Јовица Радановић, уредник јединог часописа на Брајевом писму у БиХ: За добар текст није битна форма

Цвија Мркоњић
Јовица Радановић, уредник јединог часописа на Брајевом писму у БиХ: За добар текст није битна форма

Све што карактерише добро урађен новинарски текст односи се једнако на све текстове и часописе, без обзира на то у којој форми се објављују, а разлике се огледају у нијансама.

Рекао је ово за "Глас Српске" уредник јединог часописа на Брајевом писму у БиХ "Ријечи у прстима" Јовица Радановић.

- Једна од разлика је у томе што је садржај Брајевих часописа мањи по обиму у односу на класичне штампане часописе. Када бисмо направили препис једних дневних новина на Брајево писмо, добили бисмо прилично велику књигу што би било врло скупо, али и непрактично - каже Радановић.

Разлика је и у томе што су слијепи и слабовиди читаоци најчешће ускраћени за опис слика или фотографија које су саставни дио штампаних часописа.

* ГЛАС: Када је основан часопис намијењен слијепим и слабовидим лицима под називом "Ријечи у прстима" и ко га издаје?

РАДАНОВИЋ: Часопис излази од прошле године у издању ЈУ Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске. Одлуку о његовом покретању донио је менаџмент Библиотеке уважавајући специфичне потребе слијепих лица са жељом да се додатно подстакне коришћење Брајевог писма међу овом популацијом.

* ГЛАС: Да ли су "Ријечи у прстима" једини часопис на Брајевом писму у БиХ? Колико често излазе бројеви и колико их је до сада објављено?

РАДАНОВИЋ: Да, у овом тренутку, односно у посљедњих неколико година ово је једини часопис на Брајевом писму који излази у БиХ. Објављује се тромјесечно на око стотину страница у тиражу од стотину примјерака и до сада су објављена три броја.

* ГЛАС: Какав је садржај ових новина и на основу чега се бира? Које се теме најчешће обрађују и шта ова популација воли да чита? Да ли је тешко одабрати садржај за њих?

РАДАНОВИЋ: Часопис је културно-научног и информативно-забавног садржаја. Чине га рубрике: новости из библиотеке, култура и умјетност, свијет науке, хумор и сатира, здравље и живот, они су оставили траг и занимљивости. Према овим темама може се процијенити и интересовање наших читалаца. Приликом покретања часописа, а и послије спровели смо анкету и наведене теме смо прилагодили њиховим приједлозима и жељама, а то ћемо чинити и убудуће.

* ГЛАС: Према досадашњим искуствима, какав је одзив читалаца, какве повратне информације имате? Какве промјене су они жељели? Колико читалаца имате?

РАДАНОВИЋ: Часопис, за сада, шаљемо на 115 адреса на простору бивше Југославије, али и шире. Прилично смо задовољни интересовањем и одзивом наших читалаца. Најбољи доказ за то су њихове честе похвале и подршка за ову нашу активност као и конкретни приједлози које углавном прихватамо. На иницијативу више читалаца у часопис је уврштена нова рубрика "они су оставили траг". У оквиру ње објављујемо чланке о свјетски успјешним и познатим слијепим и слабовидим људима, другим особама са инвалидитетом, али и осталим значајним и занимљивим личностима.

* ГЛАС: Јесте ли до сада радили у некој другој редакцији, можете ли упоредити стандардни часопис са часописом на Брајевом писму? Осим у писму, да ли се разликују још у нечему и које су разлике?

РАДАНОВИЋ: Ангажован сам или сам био ангажован и то су искључиво звучни и Брајеви часописи, односно часописи намијењени слијепим и слабовидим лицима. Све оно што карактерише један добро урађен чланак, посматрајући с новинарског аспекта, односи се једнако на све чланке и све часописе без обзира на то у којој форми се објављују, разлике се огледају у нијансама. За аудио-часопис нарочито је важно како је тонски обрађен и на који га је начин прочитао спикер. Брајеви часописи су мањи по обиму садржаја у односу на класичне штампане часописе, јер Брајево писмо физички заузима много више простора у односу на класичну штампу. Због начина и времена које је потребно за припрему и објављивање Брајевог или звучног часописа ради се о периодичним издањима. Разлика је и у томе што су слијепи и слабовиди читаоци најчешће ускраћени за опис слика или фотографија које су саставни дио штампаних часописа.

* ГЛАС: Како би изгледале једне дневне новине када би биле прилагођене слијепим и слабовидим лицима, односно када бисте их издали на Брајевом писму?

РАДАНОВИЋ: Када бисмо направили препис дневних новина на Брајево писмо, добили бисмо веома велику књигу, што би било много скупо за припрему, али и непрактично.

* ГЛАС: Колико кошта издавање Брајевог часописа?

РАДАНОВИЋ: На ово просто питање не може се дати једноставан одговор, али уопштено говорећи, узевши у обзир вријеме које је потребно за његово издавање, што је код нас око мјесец и цијену неопходног материјала, као што је специјалан папир за штампање Брајевих књига и тренутни тираж, може се оквирно рећи да се цијена издавања овог часописа креће око 3.000 КМ.

* ГЛАС: Да ли и које земље у региону имају своје часописе на овом писму, те колико су они и у чему слични часопису "Ријечи у прстима"?

РАДАНОВИЋ: Углавном све земље региона издају Брајеве часописе, Хрватска издаје скоро десет ових часописа и они су углавном тематски, усмјерени на одређене области као што је здравље, спорт, култура, помагала за слијепе и друго. Оне организације које су у могућности за сваку тему имају посебан број, а оне са скромним могућностима издају часописе који сублимирају све наведене теме, што је случај и са нашим часописом. У државама региона углавном их објављују Савези слијепих и/или библиотеке за слијепе конкретне државе, а понегдје су то и издавачка предузећа с обзиром на то да располажу Брајевим штампачима, папиром и другим техничким претпоставкама као и обученим кадровима.

* ГЛАС: Када читаоци могу очекивати сљедећи број и на који начин заинтересовани могу да дођу до часописа?

РАДАНОВИЋ: Надамо се и очекујемо да ће нови број доћи и са новом, 2015. годином. Часопис је бесплатан и достављамо га путем поште. Информације о часопису и другим активностима Библиотеке могу се пронаћи на интернет страници њњњ.бсрс.рс, у нашим другим гласилима, као што је звучни часопис "Хомер", у Савезу слијепих РС, те преко одјељења Библиотеке у Приједору, Дервенти, Бијељини, Источном Сарајеву, Фочи и Требињу. Често и директно контактирамо са читаоцима путем телефона, стандардне или електронске поште.

* ГЛАС: Какви су будући планови када је у питању часопис? Размишљате ли о покретању још неке новине на Брајевом писму и колико је то могуће?

РАДАНОВИЋ: Били бисмо веома задовољни када бисмо успјели да одговоримо садашњим изазовима у погледу издавања овог, за нас веома значајног часописа, а то је да одржимо његов квалитет на достигнутом нивоу и временску динамику излажења. За сада не постоје капацитети и могућности, али то не значи да нема ни потребе или да не желимо проширивати ову дјелатност.

* ГЛАС: Која је још литература у Специјалној библиотеци за слијепа и слабовида лица РС доступна овој популацији?

РАДАНОВИЋ: Као што сам већ поменуо, осим "Ријечи у прстима" објављујемо и аудио-часопис у МП3 формату под називом "Хомер". Поред тога, Библиотека располаже и мноштвом Брајевих звучних и електронских књига најразличитијих књижевних жанрова и стручне литературе.

Припрема

Јовица Радановић истиче да дио припреме часописа обухвата обраду и конверзију текста из доц у њиф формат, штампу, сортирање и слагање листова, коричење, адресирање, паковање и дистрибуцију, што изискује много времена. Од материјала, осим поменутог специјалног папира који је вишеструко скупљи од обичног папира и који је теже набавити јер се набавља у иностранству, неопходне су и спирале, кесе за паковање и друго.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана