Игор Гавран за Глас Српске: Колапс система неизбјежан без резова у јавном сектору

Марина Чигоја
Игор Гавран за Глас Српске: Колапс система неизбјежан без резова у јавном сектору

Тежина економских проблема с којим је БиХ суочена и апсолутна неодрживост, чак апсурдност предимензионираности јавног сектора у готово свим његовим сегментима, намећу потребу хитних реформи.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" економски аналитичар Игор Гавран.

Он је истакао да константни тренд задуживања, представља јасан израз немоћи и неспособности власти да самостално и одговорно управљају јавним финансијама и оптимизирају однос буџетских прихода и расхода.

* ГЛАС: Који су тренутно највећи проблеми у привреди?

ГАВРАН: Највећи проблем привреде БиХ је неповољно пословно окружење, односно нефункционалан политички и друштвени систем који га таквим одржава и даље дестабилизује и погоршава. Сви појединачни проблеми попут незапослености, корупције, недостатка улагања, буџетског дефицита, сиве економије главни узрок имају у својеврсној системској грешци, која политичке и властите друштвено и економски деструктивне интересе претпоставља стварним потребама привреде и грађана. Такав систем није ни могао креирати повољније окружење и без његовог суштинског преображаја је нереално очекивати унапређење услова пословања.

* ГЛАС: Годинама слушамо упозорења због огромног јавног сектора у БиХ, али готово да нема ниједне мјере која води ка рјешавању тог проблема?

ГАВРАН: Економски проблеми са којим је БиХ суочена и апсолутна неодрживост, чак апсурдност предимензионираности јавног сектора у готово свим његовим сегментима, намећу потребу хитних реформи. Не само да се без убрзаних, па и драстичних реформи и болних мјера, не може доћи до напретка, већ се ни актуелно стање не може одржати. Ако реформе изостану наставиће се даље урушавање које води колапсу система.

* ГЛАС: Како коментаришете захтјев власти у БиХ за нових 300 милиона КМ кредита од ММФ-а?

ГАВРАН: Овај захтјев и тренд задуживања представља јасан израз немоћи и неспособности власти да самостално и одговорно управљају јавним финансијама уз осигурање одрживих извора средстава за сервисирање обавеза. Оправданост захтјева је само у томе што су услови овог задужења повољнији од већине других, те што би изостанак његове реализације у оваквим условима додатно погоршао ионако тешку економску ситуацију и буџетски дефицит.

* ГЛАС: Да ли сте ви поборник аранжмана са ММФ-ом?

ГАВРАН: У условима одговорног управљања државом и јавним финансијама не постоји ни потреба за оваквим аранжманима, те бих свакако био против непотребног задуживања ове врсте. Међутим, у случају БиХ, овакав аранжман може бити веома користан у функцији притиска на власти да реализују одређене економске реформе које саме нису ни спремне ни способне предузети. Чињеница да власти више уважавају захтјеве ММФ-а од потреба и интереса, па чак и идентичних захтјева, привреде и грађана БиХ, је јако поразна, али у великој мјери оправдава аранжман с ММФ-ом као утицајан подстицај неопходним реформама и побољшању економске ситуације. Наравно има много других и бољих рјешења, а прије свега су то економске реформе чији је циљ побољшање пословног окружења и оптимизирање јавне потрошње, али у БиХ су приједлози таквих рјешења константно игнорисани од надлежних власти, те се притисак ММФ-а, ЕУ и других међународних фактора показао много утицајним и ефикаснијим.

* ГЛАС: Један од најосјетљивијих захтјева које је ММФ до сада испоставио властима је доношење нових закона о раду. Какав је Ваш став?

ГАВРАН: С обзиром на то да се и важећи закони о раду често крше, а да су многа њихова рјешења превазиђена и неодржива чак и из угла самих радника сматрам да су измјене неопходне, а да би синдикати требали реалнијим приступом помоћи да оне не наруше ниво заштите права радника који је потребан и оправдан. Не постоји радно мјесто у БиХ које је било коме доживотно гарантовано, а поготово не са постојећим нивоом права, те би основна улога и закона о раду и свих осталих релевантних прописа морала бити олакшавање запошљавања и отварања много већег броја радних мјеста од садашњег. Много је лакше послодавцу напустити тржиште у којем није задовољан условима пословања него његовом раднику да пронађе нови посао у оваквој БиХ.

* ГЛАС: Који су недостаци постојећих закона о раду?

ГАВРАН: Из угла послодаваца свакако се истиче немогућност лакшег прилагођавања броја и структуре запослених стварним потребама пословања. Заиста су апсурдна рјешења која често чине немогућим отпуштање радника чији резултати нису задовољавајући, уз честу ирационалну судску праксу као што је повратак на посао радника који је свјесно нанио штету послодавцу. Из угла радника нису заштићена њихова права у многим областима гдје би морала бити, као што је мобинг на радном мјесту, којем је изложен све већи број радника.

* ГЛАС: Посљедњих година често слушамо да БиХ пријети дужничко ропство?

ГАВРАН: Иако теоријски посматрано задуженост БиХ још није на тако високом нивоу као у земљама чији се положај често назива "дужничким ропством" она је и те како забрињавајућа и за реалне капацитете БиХ претјерана. Тренд све обимнијег и неповољнијег задуживања, планирано обнављање стенд-бај аранжмана са ММФ-ом, без икаквих назнака промјене приступа и стварања нових извора прихода, чини већ постојећи дуг неодрживим, а свако ново задуживање погубнијим. Посебан разлог за забринутост је чињеница да се највећи дио средстава прикупљених овим задужењима, уз изузетак кредита за изградњу аутопутева и поједине инфраструктурне пројекте, користи за непродуктивну јавну потрошњу. Наставак оваквог тренда неминовно води ка даљој презадужености и немогућности сервисирања дуга на досадашњи начин.

* ГЛАС: Приходи од индиректних пореза су у паду. Шта су узроци таквог тренда и ко је одговоран за то?

ГАВРАН: Основни узроци пада прихода од индиректних пореза и укупних буџетских прихода су паралелни процеси смањења економске активности у БиХ и повећања сиве економије и финансијске недисциплине. Неповољно пословно окружење и смањење домаће тражње уз лакоћу избјегавања пореских и других обавеза подстиче нелојалну конкуренцију и чини легално пословање неконкурентним. Енормна дуговања великог броја обвезника индиректних пореза и стални приговори уредних обвезника то најјасније потврђују. Нажалост, и у овој области, слично као и у областима директних пореза и доприноса и различитих комуналних услуга, доминира приступ исцрпљивања обвезника који уредно измирују своје обавезе, умјесто фокусирања на оне који их избјегавају и њиховог ригорозног санкционисања.

* ГЛАС: И у прошлој години настављен је пад инвестиција? Шта је разлог и шта су рјешења за привлачење више капитала?

ГАВРАН: Кључни разлози овако негативних кретања су неповољно пословно окружење и политичка нестабилност уз привремено повећање утицаја рецесије у државама потенцијалним улагачима. Рјешење је једино у побољшању пословног окружења и прилагођавању цјелокупног система потребама привреде и грађана. Чак ни уставни, а поготово законски оквир, не смије бити препрека креирању услова за одрживи економски раст. Никаква декларативна подршка представника власти, без стварног учинка, неће помоћи да привучемо нови капитал, ако постојећи тржишни актери нису задовољни условима у којима послују.

Млијеко

* ГЛАС: Млијеко из БиХ још не може у ЕУ. Ко је најодговорнији за то?

ГАВРАН: Иако коначан извјештај још није доступан, расположиве информације потврђују како, поновно, надлежне институције нису испуниле своје обавезе и још увијек није успостављен систем какав захтијева Европска унија. Већ годинама нам је онемогућен извоз ових производа у ЕУ, већ осам мјесеци и у Хрватску, а надлежне власти још увијек не схватају како су извоз и економски развој важнији од било чије политичке надлежности и измјена регулативе и система које економски интерес налаже. Овакав налаз ФВО је огромно разочарење, јер потврђује да и даље нема стварне воље за промјене, и да су произвођачи неправедно блокирани у свом пословању, извозу и развоју.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана