Милорад Којић: Уз базу података до потпуне слике о српским жртвама

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

* ГЛАС СРПСКЕ: Шта је центар, на чијем сте челу, урадио у вези са питањем пописа српских жртава током рата у БиХ, и хоће ли тај посао бити окончан до краја године?

КОЈИЋ: Значај пописа српских жртава у протеклом рату у БиХ већи је с обзиром на чињеницу да је од завршетка тог трагичног сукоба прошло готово двије деценије, а да још не можемо говорити о тачном броју страдалих Срба. Зато смо у јулу 2013. започели попис и евидентирање српских жртава, у сарадњи са владиним институцијама, невладиним организацијама, Српском православном црквом... До данас смо у електронску базу унијели податке за 20.424 жртве са више од 50.000 докумената. За сваку жртву отворени су картони у писаном и електронском облику, са неопходном пратећом документацијом. Кад то завршимо, добићемо до сада најпотпунију слику о броју страдалих српских цивила и припадника ВРС у протеклом рату. Биће омогућен и приступ информацијама и документима који се односе на жртве, а манипулације ће бити онемогућене. База података о српским жртвама у протеклом рату требало би да буде утврђена до краја године, а биће надограђивана у наредном периоду.

* ГЛАС СРПСКЕ: Шта је до сада показало истраживање ратних дешавања у сребреничкој регији кад је ријеч о српским жртвама?

КОЈИЋ:     Влада Републике Српске донијела је закључак да се истраживањем дође до истине о догађајима у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. За тај посао задужен је центар. С обзиром на методологију рада и на начин селектовања жртава према мјесту страдања, а не према мјесту пребивалишта, боравка, мјесту рођења или мјесту укопа, утврдили смо да је на подручју шест општина сребреничке регије убијено 2.370 лица српске националности, од чега 180 жена и 30 дјеце. А узимајући у обзир остале параметре, у Подрињу је страдало више од 3.500 Срба. Располажемо потпуном пратећом документацијом за сваку жртву, бројним изјавама свједока, кривичним пријавама, медицинском документацијом, службеним забиљешкама, фотодокументацијом. Сва то доступно је надлежним органима. Нажалост, као и за бројне друге злочине у којима су Срби били жртве, злочини у Подрињу су злочини без казне. Насер Орић и његови сарадници слободно шетају по БиХ, чак су и на функцијама. Очигледан је утицај бошњачке политике на Тужилаштво БиХ. У случају Насера Орића, истрага је отворена у бијељинском Окружном тужилаштву. Онда је Тужилаштво БиХ у мају 2009. године преузело предмет, али ни до данас нема тужилачке одлуке. Орићева одбрана затражила је да се истрага обустави, али је тај захтјев одбио Хашки трибунал чиме је дата сагласност да истрагу настави Окружно тужилаштво у Бијељини. Очекујемо да ће садашњи приступ Тужилаштва БиХ према догађајима у којима су Срби били жртве злочина ускоро бити промијењен. У супротном, постојање те институције изгубиће сваки смисао.

* ГЛАС СРПСКЕ: Како коментаришете то што је публициста из Швајцарске Александер Дорин, послије петнаестогодишњег истраживања догађаја у Сребреници и око ње, дошао до података да се ради о тешким  манипулацијама истином и бројем страдалих?

КОЈИЋ: Многи који су се бавили догађајима у јулу 1995. године у Сребреници уочили су бројне нелогичности, прије свега кад је ријеч о броју страдалих Бошњака. Одређена слика пласирана је у свјетску јавност тако да се сваки покушај утврђивања реалног стања обезвређује и негира, посебно гласно од бошњачке стране. Федерација БиХ годинама скрива спискове преживјелих. Никад није урађена свеобухватна анализа структуре страдалих, односно околности њиховог страдања. "Мртви" Сребреничани гласају на изборима, имена страдалих се понављају, а у Поточарима су укопани и посмртни остаци људи који немају никакве везе са догађајима из јула 1995. Међу њима је значајан број припадника 28. дивизије Армије РБиХ. С обзиром на то да Центар ради одређене анализе за потребе суђења у домаћим и међународним правосудним институцијама, могу рећи да су се бројне сумње у злоупотребу сребреничких жртава показале тачним. Тренутно не могу говорити о конкретним сазнањима до којих смо дошли зато што се она користе у тим суђењима, али вријеме ће показати да слика о Сребреници никако није црно-бијела.

* ГЛАС СРПСКЕ: Каква је ситуација у Институту за нестала лица БиХ и како оцјењујете рад српских чланова Института?

КОЈИЋ: У Институту влада анархија, приватизовали су га бошњачки представници. Мандати су истекли члановима Колегијума директора, осим српском члану, те члановима Управног и Надзорног одбора. Не поштује се принцип консензуса, Управном одбору се покушава наметнути усвајање аката који нису у њиховој надлежности. Бошњачки члан УО "диже руку" за себе и за упражњено мјесто још једног бошњачког члана. Прошли су сви рокови за успостављање Централне евиденције несталих, извјештаје о раду Института надлежни још нису усвојили. То је хаос, а одговорност нико не сноси. Коме је таква институција потребна? Не треба ни  Бошњацима пошто су они постигли свој циљ јер су и кроз Институт настојали да сатанизују Србе и маргинализују српске жртве. Сарадња са српским представницима у Институту подигнута је на виши ниво у претходних годину и по. На моје инсистирање одржано је неколико састанака којима је присуствовао и шеф Тима за координацију активности истраживања ратних  злочина и тражење несталих лица Сташа Кошарац. Покушали смо да дођемо до рјешења која би, прије свега, откочила процес тражења несталих Срба. Намјера да се Институт реформише такође није дала резултате јер се радна група, формирана због тог питања, распала. Тим стањем мора да се позабави Савјет министара БиХ. 

* ГЛАС СРПСКЕ: Је ли било опструкције у процесу тражења несталих Срба?

КОЈИЋ: Тужилаштво БиХ и бошњачка компонента у Институту пројектовали су систем према којем су институције РС (Центар, МУП и Завод за судску медицину) искључене из процеса ексхумација, обдукција и идентификација. То је опструкција. Нестала лица су предмет ратног злочина, а неучествовање институција РС у том процесу значи да сва документација о форензичкој обради тијела, записници и фотодокументација не остају у РС већ завршавају у ладицама патолога из Хрватске или ФБиХ. Узимајући у обзир селективан приступ Тужилаштва БиХ процесуирању ратних злочина, јасно је да се све ради с циљем прикривања ратних злочина над Србима. Након дужег инсистирања и разговора са новоименованим предсједником Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС), успјели смо да разговарамо и са надлежнима у Тужилаштву БиХ. Договорили смо да се у случајевима за које се претпоставља да је ријеч о посмртним остацима несталих Срба, тијела одвозе у намјенски изграђене спомен-костурнице у РС, а да у ексхумацијама, обдукцијама и идентификацијама учествују и надлежни из РС. На неки начин вратили смо дио надлежности у процесу тражења несталих лица. На Озрену је обављена ексхумацијама у складу са договором па се надам се да ће то постати пракса.

Нестали

* ГЛАС СРПСКЕ: Може ли Тужилаштво БиХ да обустави тражење несталих на локацијама за које постоје докази да крију посмртне остатке страдалих Срба?

КОЈИЋ: Што се тиче Бућа потока, Алипашиног Поља и Казана, као и свих других локација за које постоји индиција да крију тијела страдалих у протеклом рату, оне морају бити до краја истражене. Све док постоје и најмања сумња и докази о постојању појединачне или масовне гробнице, не смије се одустати. Ми ћемо на томе инсистирати. Тога морају бити свјесни и у Тужилаштву БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.