Марко Јанковић: Свијет ушао у нову и неизвјесну реалност

Вељко Зељковић
Марко Јанковић: Свијет ушао у нову и неизвјесну реалност

Ако бисмо за тренутак ситуацију у Украјини ставили по страни и ако бисмо занемарили њен утицај на енергетски сектор Европе, поставља се питање да ли након годину дана од почетка раста цијена на европским тржиштима електричне енергије можемо говорити о кризи и поремећају или се овдје ради о новој реалности и успостављању нових трендова.

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” директор Дирекције за тржиште електричне енергије Србије ЕМС и један од панелиста на предстојећем Самиту енергије у Требињу од 16. до 18 марта Марко Јанковић, а на којем ће се управо говорити о актуелним енергетским изазовима, декарбонизацији и свим “опасностима” које са собом носи транзиција енергетског сектора на обновљиве изворе енергије.

ГЛАС: Да ли ће након свега овога што се данас дешава ишта бити исто као прије?

ЈАНКОВИЋ: Предикције цена дугорочних производа на берзама електричне енергије за наредне две године, ситуација на тржишту деривата, пре свега нафте и гаса, цена угљен-диоксида сертификата, као и нестабилна политичка ситуација у Европи не дају превелики оптимизам у смислу да се може очекивати да ће се цене електричне енергије вратити на ниво пре марта 2021. године. Процене у овом тренутку јесу да у ближој будућности не можемо очекивати стабилизацију цена на нивоу нижем од 120 до 150 евра по једном мегавату.

ГЛАС: Сви говоре о нафти и гасу. Шта је са електричном енергијом, како се криза одразила на ово тржиште?

ЈАНКОВИЋ: Нафта, а нарочито гас, имају изузетан утицај на формирање цене електричне енергије, чак се гас сматра и највећим “кривцем” за изузетно високе цене електричне енергије на тржиштима у Европи.

Гасне електране у процесу декарбонизације енергетског сектора имају изузетно важну улогу у транзиционом периоду, у процесу преласка са производње електричне енергије из фосилних горива на енергију произведену из обновљивих извора.

Планирано гашење термоелектрана широм Европе је пратило планирано повећање производње електричне енергије из гасних електрана. Разлог за ово је између осталог што је утицај цене таксе за угљен-диоксид дупло мањи у случају произведене ел. енергије из гасних електрана у односу на термоелектране. Свако повећање цене угљен-диоксид сертификата за један евро по тони резултује директним повећањем цене једног мегават сата.

Тржиште електричне енергије реагује у складу са стањем баланса унутар енергетског сектора, односно баланса између производње и потрошње.

ГЛАС: Шта када се он наруши?

ЈАНКОВИЋ: Уколико се тај баланс наруши у смислу да има вишка производње или вишка потрошње, долази до повећања, или смањења, понуде и потражње за ел. енергијом и у том случају долази до промена цена. Када се факторима који утичу на овај баланс, а то су расположивост производних ентитета, доступност преносних капацитета, пре свега интерконективних далековода, као и метеоролошки услови додају и други чиниоци, а то су протекле године били изузетно висока цена гаса и сертификата угљен-диоксида, долази се до одређених одговора зашто су цене електричне енергије на историјским максимумима. Наравно не треба заборавити ни политички аспект, као ни спекулативне радње које су присутне на тржиштима електричне енергије.

Што се тиче доминантних узрочника - цене гаса и сертификата угљен-диоксида, интересантно је напоменути да се већ почетком априла прошле године могао наслутити тренд раста цене електричне енергије, али се није могао предвидети колики ће бити и колико дуго ће трајати. Наиме, после сезоне грејања, у периоду када се врши пуњење складишта гаса у Европи, добили смо јасан сигнал да се то неће десити из разлога што је гас коришћен у великој количини за производњу електричне енергије. Уколико бисмо поредили септембар 2020. и септембар 2021. године, цена гаса је порасла за више од 400 одсто, односно уколико бисмо поредили фебруар 2022. са фебруаром 2021, цена производње електричне енергије из гасних електрана је порасла у просеку за 140 евра по једном мегават сату.

Други фактор, угљен-диоксид, који се мора посматрати заједно са ценом производње електричне енергије из гасних електрана је забележио скок цене у току 2021. године у износу од више од 50 евра по једном мегават сату и тај тренд је и даље присутан. Конкретно разлика у овој цени у фебруару 2022. године у односу на фебруар 2021. године износи 53 евра.

Да сумирамо, само повећање цене угљен-диоскида у протеклом периоду је проузроковало директно повећање производне цене електричне енергије из термоелектрана за 50 евра по једном мегават сату, односно 25 евра из гасних електрана.

ГЛАС: Да ли очекујете да се европске земље можда више окрену нуклеарној енергији?

ЈАНКОВИЋ: Нуклеарна енергија са једне стране представља најстабилнији извор електричне енергије и са аспекта загађења животне средине велики број експерата би рекао да је у питању најчистија технологија, Међутим, са друге стране природа нуклеарне технологије представља висок ризик са аспекта евентуалних последица у случају хаварија као и са аспекта складиштења нуклеарног отпада.

Како год било, на светском нивоу после хаварије у Фукошими донесени су одређени закључци у смислу постепеног гашења нуклеарних електрана у Европи, пре свега у Француској и Немачкој. Сада, након ових догађаја на тржишту електричне енергије све гласније се могу препознати сигнали у смислу ревидирања ових одлука.

Такође, развој нових технологија донео је и одређене могућности у смислу интеграције тзв. мањих модуларних нуклеарних електрана. У сваком случају регион мора ослушкивати сигнале из развијених земаља и бити спреман на промене у енергетском сектору које нам евидентно долазе.

ГЛАС: У контексту климатских промјена посљедњих година се све више прича и о декарбонизацији. Да ли обновљиви извори могу замијенити фосилне и друге изворе енергије и бити поуздан извор енергије?

ЈАНКОВИЋ: Декарбонизација енергетског сектора јесте један од три основна принципа на којима је заснована енергетска транзиција и либерализација тржишта електричне енергије. Друга два су децентрализација и дигитализација. Међутим декарбонизација се не може ултимативно посматрати и једнозначно спроводити у енергетским секторима у земљама чланицама европске интерконекције.

Декарбонизација мора уважити специфичности електроенергетских система и енергетских сектора у целини. Ова тема се не може посматрати из појединачних углова. Рецимо замена конвенционалних производних капацитета обновљивим изворима електричне енергије у техничком и технолошком смислу прави разлику у инерцији електроенергетског система која се дефакто смањује са порастом броја обновљивих извора, а која има директан утицај на стабилност електроенергетског система и повећану осетљивост на хаваријске ситуације.

Са друге стране обновљиви извори, ветроелектране и соларне електране, нису управљиви у смислу одржавања баланса у систему, као што то јесу конвенционални извори електричне енергије - термоелектране, гасне електране или хидроелектране, што ће свакако довести до повећања трошка балансирања електроенергетског система.

Одсуство јасног плана заснованог на широком консензусу би могло у потпуности да угрози сигуран и стабилан рад европске интерконекције. Такође, интеграција обновљивих извора електричне енергије се не може посматрати само као национални, односно изоловани изазов, већ се несумњиво ради о регионалном и паневропском концепту.

ГЛАС: Тржиште електричне енергије тежи укидању граница. Да ли ће и у коликој мјери то на овим нашим просторима довести до повећања цијена електричне енергије?

ЈАНКОВИЋ: Новонастала ситуација нам је показала да ће неминовно сви учесници на тржишту електричне енергије морати да изађу из одређене зоне комфора у којој су до сада били и да ће морати да оптимизују своје пословање у складу са новим дешавањима и трендовима на тржишту електричне енергије.

Тренутно окружење утиче и на даљу либерализацију тржишта електричне енергије. Одређене ствари ће очигледно морати да буду ревидиране “у ходу”, док ће се од појединих циљева сигурно одустати.

Како било, два кључна циља остају и даље стратешки приоритет - централизација тржишних процеса и стварање јединственог европског тржишта, као и интеграција дистрибутивних корисника на тржиште електричне енергије.

Основни принципи на којима су заснована ова два циља се такође неће мењати - декарбонизација, децентрализација и дигитализација, али ће начин њихове имплементације сигурно бити модификован у односу на тренутак када су они као такви успостављени.

Тржиште електричне енергије тежи укидању граница, али и “чека” нове учеснике. Модел будућег, савременог тржишта у многоме ће зависити од активног приступа корисника дистрибутивне мреже. Овде се пре свега мисли на потрошаче - кроз улоге “просумера” или активног купца, затим складишта електричне енергије, али и веома значајну улогу агрегатора. Концепт електромобилитија, који је још на самом почетку имплементације, већ сада наговештава изузетно јак утицај на електроенергетски систем и тржиште електричне енергије, како у смислу повлачења електричне енергије из система, тако и у процесу њеног инјектирања у систем.

ГЛАС: Шта би могао бити генерални закључак?

ЈАНКОВИЋ: Из свега наведеног може се закључити да наставак либерализације тржишта електричне енергије истовремено представља и прилику и претњу по енергетски сектор и тржиште електричне енергије региона југоисточне Европе. Јасно дефинисани стратешки циљеви и координација унутар енергетског сектора, унутар овог региона представља начин којим ћемо избећи да нам се остваре претње, односно начин којим ћемо искористити прилике које се налазе пред нама у даљем процесу либерализације тржишта електричне енергије. Нови тржишни модел би свакако требало да омогући да будемо корак ближе остварењу концепта друштвене добробити у електроенергетском сектору.

Паника међу купцима

ГЛАС: Како је и када све почело?

ЈАНКОВИЋ: Нагли скок цена у априлу прошле године је погодио све учеснике на тржишту. Најпре произвођаче и трговце електричном енергијом, а касније и само купце. Купци су у почетку били безбрижни, с обзиром на дугорочне уговоре. Међутим крајем 2021. године, у периоду закључивања нових уговора о снабдевању, изузетно високе цене ел. енергије су направиле праву панику међу купцима. Овако стање је захтевало реакцију влада и других одговорних институција, како у земљама у региону, тако и у већини европских земаља у смислу обезбеђења одређених олакшица, а све с циљем контроле раста инфлације. Мере које су преузимале одређене земље су биле различите, од привременог укидања обавеза плаћања ПДВ-а и других пореза до ограничења цијена ел. енергије за крајње купце - каже Јанковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана