Милимир Мучибабић: Срби платили цех за дерогирање међународног права

Истиче то у интервјуу за "Глас Српске" редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Милимир Мучибабић, који је и сенатор Републике Српске и напомиње да су у истом периоду многе земље промијениле свој устав и у његову преамбулу ставиле да су демократске.

- То наводи на закључак да су се сви процеси одвијали у име демократије и европских стандарда. Треба посједовати завидан ниво интелектуалног сљепила па не уочити барем логичку недосљедност у примјени такозваних европских норми - наглашава Мучибабић.

Додаје да су цех за дерогирање међународног права да народи имају право на самоопредјељење до отцјепљења платили Срби.

* ГЛАС: Да ли недосљедност у примјени европских норми произлази из ограничења и слабости демократије или из унапријед одређене матрице пожељног политичког идеала установљеног у крилу неолиберализма, односно глобализације?

МУЧИБАБИЋ: Имајући у виду природу конфликата, сукоба и ратова, који су посљедица примјене европских стандарда, поставља се питање да ли под тим појмовима што персонификују европске вриједности ми подразумијевамо исти садржај. На почетку новог миленијума, кад Европа приводи крају свој пројекат уједињења, у посљедњој деценији прошлог вијека, снажно је подржавала, да не кажемо пројектовала, захтјев за деструкцију цјелине зване Југославија. Дакле, на дјелу су истовремено два супротстављена процеса: уједињење као императив времена и разједињење већ створене цјелине. Процеси теку не само истовремено, већ и под кишобраном истих европских вриједности - слобода, једнакост, демократија, владавина права, хуманизам. Актери вредновања тих чињеница и креатори делања увијек се позивају на међународно право, људска права, суверенитет, самоопредјељење, на унапријед одређену матрицу хуманизма као пожељног политичког идеала васкрслог из неолиберализма, тј. глобализма. Велики Хегел би рекао: "Чињенице су увијек исте, али угао гледања на њих је различит". Да ли је то довољно оправдање за овакво чињење? Ако јесте, утолико горе по чињенице.

* ГЛАС: Говорите о новој политичкој реалности. Шта се дешава са прокламованим правима човјека, са нормама међународног права, неповредивости граница, суверенитету?

МУЧИБАБИЋ: Свјетски поредак послије 1989. године представља се као либерално демократски, свима је све дозвољено. Заснован је на правној једнакости, правима појединаца које штити устав, тржишној економији и својини, те "хуманитарном праву" као новом правном систему. Хуманитарно право и космополитизам подударају се са неолиберализмом и глобализацијом. Шта се заправо десило? Поредак послије 1989. године настао је као амалгам америчке империјалне моћи, неолиберализма и хуманитаризма. Глобализација морала и људских права услиједила је послије уједињења свјетског тржишта, које за посљедицу има политичку осионост и бахатост моћника диљем планете. Тиме је трасиран пут хуманитарним интервенцијама запакованим у целофан међународног права и људских права (Балкан, Авганистан, Ирак, Либија, Сирија, итд) Свједоци смо једног времена гдје се морални аргументи и сила поклапају. Инфериоран противник није само кочничар напретка цивилизације, непријатељ прогреса, мира, спокојства. Он је дивљак, криминалац, зло које треба покорити или уклонити. Убијамо вас да бисмо вам сачували живот - читај, демократизовали вас и заштитили људска права. На дјелу је максима моћника: - То што је моје је само моје, а то твоје може бити и моје и твоје. Инструментализацијом тврдње да постоји само један морални одговор на сложена свјетска питања озакоњује се империјализам, односно право да своје политичке неистомишљенике прогласите нехуманим и онда их казните (од санкција до бомбардовања).

* ГЛАС: Након референдума за припајање Крима Русији, Америка и Њемачка инсистирају на међународном праву о неповредивости граница и поштовању територијалног интегритета Украјине. Зар нису кршењем баш тих права исти актери створили нову политичку реалност на простору бивше Југославије?

МУЧИБАБИЋ: Начела међународног права једино нису важила када је у питању била бивша Југославија и данашња Србија. Право на самоопредјељење Бандитерова комисија је додијелила републикама умјесто народима, што је довело до распада Југославије. Од истих аутора то право је доведено у питање 2008. године признавањем независности Косова. Срби који су у Хрватској били конститутиван народ избачени су из Устава, постали "легалистички" мањина и то право им, одједном, не припада. Испада сасвим "природно" да се нација третира као мањина - Срби у Хрватској - а мањина као нација - Албанци у Србији на Космету. Право на самоопредјељење се може поштовати и газити, дипломатско признање се може добити као божићни поклон да би се оправдао суверенитет тамо гдје га нема. Свјетски моћници, прије свих Америка и Њемачка и њихове архитекте за Балкан, сматрали су да ће тај сценарио реализовати брзо и безболно, а да ће непоштовање начела међународног права важити за једнократну употребу. "Зао дух" је, што би рекао Андрић, изашао из боце. Косово као преседан је поново васкрсло. Украјина и Крим данас су дошли као шлаг на торту за превредновање ових принципа, да освјежимо наше памћење зарад разумног просуђивања. Шта нам је чинити данас и овдје? Да ли смо стварно постали сурово равнодушни? Ко да ми узме из моје душе Косово ако га опхрвани равнодушношћу сами не предамо? Једно је сасвим извјесно: принципи су остали исти, али су се промијенили интереси великих у ова два случаја. Косово јесте преседан који опомиње и обавезује, а право на самоопредјељење до отцјепљења још није отишло у запећак историје. Ескалацију права народа за самоопредјељењем тек треба очекивати у нашем ближем окружењу те диљем Европе и свијета. Тако ће се референдум појављивати као основно демократско начело.

* ГЛАС: Да ли, након косовског преседана који су западне силе извеле контролисано и брзо, дешавања у Украјини најављују јачу спољњу манифестацију воље народа који траже своја права у процесу прекомпоновања Европе?

МУЧИБАБИЋ: У глобализму гдје је империјализам јединица за космополитизам, у овом за историју циничном моменту, сасвим је нормално да се демократија и хуманизам успостављају апсолутно недемократским и нехуманим методима. Да ли је у праву Волерстин, амерички социолог, када тврди да се свијет данас налази пред дилемом: прихватити идеологију тржишног фундаментализма протканог глобалном неправдом, доминацијом силе и моћи или наставити вјековну традицију ширења слободе, правде и демократије. Да ли је демократија неолибералних боја лука спаса на чији брод многи чекају у реду за укрцавање? Ријетки су они који су у том реду дочекали отрежњење. Комбинацијом права и политике и недосљедности на простору бивше Југославије створили су нову политичку реалност за коју су највишу цијену платили Срби. Косовски преседан отворио је многе дилеме, нагнао многе народе широм Европе да гласније затраже своја права. Баски и Каталонци, не заборавимо Галицију и Андалузију у Шпанији, Шкоти који се спремају за референдум, Фламанци и Валонци који све отвореније доводе у питање опстанак Белгије, етнички Нијемци из Јужног Тирола који се залажу за припајање Аустрији, италијанска област Венето гдје се, на за сада неформалном изјашњавању, тражи обнова државности Млетачке Републике. Кипарски Грци и Турци ни четири деценије од рата нису нашли минимум заједничког интереса за коегзистенцију у једној држави. Ко је сљедећи? Сви побројани, али и они који своје националне тежње још артикулишу, сада траже за себе право на дисолуцију, на модел међународног права који је Запад конструисао за демонтажу бивше СФРЈ, а потом уступио косовским Албанцима.

* ГЛАС: Да ли се у том низу побројаних могу наћи и Срби са захтјевом за коришћење права на самоопредјељење до отцјепљења из БиХ?

МУЧИБАБИЋ: Рекох до су цех за дерогирање међународног права да народи имају право на самоопредјељење до отцјепљења платили Срби. Зашто би захтјев крчмару (читај Западу) за поравнање рачуна било нецивилизацијски, недемократски или чин кршења таквог међународног права?! Српска је успоставила све легалне и легитимне процедуре за спровођење референдума као основног демократског начела. Слободно изражавање воље народа је основни постулат, врхунско и неупитно достигнуће, битак демократије. И зато пут заснован на праву српског народа за самоопредјељење који води до отцјепљења не смије бити испресијецан дневнополитичким странпутицама, ефемерним партијским надмудривањима, политикантством. Тренутак у којем ће народ искористити своје право на референдум је историјски, он се не може поновити, исправити. Промишљено, одговорно, оправдано, институционално утемељено понашање је референтни оквир за српски народ и његово руководство у времену великих изазова које је пред нама. Јер, точак историје немогуће је вратити уназад.

Злоупотреба концепта хуманости

* ГЛАС: Колико далеко сеже злоупотреба концепта хуманости?

МУЧИБАБИЋ: Концепт хуманости користи се, између осталог, као стратегија за подјелу народа на хумане, мање хумане и нехумане. Starи Грци су ове посљедње звали варварима, хришћани невјерницима, а данашњи свјетски моћници нерационално-ирационалним дивљацима. То су сви који се одупиру заповијестима космополитског империјализма, американизацији свијета. Бољег примјера за демонизацију од нас тешко је наћи. Ти непослушни данас су избјеглице, сиромаси, зло које треба елиминисати или им помоћи у процесу промјене система вриједности. На том путу, треба им промијенити свијест о себи, традицији, историји, како би могли искорачити на цивилизацијске стазе. За глобализам, у коме империјализам постаје космополитизам, нормално је да се демократија и хуманизам успостављају апсолутно недемократским и нехуманим методима. (бомбардовање Републике Српске и Србије).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.