Игор Цимеша, тужилац за ратне злочине бањалучког Окружног јавног тужилаштва: Шта да радите кад премине једини свједок

Небојша Томашевић
Foto: Д. Поздеровић

Истрага ратних злочина је веома сложена и компликована, а због протека времена губе се докази и умиру кључни свједоци па доказивање ових злодјела и процесуирање осумњичених често буде Сизифов посао.

Тужилац Одјељења за ратне злочине у бањалучком Окружном јавном тужилаштву Игор Цимеша наглашава да се у највећем броју кривичних предмета ратног злочина, при покретању истраге, у спису налази само кривична пријава против непознатог извршиоца или извршилаца и неколико службених забиљешки и то је све. Према његовим ријечима материјални докази углавном или нису прикупљени, а ако и јесу, онда  нису сачувани па је сва пажња у току истраге усмјерена на свједоке.  Цимеша истиче да, нажалост, свједоци нису мотивисани да свједоче, нарочито када су у питању кривична дјела у вези са сексуалним насиљем и због тога ће сматра он остати непроцесуиран велики број тих случајева.

Ипак и поред бројних потешкоћа у доказивању ових злодјела бањалучко Окружно јавно тужилаштво само  прошле године успјело је да ријеши пет предмета, а поступајући тужилац у 2020 години остварио је норму од 104 одсто од предвиђене по правилнику. Међу истрагама које воде у Окружном јавном тужилаштву је и случај гранатирања Српца за који постоји сумња да је извршено са територије Хрватске. Поменути предмет је претходно био у Тужилаштву БиХ а истрага још није довела до осумњичених.

ГЛАС СРПСКЕ: Колико Тужилаштво тренутно има у раду предмета ратних злочина и да ли можете издвојити неки од интересантних случајева? 

ЦИМЕША: Тренутно имамо 96 предмета који се односе на непознате починиоце кривичног дјела ратног злочина, као и два која се односе на познате учиниоце. Такође истражујемо 32 предмета који се односе на процес ексхумација и идентификација. Одјељење за ратне злочине Окружног јавног тужилаштва Бањалука  прошле године  ријешило је укупно пет предмета. Подигнута је једна оптужница, а у четири  предмета донесена је наредба о неспровођењу истраге. Тренутно у раду имамо двије истраге. Оптужница за ратни злочин против цивилног становништва подигнута је лани у децембру, а односи се на злочине почињене на подручју Челинца. У том предмету једна особа је убијена, а три су рањене. Оптужена су два лица и права је срећа да у том предмету имамо свједоке које можемо саслушати путем видео-линка. Имамо их четири и они се налазе у европским земљама. Без видео-линка били би у проблему јер он омогућава и одбрани и тужилаштву да испитају свједоке. Када су у питању обустављене четири истраге у једној је осумњичени преминуо, а у друга три случаја није било доказа. Недостатак доказа је, како вријеме пролази, најчешћи разлог обуставе истраге. Углавном протеком времена умиру кључни свједоци. Илустрације ради у једном предмету имали смо свједока злочина који је преминуо прије него је истрага окончана. У таквим ситуацијама када  у спису имате само један исказ који терети неког осумњиченог, а тај свједок премине и не можете га саслушати на суду врло је тешко подићи оптужницу. Прошле године завршено је пет истрага о ратним злочинима, а двије нису окончане јер су  осумњичена лица недоступна и за њима су расписане потјернице. Ради се о једина два незавршена предмета против познатих пунољетних извршилаца кривичних дјела ратних злочина.

ГЛАС СРПСКЕ: Колико предмета је у протеклом времену пребачено са нивоа БиХ на ниво Републике Српске, односно из Тужилаштва БиХ у Тужилаштво у Бањалуци?

ЦИМЕША: Крајем прошле године Окружном јавном тужилаштву Бањалука од стране Суда и Тужилаштва БиХ уступљено је на поступање 15 предмета који се односе на непознате починиоце кривичног и један предмет који се односи на неодређено кривично дјело и починиоца. Све предмете ратног злочина  које смо добили односе се на оне против непознатих извршилаца и ти предмети су у рад запримљени послије 2003. године и зато су били на надлежном Тужилаштву БиХ. Када је Савјет министара БиХ усвојио ревидирану Стратегију за предмете ратних злочина онда су се предмети ратних злочина почели преносити на друга тужилаштва. У тим предметима највећи број истрага је обавила Агенција за истраге и заштиту (СИПА). Нажалост имамо проблем да је већина свједока у тим случајевима у иностранству и нису ни живјели у БиХ. Ипак почели смо прикупљати информације и покушати доћи до њих. Сви предмети су уступљени у јануару и рано је за неке конкретне резултате. Циљ поменуте стратегије је процесуирати најсложеније и најприоритеније предмете ратних злочина пред Судом и Тужилаштвом БиХ, а остале предмете пред судовима и тужилаштвима ентитета до краја 2023. године. Поменутом стратегијом је предвиђено да се предмети чија је правна квалификација као што су геноцид и злочини против човјечности те кривична дјела која су квалификована као ратни злочин против цивилног становништва, ратни злочин против ратних заробљеника, а односе се на системска убиства, теже облике силовања, теже облике патње цивилног становништва воде пред Тужилаштвом и Судом БиХ. Такође пред тим институцијама водиће се предмети у којима су својства и улога учиниоца означена као формацијска дужност, руководећа функција у управљању логорима и заробљеничким центрима, те гдје су учиниоци имали политичку или правосудну функција, гдје се ради о тежем начину и степену учешћа у извршењу кривичног дјела, као што је удружени злочиначки подухват, командна одговорност. У супротном ће се поступак водити пред другим надлежним судом у БиХ, а у складу са законским одредбама о надлежности, уступању или преузимању предмета.

ГЛАС СРПСКЕ: Да ли међу предметима има случајева ратних злочина које су починили становници других држава насталих распадом Југославије?

ЦИМЕША: У оквиру ревидиране стратегије наше Тужилаштво је запримило три предмета сексуалног насиља почињеног за вријеме рата. Поред наведених, радимо на предмету који се односи на гранатирање цивилних циљева у Српцу, крајем јуна и почетком јула 1992. године, за које постоји сумња да је извршено са територије Хрватске. Поменути предмет је формиран на начин да је ПС Србац 2005. године, поднијела извјештај Тужилаштву БиХ о почињеном кривичном дјелу против непознатог извршиоца. Оно што за сада можемо рећи с обзиром на то да се предмет налази у фази истраге, је то да имамо индиција да је гранатирање општине Србац извршено са територије Хрватске.  Предмет је од 2005. па до  2020. био на истрази у Тужилаштву БиХ и за сада имамо информацију да је у том случају гранатирано пет или шест улица у самом Српцу те да је рањено шест лица. Конкретније податке још немамо и то ће бити ствар истраге која се води. Предмет ради Управа за борбу против тероризма и екстремизма Републике Српске под руководством и надзором Окружног јавног тужилаштва Бањалука. Тужилаштво БиХ је у том прегледу урадило прелиминарну истрагу, али за сада није нико осумњичен. Тај догађај је прилично покривен и саслушана су бројна лица, те остаје још открити осумњичене, утврдити податке о штети.

ГЛАС СРПСКЕ: Колико је тешко доказати ратни злочин с обзиром на дуг протек времена од рата, који су најчешћи проблеми с којим се Тужилаштво сусреће у процесу истраге и доказивања? 

ЦИМЕША: Поступак истраге у овим предметима је веома сложен због протека времена и недостатка објективних доказа. Тежина овог посла огледа се и у томе што се истраге спроводе са одређене временске дистанце од сада већ 25 година па и више. Свједоци нису баш мотивисани да свједоче, нарочито када су у питању сексуална кривична дјела и због тога ће мислим остати велики број тих случајева нажалост непроцесуирани. Све чешће жртве сексуалног насиља не желе да се баве тим и да пролазе поново кроз све то иако имамо све услове, психолошку подршку, могућност свједочења из друге просторије те друге услове за безбједно свједочење уз што мању ретрауматизацију. Нажалост те жртве често говоре да не знају, да сад имају друге породице те не желе о томе да причају. Понекад кад причам са свједоцима  имам осјећај да и даље живимо у ратним рововима. Они кад их испитујете често говоре: Зашто сада, зашто није овај или онај?. Морам признати да није ипак било тежих проблема, али има доста предрасуда. Имао сам свједока из Аустралије који  није био овдје од 1992 године. Он ме звао и питао да ли му је сигурно доћи у Бањалуку. Морам рећи да често долазимо до зида, када су сви могући који нешто знају саслушани, али немамо доказа. Када су у питању материјални докази, њих у ратним злочинима има врло мало. Имамо приступ бази података Хашког тужилаштва и ту се може пронаћи неки материјални доказ. Мање има доказа који се односи директно на извршиоца, а више на само кривично дјело. Нисам имао искуство да смо имали материјалне доказе као што су траг ДНК, чауре, зрно или слично. Примјера ради у највећем броју кривичних предмета ратног злочина, при покретању истраге, имамо у спису кривичну пријаву против непознатог извршиоца или извршилаца и неколико службених забиљешки и то је све. Када код таквог стања списа тужилац дође у ситуацију да подигне оптужницу против одређеног лица, онда је то несумњиво значајан резултат. Потребно је уложити много труда у прикупљању доказа који се односе на саслушање свједока који су расељени, очевици догађаја умиру или неће да говоре о догађају, па и то у знатној мјери успорава истрагу. Сродници жртава у случајевима у којима је донесена пресуда често имају очекивања да ће бити изречена велика казна. Примјењује се закон из бивше Југославије,  Кривични закон СФРЈ којим је предвиђена казна за ратни злочин од пет до 15 година затвора и не можете добити више. То је одређено правилима о временској важности закона. Ипак нисмо имали проблема око тога, а мислим да је сваки предмет који заврши на суду и буде осуђујућа пресуда ипак успјех. Искористићу овај разговор да позовем а уједно и охрабрим сва лица која су у току рата били жртве сексуалног насиља да га пријаве Тужилаштву. 

ГЛАС СРПСКЕ: Каква је сарадња између тужилаштава у региону у вези са питањем ратних злочина

ЦИМЕША: Тужилаштво БиХ и Тужилаштво за ратне злочине Србије и Државно одвјетништво Хрватске потписали су прије неколико година протоколе о сарадњи који су омогућили и подједноставили процедуру уступања предмета и прикупљања доказа. Добијамо бројне замолнице, нарочито од тужилаштва Србије и Хрватске. Правосудни органи Хрватске поступају и сарађују, али потешкоћа је што поступање по нашим замолницама иде споро. Када је у питању директна сарадња са њиховим тужиоцима то је добро и коректно. Низ замолница гдје су оштећени грађани данас држављани Хрватске и у тим предметима и даље споро иде. Имамо добру сарадњу и подршку од стране међународне заједнице, европске уније која путем ИПА пројекта доста помаже финансијски и из тога плаћамо трошкове свједока, превођење разних изјава, докумената и друго.

Признање

Игор Цимеша истиче да је стална комисија за ефикасност и квалитет тужилаштава Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ констатовала да је Окружно јавно тужилаштво Бањалука реализовало план рада на предметима ратних злочина за 2020. годину у вриједности од 100 одсто. Констатовали су изузетан рад на предметима ратних злочина Тужилаштва не само у току 2020. године, већ континуирано у протеклом периоду.

- То је велико признање поготово јер смо добили потврду да адекватност планирања и ефикасност рада на предметима ратних злочина овог Тужилаштва може послужити као парадигма за остала тужилаштва која раде на предметима ратних злочина.  Морам рећи и да је колегама који су били прије мене од формирања Одјељења за ратне злочине 2004. године било доста теже, те им овом приликом желим одати признање за њихов велики допринос почетку истраживања ратних злочина - рекао је Цимеша.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана