Горан Трбић, за Глас Српске: На удару климатских промјена пољопривреда и водни ресурси

Сања Амиџић
Горан Трбић, за Глас Српске: На удару климатских промјена пољопривреда и водни ресурси
Горан Трбић, за Глас Српске: На удару климатских промјена пољопривреда и водни ресурси

Са елементарним непогодама које су посљедњих година биле екстремне у погледу суша и поплава мора се ухватити у коштац. Климатске промјене до којих је дошло у Републици Српској и БиХ највише погађају пољопривреду и водне ресурсе, тако да у тим областима имамо и највише проблема.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" проф. др Горан Трбић продекан за научно-истраживачки рад на Природноматематичком факултету Универзитета у Бањалуци.

Трбић истиче да се у наредним деценијама очекује смањење падавина, нарочито током љета, али су и даље могуће године са изузетно великом количином падавина које могу изазвати поплаве због чега је веома битан интегрални приступ у управљању ријечним токовима.

* ГЛАС: Поред пољопривреде, на које још ресурсе, у Републици Српској, највише утичу климатске промјене?

ТРБИЋ: Пољопривреда коју највише погађају ове промјене, велики проблем је и у недостатку питке воде. Многи дијелови РС, посебно они рурални, немају питку воду у два изразито топла љетна мјесеца, јул и август. Неке мање ријеке протеклих година у периоду љета потпуно су пресушиле, што раније није забиљежено.

* ГЛАС: Према анализама шта је то најчешћи узрок климатских промјена у свијету?

ТРБИЋ: Клима је врло динамичан систем, који је константно био подложан промјенама у Земљиној прошлости. Међутим, те промјене су биле условљене колебањем природних фактора од којих су најзначајнији: колебање сунчеве енергије, астрономске промјене положаја Земље, о чему је говорио познати српски научник Милутин Миланковић, затим вулканска активност. Сунчево дјеловање је доминантно и условљава повећање или смањење температуре на Земљи. Током историје клима је имала своја циклична колебања која су ишла и у правцу захлађења али и повећања температуре.

* ГЛАС: Познато је да човјек све више има утицаја на природу. Колико смо у ствари утицали на промјене у климатском систему?

ТРБИЋ: Посљедњих неколико деценија човјек је својим активностима пореметио енергетски биланс у атмосфери а тиме и климатски систем. Када говоримо о утицају човјека на климатски систем, примарно се мисли на емитовање гасова са ефектом стаклене баште (GHG) у атмосферу који су условили њен негативан ефекат. Да не буде забуне, угљен-диоксид, водена пара и остали гасови у атмосфери утичу на појаву ефекта стаклене баште, који је у основи веома користан. Да тога нема, биле би велике осцилације температуре на Земљи и живот на планети не би био могућ. Али, ако CO2 има превише, он спречава расхлађивање и ремети енергетски биланс у атмосфери. Као посљедицу тога имамо брзи пораст температуре.

* ГЛАС: У посљедњих неколико година на простору Српске дошло је до евидентних промјена у клими. О каквим промјенама је ријеч?

ТРБИЋ: На анализи досадашњих мјерења температуре ваздуха евидентан је пораст на читавој територији РС. Просјечна годишња температура ваздуха у Бањалуци износи 12,5 степени Целзијуса, а толика је, поређења ради, била просјечна температура Билеће у периоду 1961/1990. И са падавинама је ситуација другачија. Што се тиче сјевера РС, ту се биљежи благи пораст падавина током године, али са другачијим распоредом током сезона. Тако љети имамо врло мало падавина и оне се обично излучују у облику пљускова. Такав начин излучивања падавина често изазива поплаве, али и суше.

* ГЛАС: Шта се тренутно ради у вези са питањем рјешавања проблема климатских промјена, који је у посљедње вријеме све израженији?

ТРБИЋ: На Природоматематичком факултету у Бањалуци развијена су два климатска модела. Развијени климатски модели приказују пројекцију климатских промјена у будућности на простору РС и БиХ, односно каква нас клима очекује у наредних стотину година. Први  модел је А1Б, тзв "средњи сценарио" даје одговоре на питања шта нас очекује до 2030. године, какве промјене температуре и падавина по сезонама и годишњим добима, али и на нивоу године. Други сценарио А2, пројектује најгоре могуће промјене, односно показује екстремније промјене температуре ваздуха и падавина у случају да се настави садашњи темпом.

* ГЛАС: Колико је пројекат Климатских промјена важан за  Српску?

ТРБИЋ: Пројекат Климатске промјене у РС и могућност адаптације веома је важан, јер смо радећи на њему прикупили много климатских података које касније можемо да анализирамо и истражујемо, који нам могу бити од велике користи за наредна истраживања. У овај пројекат укључене су и колеге из Београда, са Физичког и Географског факултета, који су на сличним подухватима радили широм свијета.

* ГЛАС: Свака појава има своје позитивне и негативне ефекте. Које су то позитивне стране које су донијеле климатске промјене?

ТРБИЋ: Наравно, поред многобројних штетних посљедица, постоје и позитивни ефекти климатских промјене. Ту треба издвојити продужење периода вегетације и могућности помјерања календара сјетве.  Период вегетације се продужио за мјесец до два. То практично значи да на једној парцели можемо имати и до два приноса годишње, али уз услов да имамо довољне количине воде да наводњавамо те површине кад наступи суша. Сем тога, повећања температуре је условило проширење ареала појединих култура винове лозе.

* ГЛАС: Када је у питању контрола климатских промјена шта је у плану за будући период?

ТРБИЋ: У оквиру поменутог пројекта, осим два климатска модела, направили смо и огромну базу за GIS софтвер у чему смо такође имали подршку Министарства науке и технологије РС. Сачинили смо стотинак тематских карата, а сљедећи корак који намјеравамо да урадимо је израда атласа климе РС и БиХ. Сад имамо одличне подлоге за тај посао. Атлас климе је веома битан документ за ову област. Сличне активности раде и колеге у региону. Атлас ће по завршетку бити доступан и на веб страници.

* ГЛАС: Када говоримо о клими у главном граду Српске шта можемо очекивати у будућности?

ТРБИЋ: Према климатским пројекцијама очекује се повећање температуре на годишњем нивоу до 1,5 Целзијуса до 2030. године. Међутим, у Бањалуци и неким другим мјестима на сјеверу Српске, те промјене су већ данас остварене. Та чињеница нас и забрињава да се промјене дешавају много брже него што ми то планирамо.

Клима у Бањалуци

Бањалука је позната по зеленилу и вегетацији, али и по доста влаге у ваздуху, што неки објашњавају близином акумулационог језера Хидроцентрале у Бочцу.

- Права је истина, заправо, да је географски положај разлог високе влажности ваздуха у Бањалуци, јер се град на Врбасу налази у котлини па је слабо струјање ваздуха - казао Горан Трбић и додао да Хидроцентрала "Бочац" не утиче на климу Бањалуке, већ само на мало подручје непосредно уз акумулацију.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана