Горан Мутабџија, министар просвјете и културе РС: Предстоје велики изазови у реформи образовања

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" министар просвјете и културе РС Горан Мутабџија.

* ГЛАС: Са којим партнерима ће бити рађена стратегија образовања о којој се ових дана много говори?

МУТАБЏИЈА: Министарство је већ припремило приједлог стратегије, а у идућем периоду услиједиће разговори са представницима образовних установа, Савјетом за развој високог образовања и осигурање квалитета и стручњацима за поједине нивое образовања с циљем да финални документ буде што квалитетнији.

* ГЛАС: Шта су приоритети приликом израде ове  стратегије?

МУТАБЏИЈА: У предшколском образовању акценат је на раном учењу и повећању обухвата дјеце неким од видова предшколског образовања, те једнака доступност образовања сваком дјетету. У основном образовању највећи изазов је израда наставних планова и програма који ће одговорити потребама друштва, савременији уџбеници и квалитетнија настава, уз примјену савремених информационих технологија. Потребно је унаприједити процес инклузије у образовању дјеце са сметњама у развоју кроз осигурање одговарајуће школске инфраструктуре, програма и обуке наставника, те развоју прилагођених наставних планова и програма. У средњем образовању неопходан је континуиран рад на евалуацији наставних планова и програма. Морамо побољшати начине и услове реализације практичног рада у складу са циљевима стручног образовања. Они треба да осигурају стручне кадрове који ће се моћи прилагођавати потребама тржишта рада. У високом образовању циљ је усмјерити образовне и истраживачке активности у правцу развојних потреба привреде, успоставити квалитетне докторске студије засноване на научноистраживачком раду. Неопходно је побољшати интернационалну конкурентност високошколских установа на међународним ранг-листама.

* ГЛАС: Који су тренутно највећи проблеми у образовном систему Српске и како их ријешити?

МУТАБЏИЈА: Образовни систем РС стално је пред изазовима. Један од њих је смањење броја ученика. У школској 2014/2015. години наставу у основним школама похађају укупно 95.432 ученика распоређена у 5.186 одјељења, што је за 1.303 ученика мање у односу на претходну школску годину. Смањење броја ученика доводи до смањења норме наставника, повлачи рационализацију мреже школа, доводи до затварања подручних одјељења и губитка статуса централних школа. С друге стране, имамо повећање ученика са сметњама у развоју. Треба узети у обзир да су у настави и ученици који нису прошли процедуру разврставања и њихов број је већи од оних који су прошли љекарске комисије. Ту је и бојкот наставе од родитеља ученика бошњачке националности и њихови захтјеви за увођење тзв. националне групе предмета, док, с друге стране, ученицима српске националности у ФБиХ то није омогућено.

* ГЛАС: Које су тренутно најзначајније активности ресорног министарства које морају да буду завршене до краја године?

МУТАБЏИЈА: Поред израде стратегије, дефинисаћемо приједлог измјена законских оквира у области предшколског, основног, средњег и високог образовања, те културе и на измјени закона радићемо од почетка наредне године. Ту су и годишњи извјештаји о раду и израда планова рада за наредну годину. Посебан акценат је на раду републичких установа културе и републичких управних организација, које су дужне да израде стратешке документе пратећи стратешку визију "Европа 2020".

* ГЛАС: Да ли ће доћи до измјене одређених закона у основном, средњем и високом образовању који ће побољшати квалитет наставе и којих?

МУТАБЏИЈА: Планирано је да се уради нови закон о основном образовању и васпитању у идућој години. Слабости које су уочене у примјени важећег закона настојаћемо да уклонимо новим законским рјешењима и унаприједимо васпитно-образовни процес. Стекли су се услови и за доношење новог закона о високом образовању, у којем би требало предвидјети категорију самофинансирајућих студента, дати прецизну дефиницију и рок за пренос ECTS бодова у идућу академску годину, одредити дужину трајања студија, али и дефинисати начине и услове извођења струковних и академских студија. Потребно је и јасно дефинисати питање одговорности органа управљања и руковођења, увести обавезно релиценцирање студијских програма, предвидјети посебне услове за извођење докторских студија и дефинисати услове за пензионисање наставног особља.

* ГЛАС: Докле се стигло са обновом поплављених образовних установа у Српској? Шта је сада приоритет?

МУТАБЏИЈА: Кроз програм Европске уније за опоравак од поплава обезбијеђена је санација 30 објеката основних школа, 24 централне школе, пет подручних одјељења и једне спортске дворане, те 14 средњих школа. У санацију објеката оштећених у поплавама укључила се Влада Републике Србије, UNDP, UNICEF, као и друге невладине организације и донатори. Влада Србије обезбиједила је средства за изградњу новог објекта Централне школе "Црквина" код Шамца, гдје су почели радови. С обзиром на то да је школа у Добоју, за коју је Влада Србије такође обезбиједила средства, већ санирана средствима Европске уније, ова средства у износу од 600.000 КМ биће усмјерена у санацију друге школе.

* ГЛАС: Да ли је ресорно министарство упознато са бројем изостанака са часова које ђаци сваке године направе? Могу ли се очекивати неке измјене правилника и строже казне?

МУТАБЏИЈА: Руководство школа је одговорно за доношење интерних правилника о дисциплинској и материјалној одговорности ученика и за њихово спровођење. Податак да је 139.345 ученика основних и средњих школа у РС имало 5,6 милиона изостанака са часова, односно да је у просјеку сваки ученик изостао са 40 часова је забрињавајући. Очекујем да Републички педагошки завод предложене мјере за смањење изостанака ревидира у правцу пооштравања одговорности ученика и родитеља. Само сарадњом родитеља и школа може се утицати на смањење броја изостанака.

* ГЛАС: Да ли је у установама које брину о дјеци са потешкоћама у развоју запослен довољан број стручних лица?

МУТАБЏИЈА: Због специфичности потреба дјеце која бораве у тим установама потребан је већи ангажман стручних лица која брину о дјеци с потешкоћама у развоју. Тамо гдје нема довољно запосленог стручног кадра, треба ангажовати волонтере који ће бринути о дјеци током дана у сарадњи са менторским тимом. Такође, сви студенти педагошких факултета треба да обављају праксу у овим установама.

Уписна политика

* ГЛАС: Да ли ће у стратегији развоја образовања посебна пажња бити посвећена уписној полици на факултетима и у средњим школама и на који начин?

МУТАБЏИЈА: Основни циљ уписне политике биће повећање броја високообразованог кадра у Српској, као и већи број студената на природним наукама. У средњим школама, циљ је образовање кадра за којим је исказана потреба на тржишту рада, али и који ће бити оспособљен за самосталну пословну иницијативу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.