Гитариста “Ју групе” Петар Јелић за “Глас Српске”: Лично задовољство важније од мишљења публике

Миланка Митрић
Гитариста “Ју групе” Петар Јелић за “Глас Српске”: Лично задовољство важније од мишљења публике

Дуга каријера ти омогући да си у сваком месту толико пута био да ти се у сваком од тих места десила бар једна изузетно лепа ствар по којој ћеш то место и те људе памтити.

Казао је ово у разговору за “Глас Српске” гитариста култног састава “Ју група” Петар Јелић, осврћући се на причу о различитим мјестима на којима су наступали и доживљајима који су након сваког концерта јединствени и другачији. “Ју група” је прошле године обиљежила педесет година постојања, а самим тим и пола вијека посвећености музици и рокенрол животу. Крајем мјесеца, 30. јула, наступиће у Бањалуци, у којој су увијек радо виђени гости и то на “Аквани”, у оквиру дводневне смотре “Бањалучки дани музике”.

- После толико посета Бањалуци шта мислите колико ствари нас веже за ваш град? Заиста много - додаје Јелић, који већ годинама свира у овом бенду, који су 1970. године основали браћа Драги и Жика Јелић, а осим њих тројице, у саставу и бубњар Саша Жуле Радојевић. Јелић се стричевима у “Ју групи” придружио 1993. године.

* ГЛАС: Како изгледа живјети рокенрол толико деценија и бити дио музике и одрастања и живота неколико генерација?

ЈЕЛИЋ: Све то што сте набројали је део једне личне одлуке коју је свако од нас из бенда у једном тренутку свог живота донео, а односи се на избор да живиш своју страст и креацију, ма колико тај пут био несигуран и неизвестан. И заиста, некад се ствари одвијају онако како си замислио и пожелео, а некад богами и не. Поента је само истрајати колико год понекад тешко било, јер знате како народна пословица каже: “После кише увек долази сунце”

* ГЛАС: Да ли бисте могли све испочетка?

ЈЕЛИЋ: Да, без трунке размишљања.

* ГЛАС: Да ли сте икада повлађивали укусу публике?

ЈЕЛИЋ: Никада и то само зато што нам је наше лично задовољство важније од мишљења публике. Компоновање је искључиво ствар која се тиче нас самих. Концерт је место где желиш публици да даш све што си у том тренутку у могућности и мислим да је та подела једина права, све остало престаје да бива уметност и постаје само посао.

* ГЛАС: Када се осврнемо на период у којем је “Ју група” правила своје прве кораке и на ово вријеме сада, каква је разлика у приступу музици и самој жељи музичара за свиркама и за рокенрол животом?

ЈЕЛИЋ: Па осврнућу се и ја на претходно питање и претходни одговор, некада је то била много више потреба да се изразиш, а данас је много више бизнис и потреба за позицијом у друштву.

* ГЛАС: И ова и прошла година биле су неизвјесне за све, за живот, а самим тим и за умјетност и културу. Каква је била за Вас, без концерата, без свакодневице на коју сте навикли?

ЈЕЛИЋ: Јединствена ситуација у којој не влада разум него афективно понашање људи у оквиру режије на планетарном нивоу, невиђених размера. У сваком случају има доста материјала за уметнике, видећемо шта ће се све изродити.

* ГЛАС: И како мислите да ће даље свијет живјети? Како ће све ово уткивати на музику, на начин уживања у култури и културним садржајима? Какав је уопште живот музике без наступа уживо? И какав је осјећај вратити се концертима?

ЈЕЛИЋ: Живи били па видели. Један део је стварати песме, а други свирати их. Један без другог не иде. Наравно, може, али ће у том случају бити много тужније.

* ГЛАС: Мислите ли да је све ово што нам се дешава могло да нас научи да мало промијенимо себе и однос према другима? Да створи у нама већу дозу емпатије?

ЈЕЛИЋ: Мислим да би требало да нас научи да смо се отргли од природе толико да смо тотално побркали лончиће. Ако се ускоро не вратимо природи и себи, узеће нас други и престаћемо да будемо своји!

* ГЛАС: Какву поруку имате за наше читаоце, с обзиром на то да ћете ускоро поново наступати и у Бањалуци, гдје Вас публика увијек дочека раширених руку?

ЈЕЛИЋ: Добро дошли 30. јула на “Бањалучке дане музике”. Донесите осмехе, раширите руке па да запевамо заједно. Песма ипак на крају лечи све!

Хитови

* ГЛАС: Познато је то да публика неке Ваше пјесме воли више од других и те пјесме остају да живе и данас, без обзира на вријеме у којем су настале. Да ли сте очекивали да ће баш неке одређене пјесме (као што је “Чудна шума”, “Црни лептир” или “Морнар”) остати популарне деценијама или сте неке друге имали на уму?

ЈЕЛИЋ: Па често се деси да се твоја очекивања не поклопе са развојем ситуације по изласку албума, тако да није редак случај да и за нас буде изненађење које песме постану хитови.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана