тог дана стари посластичар није био дио куварске екипе.

Мића је, добаци његов син Милан, умјетник, кувар, визионар и предузетник који је био испред свог времена. Имао је, додаје Милан, њух за успјех. Тако је са ортацима почео да прави први приватни мотел у то вријеме, али га се одрекао због савјета комуниста.

Мића је имао и визију како да се у Београду побољша привреда у  угоститељству, те је Титу изнио своје мишљење рекавши да би престоница требало да има најмање четири де лукс хотела, на шта му је Тито рекао: “Друже Мићо, да ниси мало претјерао, гдје да нађемо толико гостију милионера?”. Мићо је, како је испричао, урадио рачуницу за сва четири, а Тито је казао да ће видјети шта се може урадити. Убрзо након тога направљен је “Интерконтинентал” у Београду, а Мића је на вратима тог хотела дочекао првог госта. 

Мића, који је као мали желио бити бравар, на крају је завршио кувајући бравару, а на питање какав је маршал био, казао је: био је све највеће.

- Био је највећи политичар, највећи мангуп, највећи преварант, највећи швалераш. Био је све највеће. Много интелигентан и паметан човек - рекао је Мића.

У том тренутку нашег разговора Милан га је обавијестио да ће сутрадан доћи дечко који је завршио за кувара, али да ће у почетку радити као помоћни кувар.

- Не може бити великан ако не прође ред који подразумева да переш судове, доносиш намирнице, чистиш. Па онда радиш као помоћни кувар, а тек након тога мајстор. Кувар мора да зна шта су његови бака или чукундеда спремали - рече Мића.

Размијенише син и отац погледе, те га Милан упита: “Тата, мислиш ли да ће ово бити добро вино?”. Мићо му рече: “Видећемо, ниси га довољно насуо да бих знао.” Окренувши се нашој екипи намигну и рече: “Добро је, али може бити и боље.”

Након испијене чаше Мића се поздрави с нама и гостима, а на одласку упита сина да ли је реновирао у ресторану што му је казао, а кад му Милан потврдно одговори, спреми се и изађе.

Милан сједе с нама те изусти како га Мића стално критикује, али да је увијек с разлогом. 

- Увек нам је говорио, ради па се жали, али уради како треба. Дође у ресторан, па ми каже отпала ти плочица, а ја му одговорим кад си пре видео да ми је отпала плочица. Онда ми изнесе шта мисли да треба да се уради - казао је Милан кроз смијех, а ми смо примијетили с каквом љубављу, поштовањем и поносом прича о свом оцу.

Како је Милан казао његов Мића се цијели живот такмичио, па чак и с дјецом.

- Мића има шесторо унучади, а каже својој деци да су танки и да нигде не могу стићи - рече Милан, алудирајући да је требало да буде најмање деветоро унучади.

Посјели смо с Миланом још мало, након чега смо се поздравили, те пуног стомака кренули пут Бањалуке задовољни што из прве руке чусмо дио необичне приче славног кувара Милована-Миће Стојановића.

Жискар и палачинке

“Опленачке палачинке” Мића Стојановић направио је, приликом посјете тадашњег француског предсједника Жискара Дестена, Титу кога је посластица у облику српске шајкаче одушевила.

- Дестен је тада казао конобару да не сече торту, јер хоће да се диви капи храбре српске војске - испричао је Милан Стојановић, објашњавајући симболику тог јела. Како је казао, палачинке представљају шајкачу, орах кокарду, а црвени сос од воћа подсјећа да се крварило под том капом.

Јела и личности

Многи свјетски бизнисмени, политичари и познате личности уживали су у кулинарским специјалитетима великана Милована-Миће Стојановића. Кувао је за Јурија Гагарина, краљицу Елизабету, америчког предсједника Ричарда Никсона и Џими Картера, затим Маргарет Тачер, Софију Лорен, Елизабет Тејлор, Гадафија, Индиру Ганди и многе друге. Током каријере измислио је више од 200 аутентичних јела међу којима су “Медаљони добра Рада”, “Смедеревско ђуле”, “Његошев стек”, “Медаљони Анјели-Фијат”, “Титову супу” и многа друге.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.