Горан Роган, најмлађи војни пилот у РС, за Глас Српске: Мистичност летења никада не престаје

Жељка Кокот
Горан Роган, најмлађи војни пилот у РС, за Глас Српске: Мистичност летења никада не престаје

Никада не бих мијењао војни за путнички авион. Цивилни пилоти лете од тачке А до тачке Б. То је као вожња градског аутобуса. Мистичност позива војног пилота никада није и не може нестати.

Са осмијехом на препланулом лицу рекао је то за "Глас Српске" најмлађи војни пилот у Републици Српској Горан Роган.

Млади Мостарац, коме је пилотирање дјечачки сан, каже да је овај позив заволио захваљујући оцу који је био главни пројектант авиона Г4 у Ваздухопловној индустрији "Соко".

И послије девет година континуираног рада и даље професионално извршава све задатке у најкраћем року и на што безбједнији начин. До сада је провео 500 сати у ваздуху јер се, како каже, води прецизна евиденција. Ипак, сваки нови лет је посебно уживање јер је, каже он, прелијепо одозго погледати на земљу. Посебно памти свој први лет јер је, сјећа се, био прилично збуњен.

- Поред теоретске припреме, нико те не може припремити за шок преласка у трећу димензију. Први пут кад сам угледао земљу из ваздуха, био сам изгубљен - каже Роган те наглашава да се у ваздуху могу десити непредвиђене ситуације у којима секунди значе живот или смрт.

Пилотска девиза је "ако на земљи знаш за пет, у ваздуху знаш за три". Непредвиђене ситуације обично се дешавају приликом елементарних непогода које нико не може предвидјети, а помоћ цивилном становништву је приоритет. Као члан Првог хеликоптерског сквадрона Горан је учествовао у помагању становништву угроженом у мајским поплавама, као и током сњежног невремена које је погодило источни дио РС 2012. године. Наводи да му је то било једно од најдрагоцјенијих животних искустава.

- Ми смо били најопремљенија и најспособнија организација у БиХ и једини смо били у могућности да одговоримо на потребе становништва и реагујемо истог дана јер се свакодневно обучавамо за такве задатке. Видљивост је због кише била на минимуму па се ни EUFOR, који има доста опремљеније хеликоптере, није усудио да лети. Наша је срећа што смо имали искусне и пожртвоване посаде које су спасиле доста живота од првог до посљедњег дана. Поносан сам на то што смо урадили у мају - наглашава Роган.

Посебно му је засметало што активности Првог хеликоптерског сквадрона нису биле медијски испраћене како би требало.

- Пришао ми је новинар и затражио дозволу да направи снимак како радимо на помоћи угроженима. Возио сам храну за бебе, пакети су ми били и у крилу. Очекивао је да га пустим у тако претрпан хеликоптер. Нисам био у могућности, јер ми је било важније да помогнем људима на терену него да промовишем себе или сопствену јединицу. Гледао сам друге како се медијски промовишу. Није било мјеста за промоцију, требало је помоћи тим несрећницима које је то задесило - наглашава млади пилот.

Сматра да је превалио праве изазове јер је од пилота пете категорије постепеним напредовањем постао пилот прве категорије, што је максимум обучености за врсту летјелице којом управља. Тренутно носи чин поручника јер, иако би требало, не постоји старосна граница за одлазак у пензију па млађи официри немају прилику за напредовање.

- Тражи се максимална спремност јер је ово врло захтјеван позив и захтијева потпуну физичку спремност. Неопходни су добар вид и рефлекси, који са годинама слабе. Срећа је што старији пилоти постају команданти па на задатке лете млађи момци - каже Роган.

И док године могу знатно утицати на способности пилота, Горан вјерује да је погрешно мишљење да женама није мјесто у војној авијацији.

- У вријеме док сам студирао није било жена на Академији. Мислим да оне могу бити добри војни пилоти јер су пажљивије и детаљније, а то се управо тражи у летачком позиву за неке ствари које је неопходно изградити до перфекције - рекао је пилот.

Сматра да је прошао све изазове и да би га ријетко шта могло изненадити.

- Учествовао сам у пружању помоћи цивилном становништву у поплавама око Бијељине 2009. године, сњежном невремену 2012. године те овогодишњим мајским поплавама. Имам довољно стажа иако сам најмлађи војни пилот у РС - закључује Роган.

Рођен је 10. маја 1982. године у Мостару и већ са четири године је почео да сања о позиву пилота јер су му, у то вријеме, изгледали као небески људи.

Ратни егзодус одвео је породицу Роган у Берковиће, гдје Горан завршава основну школу и први разред Гимназије у Требињу.

 - Нисам пронашао задовољство у "обичној" гимназији па сам одлучио да упишем ваздухопловни смјер на Војној гимназији у Београду коју сам завршио 2001. године - рекао је млади пилот те додао како му је изузетно тешко, али и драгоцјено искуство у Војној гимназији помогло при упису на Ваздухопловно-војну академију.

- Требало је проћи ригорозне здравствене прегледе да би се крочило на Војну академију. Довољно је рећи да је од 3.000 кандидата само нас 16 уписано - каже Роган који је на Академији, коју је завршио 2005. године, добио звање пилот хеликоптера.

- Хеликоптер ми је дражи од авиона из многих разлога: могу се увијек зауставити како бих помогао некоме, док авион није толико заступљен у хуманитарне сврхе. Такође, хеликоптер је много безбједнији за летење. Уколико се десе неки непредвиђени догађаји у ваздуху, хеликоптер може слетјети на равну површину прилично безбједно. Авион може слетјети само на тврду подлогу, односно писту, а свако искакање је прилично ризично по здравље.

Познато је да се пилоти боље осјећају у ваздуху него на земљи. Роган сматра да је то потпуно оправдано због ригорозног система обуке. Основна обука подразумијева вјежбање полијетања и слијетања, а затим слиједи полагање пред инструктором. Пилот који не положи добија минимум додатних сати обуке и излази опет на полагање. Прилично су ригорозни приликом избора и само најспособнији момци добијају шансу јер је сама обука скупа. Са посљедњим нивоом добија се звање летача, односно пилота одређене категорије.

- Пилот је тај који одлучује о безбједности током летења тако да смо сигурни и безбједни на небу јер, поред обучености, нема фактора као што су додатни аутомобили у саобраћају који вас могу угрозити. За аутомобил вас нико не припрема тако ригорозно и нисте у тој мјери спремни - сматра Роган.

Обавезе пилота нису само летачке природе и број тренажних летова се планира у зависности од расположивих средстава. У свакодневне пилотске задатке спадају и многобројне припремне радње и вођење документације. Такође, неопходна је стална едукација као и усавршавање већ постојећих знања. Када су у питању тренажни летови, увјежбавају се радње и поступци који су давно увјежбани, али се додаје слој искуства. С обзиром на то да се много путује, приоритет је учење страних језика.

Серија "Војна академија"

- Серија је урађена на личном плану и додато јој је мало романтике. Један дио је приказан реално, као што је нпр. професор математике Вилотић реално дочарао улогу професора Миловића, који је био веома ригорозан. Ипак, изостављена је духовитост карактеристична за Академију. Иако је било тешко издржати физичке напоре и предавања на захтјевним предметима, увијек смо били пуни духа и раздраганости - казао је Горан Роган.

"Red Bull air race" такмичења

- Пратим " Red Bull air race " такмичења и дивим се тим момцима јер је њихова летачка перфекција изражена до максимума. То су једни од најбољих пилота, свака част војним пилотима, али овдје милиметри одлучују о прецизности. Лете испод мостова, близу земље, трпе велика оптерећења и при томе раде многе акробације везане једне за друге, што је изузетно захтјевно - рекао је Горан Роган.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана