Љубивоје Ршумовић Ршум, писац, за “Глас Српске”: Будућност нам бјежи у иностранство

Казао је ово у разговору за “Глас Српске” књижевник и драматург Љубивоје Ршумовић Ршум, говорећи о томе колико му значи награда названа Кочићевим именом, а која му је прије неколико мјесеци уручена у Бањалуци.

- Ову награду схватам као судбински знак: Петар Кочић ми узвраћа љубав! Као што ми је пре неколико година и Бранко узвратио љубав својом наградом! А ја сам искористио прилике да се и једном и другом захвалим песмама у форми писма - додаје Ршумовић.

ГЛАС: У саопштењу жирија наводи се да сте пјесник изражене комуникативности, што је, помало парадоксално постала све рјеђа особина у модерној умјетности, иако наводно живимо у времену никад бржих и сведоступнијих облика комуникације?

РШУМОВИЋ:  Изражена комуникативност је дошла сама од себе, у раду за телевизију. Душко Радовић ме је учио да је важно шта желим да кажем младим људима, али и како то да кажем. И та два путоказа треба да буду у некој тананој равнотежи. Значи, могу пореметити ту равнотежу, али у интересу теме о којој причам, или наравно у интересу слушалаца и гледалаца којима се обраћам! Била је то драгоцена школа. Рецимо, спонтано сам почео да се више бавим атрактивношћу слике, па онда после неког времена људи ми честитају за емисију коју сам водио из једне металне цеви, у коју сам се увукао до пола. А кад питам тог добронамерника о чему сам причао, он каже “Ма нема везе о чему си причао, било је сјајно како си говорио из оне цевке!” А ја сам, у ствари, позивао колеге Мићу Данојлића, Милана Брујића, Брану Црнчевића, да ми донесу доказе да је дошло пролеће! Кад сам тај случај испричао Душку – одмах је почео да нас обучава, Драгана Бабића и мене, како да нађемо ту равнотежу између шта и како.

ГЛАС: Када смо код модерних технологија, живимо у времену паметних уређаја, али чини се да је све мање памети у оном што се пласира преко њих, посебно млађим узрастима?

РШУМОВИЋ:  Све што је добро, паметно и достојанствено, кад се распростре преко свих тих ортопедских аудио и видео помагала слободно и “на изволте”, временом се исквари и злоупотреби. Превелика слобода неминовно води у хаос и простаклук. Стара је пословица, мислим латинска”Ако пред магарца ставиш сламу и бисере, магарац ће изабрати сламу!” Хоће стари Латини да нам кажу да морамо своје поруке и размишљања прилагођавати публици, онима за које сматрамо да ће нас разумети и прихватити наше савете и мишљења!

ГЛАС: Годинама сте радили као аутор дјечијих емисија, а неке од њих попут “Фора и фазона и “Хиљаду зашто” и данас су радо гледане. Као човјек од заната и великог искуства колико сте задовољни са оним што се данас емитује на телевизијама, а намијењено је млађим узрастима?

РШУМОВИЋ: Молио бих Вас да ми набројите емисије за младе људе! Нема их! И ако се нађе понеки покушај, брзо се излиже и онереди. Нема памети код власника власти, најпре, а онда ни код власника тих приватовизија “без броја и кроја”. На програмима за децу се не може правити профит. Дакле, ради се о чистој похлепи! Нема човека попут Душка Радовића, да те вајне водитеље и водитељке наоружа мудрим текстовима, духовитим изненађењима и што је најважније, смислом за племениту комуникацију!

ГЛАС: Многе сте наљутили својевремено када сте рекли да се на селу рађају људи, а у граду кућни љубимци, мислите да урбанизација не оставља пуно простора и времена дјеци да буду оно што јесу?

РШУМОВИЋ: Да, управо то мислим, добро сте уместо мене одговорили на своје питање. У селу се рађају мудри људи, мудри онолико колико им је потребно за пристојан живот и опстанак! А у граду се рађају мудросери, који би све да знају па се изгубе у лавиринтима свеколиког знања и свеколиких лажи и превара. Наравно, има изузетака, као увек и као свуда, али ја намерно говорим оштрије да би онај ко то чита или слуша дефинитивно схватио о чему причам. Реченице “лако ћемо” и “нико не може тако мало да ме плати, колико мало ја могу да радим”, нису смислили сељани, они који сваког јутра знају како ће дочекати вече!

ГЛАС: Изјавили сте једном да сте у себи открили нову врсту патриотизма, ону еколошку. Мислите ли да су непријатељи екологије све опаснији или да смо у трци за другим стварима заборавили шта нам здрава природа у ствари значи?

РШУМОВИЋ: Поменуо сам малопре похлепу, дакле ону незајажљивост, безобзирну до бездушности. Удружена са жалосним околностима и погубним газдовањем државом, чини да општа свест прихвати грабеж као последње, а наизглед најбезболније средство да се преживи. Јавним животом зацарила је осорност, болесна иронија и видљива заслепљеност! Стварност не постоји, постоји болесно снатрење о бољој будућности. А будућност нам бежи у иностранство и не враћа нам се вапајима нерођене деце да буду рођена! Наташа и ја смо, као још невенчани студенти, планирали да родимо “товар деце”! Грешком једног гинеколога аматера, стали смо на троје! Гинеколог професионалац је, вероватно, у то време ординирао негде у Минхену! Омамљени похлепом наши власници власти дозвољавају нашим стручњацима, које смо одшколовали и дошколовали, да одлазе у иностранство без накнаде барем за школарину! Сж друге стране, догађа нам се “шумицид” (геноцид над шумама!), догађа нам се “аквацид” (геноцид над водама), догађа нам се “аероцид” (геноцид над ваздухом). И најзад “земљоцид” (над планетом Земљом). Све оно што  је  нама људима Бог подарио, као и осталим живим бићима на Земљи, ми безочно и готово бесповратно уништавамо! За двадесет до тридесет година Срба више неће бити “на брдовитом Балкану”, а са Србима ће изумрети и Рамонда сербика, и Панчићева оморика, и куна златица, и пастрмка поточара, али и Грачаница и Победник са Калемегдана! Даће Бог да не будем у праву!

ГЛАС: Нисте остали на ријечима када је екологија у питању, већ сте и лично подржали протесте против Рио Тинта?

РШУМОВИЋ:  Рио Тинто је врх леденог брега. Све је урађено “испод жита”, уз “Џек Денијелса” и свадбарски купус! Сад покушавамо да спасимо шта се спасти може! Искрено, осећам и грижу савести и кривицу. Пре 65 година сам написао песму “Домовина се брани лепотом”, а они који су морали да је уче напамет у основној школи, сад ту лепоту продају другима. Нису схватили стих “Домовина се брани реком и рибом у води”, мудрост коју сам ја наследио од свог оца, пророка над пророцима. Да су бар послушали стих “Домовина се брани књигом, и песмом о небу”, не би куповали деци пластичне машингевере, него књиге. Ваљда би набасали и на неку моју, неку од сто две колико сам до сада објавио! Ја нисам умео боље, бранио сам Србију својим песмама и причама, драмама и романима, па и фазонима и форама. Јер ја знам да су и реке, и шуме, и планета Земља – жива бића! А Виктор Иго нам каже: “И РЕЧ је, то треба знати, живо биће!”

ГЛАС: Добили сте бројна признања и похвале, укључујући и награду Унеска за књигу “Буквар дечјих права”. Када говоримо о правима детета, чини се, а то је овај период пандемије још више оголио, да је све више права, а све мање правде не само за најмлађе већ и за одрасле?

РШУМОВИЋ: Када  су Уједињене нације објавиле Конвенцију УН о правима детета, ја сам се затекао на месту председника Одбора за заштиту права детета Србије, тако да смо морали послушати члан 45 те Конвенције која обавезује сваку земљу потписницу да и децу упозна са њиховим правима. Пошто је наша земља потписала и ратификовала ту Конвенцију, очекивали смо да ће нешто предузети да испоштује тај члан 45. Ја сам написао “Буквар”, који је Унеско наградио, али Србија се није уразумила, бар да штампа тај “Буквар”, већ смо морали приватним везама да измолимо паре од шведске организације “Рада барнен” да га објавимо! Поента: Србија потписује, значи признаје Конвенцију (која је за све чланице УН закон над локалним законима!), али не поступа по члану 45 тог Закона! Дакле, Србија се већ почетком деведесетих година, а крајем двадесетог века, претворила у банана - буразерску територију, у којој су право и правда девета рупа на свирали (она која не постоји!)

ГЛАС: Један Ваш пријатељ, пјеснички и сценаристички великан, је давно за Вашу тврдњу да Ви не пишете за дјецу рекао да Ви не знате за кога пишете. Да ли сте до данас научили за кога Ви, у ствари, стварате?

РШУМОВИЋ:  Да, био је то Душан Радовић. Као што сте могли наслутити из ових мојих одговора, које надам се нећете скраћивањем осакатити, ја дајем себи за право да као стваралац говорим, упозоравам, лајем, уједам, пишем, дакле постојим! И све чешће говорим да ја, у ствари, пишем за себе! Папиру се поверавам, на папиру конструишем своју уметничку правду, које се као појединац држим!

Порука

ГЛАС: Иза вас је шест деценија стваралачког рада, више од сто објављених књига, око 600 телевизијских емисија.  Ако бисте радили неку врсту рекапитулације, шта бисте поручили Вашим читаоцима и гледаоцима као најважнију мисао која Вас је водила кроз живот и каријеру?

РШУМОВИЋ: Ево једне поруке младим људима, и онима који се младим људима баве:

          Дете треба да посматраш,

          Ал' му немој на пут стати!

          Што га пре човеком сматраш –

          Пре ће човек и постати!

  А ево и једне, после победе над “ковидом 19”:

          Све ћемо умети и све знати -

          Тек када почнемо умирати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.