Марко Шелић Марчело, музичар и писац: Нисмо ту да шминкамо, већ да рашминкавамо

У свему томе има довољно места и за тему љубави, јер добре приче љубав никад не изузимају, рекао је ово у интервју за "Глас Српске" познати репер и писац Марко Шелић, познатији као Марчело.

* ГЛАС: Ваша књига и нови албум "Напет шоу" изашао је 1. октобра. О каквој књизи је ријеч и како сте дошли на ту идеју?

МАРЧЕЛО: "Напет шоу", такозвани књигоалбум, излази у издању Лагуне. То је књига која кроз мини-есеје прати и проширује теме нових песама, чији су текстови такође интегрални део дела, док је на крају књиге и диск са албумом. Поред мене, на есејистичком делу књиге радили су и моји драги пријатељи: редитељ Кокан Младеновић, писци Давид Албахари, Михајло Пантић и Павле Зелић, афористичар Далибор Ђорђевић, рок критичар Петар Јањатовић, колумниста Дража Петровић, дугогодишњи активиста у програмима изградње мира у региону бивше СФРЈ Милан Цолић, психолог и психотерапеут Владан Беара и координатор организације АСТРА Елена Крсмановић.

* ГЛАС: Ко су све гости на новом албуму и да ли ће то бити нешто ново у поређењу са досадашњим албума?

МАРЧЕЛО: На албуму сам угостио више од тридесет врсних музичара, жанровски је слободан и кокетира са свим правцима који су нам блиски, те ће се слушалац фино прошетати од џеза и свинга до рока и хип-хопа. Окупио сам оволики број људи не бисмо ли заједно проникли у ово домаће овде и сад, на начин управо супротан оном који данас у медијима влада: нисмо ту да шминкамо, већ да рашминкавамо, али нисмо ту ни да кукамо, већ да промишљамо, не да роботски хладно испаљујемо осуде и готове закључке, већ да свему томе дамо људско обличје и сопствена лица. "Напет шоу" је зато у извесном смислу ријалити емисија - али за разлику од уобичајеног програма тог типа, не служи за одвлачење пажње од стварности, већ да је прикаже онаквом каква јесте.

* ГЛАС: Први синглови са новог албума су се односили на тешку ситуацији у Србији. Шта се све налази на новом албуму, којим се темама бавите?

МАРЧЕЛО: Их, па што о тешкој? За главну јунакињу песме "Лаж", девојку која има диплому медицинског факса стечену модерним методама, то је прича о лакој ситуацији у Србији, не о тешкој. А главни јунак песме "Пегла", будући да прича има отворен крај, можда је постао члан странке и уважени грађанин. Батина је тешка ономе ко од ње испашта, не и ономе ко њоме макља, вуцарајући је са собом (што се још каже и вуцибатина). За вуцибатине ово је баш једна прича о невероватној лакоћи живљења: ко год дигао глас против јавашлука, стање остаје исто или готово исто. Но, поред оваквих тема, књига и албум полемишу и о уметности, популарној култури, о личним демонима, ту су и два сонга из представе "Доктор Нушић", а једна песма доноси причу о трговини људима, проблему који није у вези само са нашим тереном. У свему томе има довољно места и за тему љубави, јер добре приче љубав никад не изузимају.

* ГЛАС: Пјесма "Пегла", коју сте објавили са новог албума, одмах је постала регионални хит. Да ли сте то очекивали и да ли такве пјесме могу утицати на свијест младих људи?

МАРЧЕЛО: Не бавим се превише очекивањима, искуство показује да је готово немогуће предвидети хоће ли песма/прича наћи пут до публике или неће, ту се често дешавају изненађења свакоме ко проба да прогнозира. У том конкретном случају избила је поштена јавна полемика и то јесте најбољи живот који једна социјално ангажована песма може да има: пљуштали су аргументи за, исто тако и аргументи против. Друштво је начас промишљало о нечему, наглас. Али шта су стварни домети - то остаје да се види. Не залуђујем се идејом да ће било чија песма спасти свет, то се никад није десило - са друге стране, није тачно ни да ангажовано стваралаштво нема никаквог утицаја. Ово и јесте добрим делом битка за младе, за оне који се тек опредељују и који још нису сасвим огрезли у општу равнодушност или пак плитку и слепу острашћеност. Не покушавам да им наметнем закључке, већ да отворим теме.

* ГЛАС: Да ли сте задовољни како је публика прихватила прве синглове и која Вам је омиљена пјесма са новог албума?

МАРЧЕЛО: Више него задовољан, а што се другог дела питања тиче, тја, нећу рећи неку од оних фразетина а ла "све су песме моја деца", али јесте истина да никад немам омиљену песму. Ми свему прилазимо са једнаким жаром и постављамо себи иста креативна питања и изазове и код шаљивих и сатиричних и код песама озбиљног тона. Једнако стојим, рецимо, и иза "20.000" и иза "Компликованих", иако песме немају ништа заједничко.

* ГЛАС: Да ли исти људи долазе на Ваше концерте и  купују књиге, а ако нису исти у чему се разликују?

МАРЧЕЛО: Једним делом јесу исти, а није занемарљив ни онај други део: некоме сам читљивији него што сам слушљив, а неко воли музику а не чита никакву прозу, па тако ни моју. Концептуалиста сам и трудим се да градим опус који је мозаичан, а компактан и ма како различите форме биле, свака цигла у том зиду има своје место и разлог - и мило ми је када они који су упратили и једно и друго то запазе.

* ГЛАС: Пратите ли и како коментаришете музичку сцену у Србији и свакодневну појаву нових пјевача упитног квалитета? Да ли у Србији има квалитетних музичара и могу ли они доћи до изражаја?

МАРЧЕЛО: Унатрашке: наравно да не могу; наравно да има; уопште нису упитног квалитета, него неупитног неквалитета и ето, тако коментаришем.

* ГЛАС: Шта Марчело слуша кад жели да се одмори?

МАРЧЕЛО: Кад одмарам, уживам најчешће у инструменталној музици, јер ме текст увек занима и не могу да га не слушам са пуном пажњом чак ни кад је баналан. Томас Дворак је један од добрих избора.

* ГЛАС: Кад публика у Бањалуци може очекивати Ваш концерт и шта бисте поручили публици из Републике Српске?

МАРЧЕЛО: Концерти не зависе од нас, већ од локалних организатора у било ком граду - а ми се свакако надамо да ћемо вам ускоро доћи!

* ГЛАС: Због разних ангажмана новинари Вас често називају свестраним момком.

МАРЧЕЛО: Тај комплимент припада некоме ко ­је истовремено и астрофизичар и столар и гинеколог. Све моје активности тичу се једног те истог - бављења писањем. А све што пишем је о људима, псима и мишима. По струци бих био професор српског језика и књижевности, а од тога ме дели још који испит.

Дискографија

Марко Шелић Марчело до сада је објавио пет студијских албума и то "De facto" (2003), "Puzzle shock"! (2005), "Трећа страна медаље" (2008), "Деца сунца" (2010) и "Напет шоу" (2014). Када су у питању књиге, 2008. је објавио роман "Заједно сами", збирку текстова "О људима, писма и мишима" (2009), роман "Малтерего - књига прва: Рубикова столица" и стотињак колумни за разне редакције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.