Миланко Шеклер, микробиолог и вирусолог из Краљева: Вакцина гарантује главу на раменима

Милијана Латиновић
Миланко Шеклер, микробиолог и вирусолог из Краљева: Вакцина гарантује главу на раменима

Да је смртност од вируса корона већа него што јесте и да махом умиру млађи, људи би дизали кредите да купе вакцину, а лекаре слушали као Бога. Иако не постоји 100-одстотна заштита, вакцина гарантује главу на раменима и да нећете да се борите за живот.

Истакао је то за “Глас Српске” микробилог и вирусолог из Ветеринарског специјалистичког института “Краљево” из Краљева Миланко Шеклер, доктор ветеринарских наука, који је први са својим научним тимом који су чинили још Дејан Видановић и Бојана Тешовић “прочитао” геном вируса корона у Србији, а резултати су уписани у свјетску базу података.

Шеклер је координатор националне референтне лабораторије за авијарну инфлуенцу, грозницу западног Нила и инфективни бронхитис  (корона код животиња) Специјалистичког ветеринарског института у Краљеву. Иза њега је богато искуство у борби против заразних болести животиња, а с обзиром на то да у установи у којој ради имају потребну опрему, знање и добро владају техником секвенцирања, он и његов тим су још на почетку пандемије, прошле године, прискочили у помоћ и радили дијагностику и за људе, како би помогли колегама.

Након што су анализирали десетак узорака короне, предали су резултате Кризном штабу, а потом добили задатак да заједно са Медицинским факултетом у Београду ураде око 300 узорака.

- Радили смо целу годину. Видели смо да вирус мутира и да је ретко који узорак био исти. Од једне честице вируса направи се 10.000 потомака, умножава се до бесвести, а сваки тај потомак разликује се за понеки нуклеотид, принципом случајности и грешака. С обзиром на то да вирус има 30.000 нуклеотида, као књига од 30.000 слова, у том брзом умножавању направи се по неколико грешака, сликовито сваки тај потомак разликује се за по неко слово. Вирус је као жива материја и нон-стоп се мења. Као што и ми људи имамо своје потомке који поприлично личе на родитеље, али се и помало разликују, тако је и са вирусом корона - појаснио је Шеклер.

ГЛАС: Да ли то значи да су ти “потомци” вируса јачи или слабији?

ШЕКЛЕР: Исто је као са људима, нема правила да ли ће кћерка и син бити јачи или слабији од родитеља. То је од Бога. Тако је и са вирусом, чиста природа и случајност, неки вируси се лакше преносе и они превладају и брже се умножавају. Тренутно постоји 15.000 до 17. 000 мутираних облика короне, али се прича само о онима који се највише преносе, попут британског или јужноафричког соја. И ти мутирани облици не могу да мирују, настављају да мутирају. Вирусологија је жива ствар. Пандемија коју имамо је активна борба између људи и новог вируса корона. Све док се не постигне равнотежа, то ће бити борба. Оног тренутка када се вирус прилагоди нама и ми њему то ће постати потпуно небитно.

ГЛАС: Нешто слично прошли смо са такозваним свињским грипом?

ШЕКЛЕР: Тако је. Свињски грип се појавио 2009. године када је владала паника, да ли да се вакцинишемо, шта ћемо. Међутим свињски грип је био бржи и он се брзо прилагодио нама, спустио патогеност, тако да је прошле године у Србији од укупног броја дијагностиковане инфлуенце свињски грип чинио трећину, али нико то поменуо није. Чак је и распуст био продужен још две седмице због сезона грипа, али нико није написао један редак о томе. Исто ће да се догоди и са короном, само што је процес прилагођавања дужи и тежи, јер је ово потпуно нов вирус за наш организам, који се поприлично разликује од свих осталих јер је дошао из слепог миша. Процес прилагођавања траје дуже, али ће захваљујући вакцини бити скраћен.

ГЛАС: Вакцинација је почела и у Србији и Српској, а мишљења грађана су подијељена. Како Ви гледате на то?

ШЕКЛЕР: Они који мисле да је све лаж, да је вирус измишљен и да вакцина не треба они би требало у старту да се одлуче да више никада не иду код лекара. Баш ме занима када некоме од тих што све негирају дете добије напад слепог црева да ли се расправља са хирургом да ли треба да се ради операција или моли да му спаси дете. Ако тада имају поверење, зашто сада праве драму. Или још горе, замислите да је смртност од короне 30 одсто и да умиру већином млађи, као што је био случај са Шпанском грозницом када су умирали углавном људи од 18 до 27 година, да ли и онда не би веровали. Мислите да би тада неко смео да се појави на телевизији и да каже да је против вакцине? Убили би га маљем испред телевизије. Сигуран сам да би мере у том случају биле ригорозне, комшија на комшију би пуцао само ако би му дошао у двориште. Дизали би кредите да купе вакцину, а лекаре слушали као Бога.

ГЛАС: Разне се теорије препричавају, да вирус не постоји, да нас тамо неко трује из авиона, да се путем вакцина уграђују чипови?

ШЕКЛЕР:  Чуо сам приче разних генијалаца како фармакомафија зарађује на вакцинама и како се све ово намерно ради само да би они продали вакцине. Много више “Фајзер” заради на лековима за потенцију који могу да се купе у свакој апотеци у слободној продаји, који су скупљи од вакцине и при чему велики број оних који их користе умре од лоше употребе, а нико о томе не прича. Ни лекови за болове и за смирење који се масовно купују нису без нус појава али то нико не помиње. А прскање отровом из авиона је посебна прича. Само бих волио да ми они који то причају објасне ко сме да прска Русију која својим радарима може да детектује летеће објекте величине јајета или Америку. Где се производи толики отров и како да животиње не падају од тог отрова? Зашто би некоме уграђивали чип када постоји мобилни телефон помоћу којег могу да прате и где сте и са ким причате, шта гуглате и томе слично. Замислите уграде чип у задњицу, па још ако је дебља, то кад седне не може ни да шаље сигнал. Та прича је пресмешна.

ГЛАС: Шта значи да нека вакцина штити 95 а друга 85 одсто и да ли је могуће заразити се и након вакцинације?

ШЕКЛЕР: Могуће је заразити се након прве дозе, али и након примене друге дозе и  то је карактеристика сваке вакцине. Не постоји вакцина која штити 100 одсто. Вакцине против вируса корона које имамо штите од 80 до 95 одсто. Поента је да када нико није вакцинисан, свако ко се зарази може да зарази и друге који нису прележали “ковид 19”. Ако је вакцина декларисана као 80 одсто ефикасности то значи да од милион вакцинисаних 800.000 неће да се разболи. То не значи да неће да се инфицирају, али значи да неће да добију ниједан симптом нити ће сазнати да су инфицирани. Осталих 20 одсто су такође заштићени, али ће неки имати симптоме, али неће бити животно угрожени и неће завршити на респиратору. Вакцина гарантује главу на раменима и да нећете да се борите за живот. Вакцина и старије штити од смртности са истом ефикасношћу као и младе.

ГЛАС: Да ли је важно којом вакцином се вакцинишемо?

ШЕКЛЕР: Од самог почетка сам без длаке на језику и говорим само са аспекта науке и вишегодишњег искуства. Исто је као када одете у продавницу да купите црни хлеб јер знате да је здравији, па ако нема купите који има, јер то није разлог да будете гладни. Вакцине “Спутњик” и “Синофарм” су безбедније вакцине, посебно “Синофарм” зато што је направљена на стандардној платформи како се праве вакцине већ скоро 100 година. Она је потпуно безбедна  и спора. Треба време да организам нађе мртве вирусне честице, разгради их, “узме им меру”, растури све на саставне делове и да прави заштиту и то организам ради недељама. Онда имуни систем почиње да производи оружје за ту врсту вируса. Код осталих вакцина тај поступак је скраћен, тако да се код вакцине “Фајзер” две седмице након прве дозе стварају антитела, код “Спутњика” 18 дана након прве дозе, а код “Астра-Зенеке” неколико дана пре ревакцине већ постоје антитела. Након ревакцинације са било којом од ових вакцина, после десетак дана већ постоји одређен ниво заштите од инфекције. Све ове модерне вакцине се базирају на прављењу антитела за протеин који је сликовито приказан као онај шиљак када нацртате корону, тако да наш организам заузме врхове тих бодља и вирус не може да уђе у ћелије, док кинеска вакцина прави заштиту за бодље, али и тело вируса, за све.

ГЛАС: Јесте ли се Ви вакцинисали и којом вакцином?

ШЕКЛЕР: Јесам. Мој избор је био “Спутњик В”, међутим у том тренутку у Краљеву није било “спутњика” и вакцинисао сам се кинеском вакцином.

ГЛАС: Истакли сте да антитијела нису једина заштита?

ШЕКЛЕР: Организам има две основне гране имунитета, једна је хуморални имунитет, а други целуларни. Овај први, подразумева хемијске супстанце које наш организам производи, а најчешће су то антитела која се везују и неутралишу противника. Друга грана имунитета су лимфоцити, или “полицајци” који моментом вакцинације добију слику “зликоваца”, организам их мобилише и они добијају задатак да круже читавим организмом са подацима о противнику и јуре га, када га нађу, прогутају га и разграде, као прави војници.

ГЛАС: Када причамо о вакцинама не можемо а да не поменемо такозване “ковид” пасоше. Какво је Ваше мишљење о томе?

ШЕКЛЕР: У ветерини, ако желите да путујете са псом у Швајцарску или било где постоје правила већ деценијама, а она су следећа, морате да одете у овлашћену институцију да се узме крв пса, измере антитела на беснило и да тај налаз не буде старији до два месеца. Када вам цариник затражи папир, дајете педигре, а потом и тај други на којем се види потребан ниво антитела. Исто важи када купујете краву и желите да увезете у Србију или Републику Српску. Она када дође мора у карантин одакле не сме никуда 40 дана, узима се узорак крви уради анализа на све болести које могу бити унете у земљу. Та правила у ветерини важе деценијама. Са људима је очигледно другачије. Можемо сада да одемо на Тајланд, па мало до Бразила а када се вратимо нико нас неће прегледати да ли смо неку егзотичну болест тамо покупили и да ли смо донели неку заразу. Испоставља се да та крава коју увеземо има своју вредност, а ми не вредимо ништа. Вредимо само у деловима, далеко било, ако млађи човек умре, вреди у деловима много, а овако док си жив не вредиш ништа. Више вреди крава. За све ово што бисмо могли назвати “ковид” пасош за стоку газда плаћа све потребне мере тако да се чини да све земље више воде рачуна да се не унесе нека болест за стоку, него за људе, што је потпуно апсурдно. Важније је да ли ће стићи беснило па ти заразити псе, него да ли ће човек донети заразу од које ће умирати људи. Карантин је прва увела још Дубровачка република, да би се заштитила од куге, нисмо ми то преко ноћи измислили. Нажалост, данас нам је здравље најскупље, а људски живот никада није био јефтинији.

ГЛАС: Иако траје вакцинација, слушамо свакодневне апеле да и даље поштујемо све прописане мјере. Штите ли нас маске?

ШЕКЛЕР: Нормално да мора да се носи маска и држи физичко растојање. То су елементарне епидемиолошке мере када је реч о капљичним вирусним инфекцијама. Њихова успешност се не доводи у питање. Ти антимаскери који тврде да ношење маске нема смисла, треба им понудити да оду на “ковид” одељења, па и ако нису лекари да лече заражене, онда да их окрећу, да чисте око њих. Ако не верују нека пристану да без маске буду међу тим болесницима. Ја када сам радио узорке само сам носио маску и нисам се инфицирао.

ГЛАС: Чиме се бавите када не проучавате вирусе?

ШЕКЛЕР: У слободно време читам књиге и пишем колумне на разне теме. Имам велику библиотеку, а сликам и уље на платну. Осим тога, пратим астрономију.

ГЛАС: Шта звијезде кажу, када ће све ово да прође?

ШЕКЛЕР: То ме сви новинари питају, а ја кажем када неко спреми лову велику тада ћу да кажем, а да ту информацију продам за џабе, то не. Шалу на страну, много брже и много пре него што 99 одсто људи мисли.

Љубав према Српској

ГЛАС: Када смо Вас позвали за интервју, рекли сте радо ћете говорити за Републику Српску?

ШЕКЛЕР: Волим Републику Српску и имам много пријатеља тамо, а и сарађујемо са колегама у Ветеринарском институту “Др Васо Бутозан”. Како да не волим народ који 100 одсто воли Србију као своју земљу и не прави разлику.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана