Јовица Кртинић, предсједник Друштва српских родословаца "Порекло": Стара Херцеговина је генетички центар српског народа

Одговор на ова комплексна и историјски интриганта научна питања требало би ускоро да да књига "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине", која је плод вишегодишњег истраживања које је предсједник Друштва српских родословаца "Порекло", Јовица Кртинић, уз помоћ сарадника и научника са Биолошког факултета Универзитета у Београду, спровео. На простору некадашње Старе Херцеговине тестирано је више од 800 људи, а ДНК на анализу дали су становници Требиња, Љубиња, Гацка, Билеће, Фоче, али и дијелова Старе Херцеговине који се данас налазе у Црној Гори, никшићког краја све до Дурмитора. Према ријечима Кртинића, ради се о до сада највећем истраживању о поријеклу Срба које је побило и неке досадашње теорије, али и показало како су простори некадашње Старе Херцеговине изузетно важни за схватање етногенезе Срба. 

ГЛАС: Можете ли нешто рећи о овом истраживању, како је све то изгледало, те до каквих сте сазнања дошли?

КРТИНИЋ: Истраживање је почело још 2016. године, када смо кренули са прикупљањем узорака са подручја Старе Херцеговине. Када смо почињали с овим истраживањем било је тек пар десетина тестираних појединаца. Од тог тренутка, па до данас, ми смо ту бројку повећали на више од 800. То је више него озбиљан узорак да би се направила етногенеза становништва простора некадашње Старе Херцеговине. Наравно, током читавог тог периода трудили смо се да имамо што разноврсније узорке и покријемо што више родова, а што се тиче неког генералног налаза и закључка, показало се како готово половина тестираних има такозвану хаплогрупу I2а-Y3120. То је најчешћа хаплогрупа код Срба, било где да се налазе, од Лике, Крајине, Кордуна до Војводине, Македоније и Косова, где се оно креће око 30 одсто. У Љубињу се, рецимо, оно креће и до 60 одсто. Друга хаплогрупа по учесталости је она која несумњиво има везе са славенским светом R1а и она се креће око 15-ак одсто. Она нас генетски веже са готово свим словенским народима, од Пољака до Руса, па до Украјинаца, Белоруса... Ове две хаплогрупе код Херцеговаца чине готово две трећине свих тестираних. Открили смо још неколико хаплогрупа које су веома интересантне. Ту су наравно и староседелачке, али и оне које су везане за племе Дробњаци и значајан део племена Бањанин. Данас са сигурношћу можемо рећи да се ради о племенима чији су генетички родоначелници доспели на наше просторе у задњих 800 или 900 година. Такође, има много и потврда оних предања која се могу наћи и у досадашњој стручној литератури, али и много налаза која оспоравају нека ранија предања. У овој књизи ће бити сабрани сви ови налази, подаци и анализе, тако да ће то, без претеривања, бити један леп наставак оног што је својевремено истражио и објавио у студији "Херцеговина" Јевто Дедијер још прије више од 100 година. 

ГЛАС: Колико су уопште ДНК анализе важне за разумијевање етногенезе Срба и њихових селидби и повезаности?

КРТИНИЋ: И те како су важне, зато смо заједно са Биолошким факултетом у Београду и приступили овом истраживању Старе Херцеговине, јер је она врло важна за разумевање етногенезе српског народа уопште. Важно је за динарско подручје и већ поменуту Лику, Кордун, Банију, Крајину, Далмацију, Босну, Славонију, Подриње... Тај сеобени талас из Старе Херцеговине је захватио сва та подручја. И није то ништа ново, јер смо то знали и из литературе Јована Цвијића. Једноставно, Стара Херцеговина је битна за разумевање укупне етногенезе Срба. Истраживање које смо такође започели, а чији ће резултати светлост дана угледати током наредне године, везано је за генетичко порекло Срба Старе Србије. То је други значајан део за разумевање читавог тог процеса. Прво смо кренули са истраживањем Срба са Косова и Метохије, које је до сада обухватило преко 400 испитаника, староседелаца. Сада њима прикључујемо "старе Србе" из Рашке области, Југа Србије и Македоније. Све ово чини значајан "базен" за разумевање етногенезе Срба. Преко ових резултата ми ћемо моћи пратити сеобене правце који сежу све до Будимпеште или, рецимо, Румуније. Иначе, свако од ових истраживања носи са собом и неке посебне регионалне особености на основу којих ми данас можемо видети у којим деловима и областима доминира која генетика. Али, оно што је заједничко свим овим истраживањима јесте јако присуство те хаплогрупе I2, која је на ове просторе могла доћи само кроз сеобе Словена.

ГЛАС: Колико је крсна слава важна у слагању те етногенетичке слике Срба у региону?

КРТИНИЋ: Ова етногенетичка истраживања трају већ последњих 20-ак година, и у почетку, док није основан Српски ДНК пројекат, подаци о тестиранима су били анонимни. Нисмо могли видети ко су ти људи који су тестирани. Ми смо ствари окренули, па је сваки тестирани појединац попуњавао упитник и једна од значајнијих ставки била је крсна слава. Овај податак се показао као врло важан репер. Навешћу вам један пример. У Дабарском пољу данас живи велики број Ђурица, који славе Светог Тривуна. Такође, открили смо да и у Семберији постоји један број људи који славе ову славу и да им се и генетски код подудара са Ђурицама из Херцеговине. Ових дана јавио нам се и један човек који се презива Дрљача из Крајине, који такође слави Тривундан, а његов генетички тест несумњиво потврђује да су и његови преци из некадашње Босанске Крајине и Лике несумњиво потекли из Херцеговине и да имају директне везе са Ђурицама. Дрљаче до сада нису имали ово предање да су потекли од Ђурица, али урађени генетички тестови и крсна слава упућују на то. Иначе, што је ређа крсна слава, то је већа извесност да ће доћи до поклапања ствари. Али, увек има и изненађења и неких резултата које се не уклапају у шаблон. Рецимо, један број људи сличне генетике слави различите славе. Мењали су славе, али је генетика и даље неумољива и показује јасну везу. И у том је сва чар овога што ми радимо.

ГЛАС: Која су нека најнеобичнија сазнања до којих сте дошли? КРТИНИЋ: Наравно, било је и таквих случајева. Ја сам родом Крајишник и моји нису имали јасно предање одакле су тачно дошли и какво порекло имају. Мој генетички тест утврдио је да су моји преци потекли из племена Дробњаци. Дошао сам до сазнања да су они не само из Дробњака, већ и да су једним делом са Дурмитора. Постоји генетско поклапање. Немам више никакве дилеме да сам пореклом одатле, али то у предању моје породице није било сачувано ни познато. Кртинићи у Крајини и Лици славе Јовањдан, али то није и слава која се слави код Дробњака. Косовчићи са Дурмитора, с којим се генетски поклапам, одувек славе Светог Саву, што значи да је то вероватно и стара слава мојих предака. Значи има тих необичних сазнања, а већина њих указује да чак и 80 одсто Личана Срба има везе са просторима Старе Херцеговине.

ГЛАС: Значи, за некадашњу Стару Херцеговину генетски је везан већи дио српског народа?

КРТИНИЋ: Тачно. Срби, као и сви други стари народи, генетички су хетерогени. Несумњиво један значајан део српског генетичког кода се поклапа и са појединим словенски народима. То је отприлике око 40 одсто. Негде исти постотак Срба има генетику која је блиска са старобалканском популацијом, староседеоцима. То данас добија своју потврду и кроз генетичке тестове. Остатак чине људи који су на ове наше просторе долазили у неким другим миграционим таласима. Поменуо сам већ племе Бањани, које несумњиво има претке који су дошли на ове наше просторе у неком релативно новијем времену - пре 800 година. Ми смо на раскрсници и није чудно да је овде остало доста генетичких трагова. 

ГЛАС: Да ли су Вам се обраћали и други народи?

КРТИНИЋ: Јесу, био је ту и један мањи број Хрвати и Бошњака, али ови резултати неће ући у књигу о херцеговачким Србима, како се она у региону не би схватила као "посрбљавање". Ипак, и из ових тестирања се може видети да један број људи који се данас изјашњавају као Хрвати или Бошњаци имају генетичке сличности са Србима са подручја Старе Херцеговине. У једном делу Херцеговине, код Хрвата које смо тестирали, до 20. века се задржао обичај слављења славе. За неколико њих знамо коју су славу славили и то је јасна потврда одакле им идентична генетика са неким српским родовима. Људи су у прошлости из разних разлога мењали вероисповест. Али, напомињем, ови подаци неће бити узети у обзир у коначним резултатима наших истраживања. Користили смо само податке оних који су дали лични пристанак за тако нешто. Надам се да ће оваква и слична истраживања урадити и Хрвати, али и Бошњаци па да онда све те податке и резултате објединимо. Понављам, ова истраживања немају намеру да некога сада поново враћају у православље.

ГЛАС: Да ли Ваша досадашња сазнања демантују и неке од теорија која се могу чути у Хрватској и Албанији?

КРТИНИЋ: Ми данас имамо једну праву поплаву разних теорија које су нашле плодно тло, па чак и међу самим Србима, а то је да хаплогрупа I2 није словенска него илирска. Али, то није тачно, што је, уосталом, и кроз низ међународних научних радова потврђено. Иначе, ова хаплогрупа уноси често забуну и има доста погрешних тумачења, али је она несумњиво европска, словенска, па је чак има и на местима попут Сардиније, где су нађене веома старе гране I2. Ово је простор на коме је несумњиво дошло до мешања, у шестом и седмом веку и раније, оних нас који су смо дошли у сеобама са истока и староседелачке популације која је овде била хиљадама година. Дошло је до лепог споја словенских досељеника и староседелаца, уз још неке примесе, јер смо на раскрсници. Зашто сада неки то искривљују и погрешно тумаче, могу само да претпоставим. Хрватски и бошњачки ауторитети данас још увек стидљиво прихватају да је то тако, јер то директно побија неке њихове раније постављене тезе. Када је у питању Хрватска, став званичних и незваничних кругова, и оних приучених, јесте да је I2 илирска група. То могу само схватити као наставак приче из доба Анте Старчевића који је имао теорију да су Хрвати до Неготинске Крајине. Уопште та илирска прича је кроацентрична. Ако се нешто хоће постићи, јесте да се тој хаплогрупи I2 одузме карактер доласка са истока и да јој се карактер илирског, западног. Цела та илирска прича у ствари у својој позадини има то. Илирско име Србима намећу још од времена аустроугарске, па смо тако у 19. веку имали илирски покрет. И сад имамо трећи такав покушај.

"Турска крв"

ГЛАС: Да ли је ово истраживање побило иједну од теорија, да има доста "турске крви" на овим нашим просторима?

КРТИНИЋ: Досадашња истраживања то нису показала. Ако као репер узмемо оно што се кроз истраживања која се раде у Турској може видети, рецимо, у Анадолији, таквих генетичких трагова уопште нема у српској популацији. По том питању већ је потпуно јасно да сем код изузетно малог броја Бошњака, код којих налазимо генетику која је типична за поменуту Анадолију, нема тог елемента и код Срба. С друге стране, Срби имају значајне генетске везе са Русима и осталим словенским народима. Код Руса је најдоминантнија хаплогрупа Р1а, која иде и преко 40 одсто, а код Срба се она креће око 15 одсто. Из истраживања које је недавно урађено у Русији може се видети да је код њих присутна и хаплогрупа I2-PH908, која је најчешћа код Срба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.