Иван Стоилковић, предсједник Демократске партије Срба у Сјеверној Македонији: Брисел више не користи мркву, само штап

Вељко Зељковић
Иван Стоилковић, предсједник Демократске партије Срба у Сјеверној Македонији: Брисел више не користи мркву, само штап

Први корак ка приступању Европској унији Сјеверна Македонија је направила још прије 18 година. Она се при томе морала одрећи и свог имена. Од тада па до данас властима у Скопљу се обећава улазак у ову заједницу. Према ријечима предсједника Демократске партије Срба у Сјеверној Македонији Ивана Стоилковића, бриселски званичници више не користе штап и и шаргарепу, већ само штап за дисциплиновање.

- Шаргарепе одавно нема. Сада се користи само штап и то за неко ново дисциплиновање Северне Македоније. И због тога је она лош пример за цели регион. Из њеног примера најбоље се може видети како су обећања о некаквој европској будућности била само велика мрква на дугом штапу. То се може видети и на примеру Србије, али и БиХ. Тражи се све, а заузврат не добија ништа. Штавише, Србија се сваким даном све више понижава од стране тих западних дипломата из Брисела. Ако се којим случајем успротивите, одмах у њиховим очима постајете лош момак, али треба знати и да они добри, који све извршавају без поговора, не добијају ништа, да су они само играчке. То не може бити прихватљиво. Због тога и све ово постаје пука борба за опстанак. И то не погађа само Македонце већ и српски народ у целини, поготово због његове расцепканости - истакао је у интервјуу за “Глас Српске” Стоилковић.    

ГЛАС: Какав је данас уопште положај српске заједнице у Сјеверној Македонији, колико она броји људи, те колико се поштују Уставом загарантована права на језик и културу?

СТОИЛКОВИЋ: После Охридског споразума, који је био пре отприлике 20 година, Северна Македонија је требало да се гради као мултинационална и мултикултурална заједница. На том путу у задњих пет година дошло је до великог застоја, те се изашло ван оквира тог споразума.

Данас имамо ситуацију да се гради двонационална држава у којој су Албанци преузели примат, како у политичком, тако и сваком другом смислу, јер 25 одсто Албанаца, колико их тренутно има у Македонији, контролише готово целокупну државну власт. Контролишу све државне ресурсе. И то је једна ситуација која не обећава много, поготово уколико се не стане у крај процесима који воде ка федерализацији државе. 

Како све зависи од њих, и положај српског народа у Северној Македонији постаје све тежи и компликованији. Спроводи се отворена и систематска асимилација. Све то даје негативне резултате, те је данас свега око два одсто Срба у Македонији. Они Срби који још живе на овим просторима постају попут чувара ватре, јер се на овим просторима налази велики број српских манастира из немањићке ере. Зато и наш живот у Македонији све више личи на онај наше браће на Косову.

ГЛАС: Како уопште гледате на положај српског народа у региону, од Македоније, преко Црне Горе и Косова до БиХ, односно Републике Српске, те зашто је он толики трн у оку западних земаља?

СТОИЛКОВИЋ: Када су западне земље бирале партнере с којим ће растурити стару Југославију, успостављена је једна матрица која, нажалост, и даље траје. Присетимо се само шта се десило у Хрватској, из које је протеран готово сав српски народ. Или погледајмо само неке процесе који су у претходном периоду били у Црној Гори, када су Срби били протерани из државног система ове земље. И када се осврнемо на положај српског народа на Косову и Метохији, можемо видети да тај процес уништавања свега српског траје константно и систематски.

И то све пролази пред очима, али и уз сагласност дела западних земаља. Међународно право је постало само флоскула. Да закључим, српски народ не треба да гаји неке илузије да је тај исти западни свет брига за наш положај. Стога се морамо више посветити нашем опстанку. Та борба је тешка. Ситуација није нимало ружичаста, али треба истрајати на тој егзистенцијалној борби, и не треба прихватати “компромисе” који угрожавају националне интересе.  

ГЛАС: Једном приликом сте рекли како је НАТО политика непријатељски расположена према државним и националним интересима српског народа у цјелини?

СТОИЛКОВИЋ: Нисам то измислио и рекао тек тако, без аргумената. Погледајмо само њихово понашање. Показују отворено непријатељство. Да ли је пријатељски да се цели српски народ у Црној Гори држи ван институција система? Да се напада СПЦ? Да ли је пријатељски да се српски народ из Хрватске прогони и да постаје статистичка грешка? Да ли је пријатељски то што се покушава угасити Република Српска или да се Србији отме више од 15 одсто њене територије? Ако је то пријатељска и добронамерна политика НАТО земаља, онда сам у великој заблуди. Али ја сам сигуран да се ради о једној крајње непринципијелној и злонамерној политици према српском народу.

ГЛАС: Како гледате на геополитичке игре које се воде око Косова и притиске на Београд да се одрекне своје јужне покрајине?

СТОИЛКОВИЋ: Нема ту ништа ново. Све је део поменуте НАТО политике. Крајњи циљ је да се Србија поново понизи, али и доведе у позицију да она изгуби своју досадашњу моћ коју природно има, с обзиром на њен географски и геополитички положај, али и економску снагу. Значи, и ове нове игре нису ништа друго до покушај неког новог понижења Србије које треба да отвори врата да читав овај регион буде увучен у НАТО пакт и да се сви сврстамо у групу непријатељских земаља према Русији. И то је јасно као дан. 

ГЛАС: Какву поруку су хтјели послати званичници НАТО-а одржавајући војну вјежбу на Косову, али и како гледате на политичку лакрдију која се прави око оснивања заједнице српских општина?

СТОИЛКОВИЋ: Па све је то део те приче. Како ме неко може убедити да је то пријатељска политика НАТО земаља према Србији и српском народу?! Иако је Резолуцијом 1244 Уједињених нација забрањено присуство било каквих страних војних снага на КиМ, НАТО трупе су тамо и одржавају некакву војну вежбу. Зашто? Због чега? Шта је с међународним правом?

То није ништа друго до прављење неког новог међународног протектората. На тај начин желе понизити српску државу. И то раде корак по корак, стежући притисак како би Београд признао независност Косова. С овим притисцима ће се сигурно наставити и у наредном периоду.

ГЛАС: Боравили сте недавно у Москви, гдје је одржан међународни форум посвећен безбједности? О чему је било говора, какви су Ваши утисци, али и ставови када је у питању актуелна безбједносна проблематика?

СТОИЛКОВИЋ: Запад очекује да у његов оквир буду укључени сви. Међутим, тај оквир не толерише дебату нити омогућује правичан простор за његово надопуњавање и надоградњу. Не само што не постоји равнотежа већ је апсолутно нестабилна и нема изгледа да ћемо скоро доживети стабилност и просперитет.

Мислим да човечанству тек предстоји суочавање с ружним лицем такозваног декларисаног неолибералног поретка који генерише нестрпљење, искључивост у свом ставу и озбиљну дијагнозу прикривеног неонацизма и анархизма. Неолиберална глобализација показала се у свој својој огољености као диктатура.

У овим новим временима потребан је разум и савез здраворазумних који ће бити не само светионик за потлачене државе и народе изложене понижењу и савременом ропству већ и гаранција да их они који и даље држе мртву руку на њиховом врату неће и даље држати у каљузи, далеко од промена глобалне слике која неминовно долази. Сведоци смо да се ствара и рађа неки нови свет. И то постаје све очигледније. Он неће више бити биполаран, већ униполаран. И српски народ треба да гледа где је њему место у једном таквом новом свету.

ГЛАС: А гдје му је мјесто?

СТОИЛКОВИЋ: Мислим да треба да сарађујемо са свима. То је формула које и даље треба да се придржавамо. Било би изузетно погубно да се у данашње време сврставамо на било чију страну, јер нам је окружење у ком живимо такво како јесте. Али исто тако, сигурно је да не треба ни да затварамо очи пред процесима који узимају све више маха, јер већ можемо наслутити контуре тог новог света.

Република Српска

ГЛАС: Пратите ли дешавања у Републици Српској и како њено руководство да се одупре све већим и чешћим притисцима?

СТОИЛКОВИЋ: На задњим изборима у БиХ српски народ је изабрао своју власт. Изабрали су политичаре који се боре за опстанак Републике Српске. И од тога не треба одступати, ни за педаљ. Треба и даље инсистирати на доследној примени Дејтонског мировног споразума, јер он чува српски народ на тим просторима. Иста прича је и са Косовом. Треба инсистирати на потписаним међународним споразумима. Губљење суверенитета чак и у својој најмањој мери није демократија, већ модерно поробљавање и посебан вид ропства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана