Филип Родић, новинар: Запад није спреман на исту жртву као и Русија

- Тешко је предвидети тачно како ће се ствари одвијати, а још је теже предвидети њихов темпо, јер се историја очито убрзава пред нашим очима. Наравно, могуће је да се све ово лоше заврши и да нови свет буде мртворођенче, али верујем да су веће шансе да порођај буде успешан - истакао је Родић.

Како каже, иако је велики мислилац Драгош Калајић још 2005. објавио књигу “Русија устаје”, тада је још било незамисливо да ће само деценију касније та земља интервенисати у Сирији и тамо, помоћу веома малобројних снага, поразити америчког хегемона и његове слуге. Та операција, истиче, била је незамислива и само неколико година раније, када је почело америчко дивљаштво по Либији, Сирији и још неким земљама.

- Садашњи сукоб у Украјини је недвосмислено ствар коју је Русија желела да избегне колико год је то било могуће. Уопште, Русија није желела никакав сукоб са колективним Западом и то је јасно било из Путинових говора и на Минхенској безбедносној конференцији 2007. године и пред Генералном скупштином УН 2015. Русија, међутим, није спремна да се зарад мира самоукине. Због тога је јасно да је овај сукоб у Украјини за Русију нови Стаљинград, односно борба на живот и смрт и да она мора извојевати победу. То је готово извесно, јер већ видимо да колективни Запад није спреман на исту жртву као и Русија и да је њихов одговор половичан, да нису спремни на директан сукоб, него само на рат до последње капи украјинске крви. Што се Европе тиче, она ће, по свему судећи, из овога изаћи озбиљно оштећена и, врло је могуће, још зависнија од Русије. На озбиљна преслагања указује и случај сарадње Саудијске Арабије и УАЕ са Кином, стварање алтернативних система плаћања и замена SWIFT-а, губљење важности петродолара и самог долара као глобалне валуте… Неспремност САД да озбиљније “залегну” за Украјину добар је сигнал и за Пекинг и његове напоре да врати суверенитет над Тајваном, али и за напетости у Јужном кинеском мору. Интересантно је и да видимо да први амерички сусед Мексико одбија да се прикључи санкцијама против Русије, као и велика већина држава Јужне Америке, доскора неприкосновеног америчког дворишта -  нагласио је Родић осврћући се у наставку овог разговара и на западне санкције, економски и медијски рат против Русије, али и на то како би све ово могло утицати и на ове наше балканске просторе.

ГЛАС: Представници Европске уније признали су недавно како је у случају Украјине направљено много политичких  грешака, а једна од њих је и обећање овој земљи да ће ући у НАТО иако се знало да од тога нема ништа. Да ли се ради о накнадној памети или прању савјести?

РОДИЋ: Не верујем да се ту ради о било каквој накнадној памети, прању савести, нити грешци. Представници Европске уније, ако мислите на бирократе из Европске комисије, такозване “владе” ЕУ, по мом дубоком уверењу представљају компрадорску елиту која нема никаквог демократског легитимитета пошто није изабрана на било каквим изборима, него постављена “одозго”.

Они, а то је сада видљивије него икада, не заступају никакве европске интересе, или интересе држава из којих долазе. Чак ни интересе САД, него интересе глобалне олигархије и америчког војно-индустријског комплекса и “дубоке државе”.

Њихова ни на чему реалном основана обећања о чланству Украјине у НАТО-у била су само део ширег напора гурања те земље у рат са Русијом, што је давнашњи план који је јасно изнет најкасније у манифесту вишедеценијске сиве еминенције америчке спољне политике “Великој шаховској табли”, књизи Збигњева Бжежинског из 1997. године.

ГЛАС: Да ли бисте се могли сложити с онима који сматрају да би се представници Кијева и Москве могли врло брзо договорити и постићи неки мировни споразум, али и да поједине западне земље то у овом тренутку не желе и не дозвољавају?

РОДИЋ: Да, без хушкања Украјине на рат са Русијом који је, као што сам већ рекао, интерес искључиво атлантистичке елите, мир би врло брзо могао бити постигнут. Чак сам уверен да овог садашњег рата без тог хушкања не би ни било, јер је мир заправо постигнут још 2014. и 2015. године потписивањем споразума из Минска.

Та два споразума била су одлична основа за постизање дуготрајног решења за проблеме у вези са Украјином, али их кијевска хунта није поштовала и примењивала. Под притиском колективног Запада, то је више него јасно. Ту се враћамо и на Ваше претходно питање - одбијања да се примене споразуми из Минска су само још један део слагалице гурања Украјине у рат, као што је то било и испразно обећање о чланству у НАТО-у или Европској унији.  

ГЛАС: Све ово прати и економски рат који су западне земље покренуле против Русије. Да ли ситуацију око Украјине Америка користи и за неке друге геополитичке игре и циљеве, прије свега у Европи?

РОДИЋ: Мој одговор је потврдан. Садашњи економски рат никако не одговара Европи и она ће, то је неизбежно и јасно као дан, бити његова највећа жртва, већа од Русије из много разлога, од којих ћу сада поменути само један - енергетику. За разлику од Европе, Русија има алтернативна тржишта за своје енергенте, у првом реду Кину, чију је жеђ за енергијом већ сада тешко угасити.

Када би Путин био заиста злонамеран и у овој ситуацији затворио прилив гаса Европи, а Русија покрива око 40 одсто европских потреба за гасом, Стари континент би могао само да се уведе у стање хибернације.

Алтернатива снабдевањем америчким течним гасом, поред тога што је знатно скупља, је тренутно и потпуно нереална, јер нити постоји довољан број танкера, нити Европа располаже довољним бројем терминала за преузимање тог гаса. По неким проценама, за изградњу тих капацитета, мислим и на танкере, и на терминале, било би потребно најмање десет година. Амерички интерес је обуздавање Европе која је почела превише да се еманципује у односу на свог трансатлантског партнера, односно господара. Ту у виду треба имати и стари геополитички кошмар атлантиста - стварање савезништва двеју најјачих континенталних сила у овом региону, Русије и Немачке.

ГЛАС: Да ли овај економски рат полако постаје и образац по којем ће се Запад и НАТО у будућности обрачунати са другим непослушним земљама, а ту прије свега мислим на Кину, која све озбиљније упозорава на стварање неког пандана НАТО-у у Индопацифику?

РОДИЋ: Мислим да не. Мислим да се овде ради пре свега о пуцању у сопствену ногу колективног Запада. Верујем да ће се ова стратегија показати, а већ смо на добром путу да се то деси, као потпуно неуспешна. Скренуо бих вам само пажњу на две ствари. Да су владари Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата одбили да се председнику САД Џозефу Бајдену уопште јаве на телефон. Да те две земље одбијају да своју производњу нафте прилагоде америчким интересима и очувају договор који о томе имају са Русијом.

Друга ствар је готово известан договор Ријада и Пекинга да трговину нафтом наставе да обављају у јуанима, уместо у доларима, што је било једно од средстава америчке контроле. Показује се да је економски рат санкцијама био могућ само против слабих и изолованих држава попут Србије или Кубе. Та политика је своју немоћ показала већ и спрам Ирана, а и сада против Русије. Прикључити томе и Кину било би незамисливо. На крају би испало да су САД и Запад увели санкције самима себи.

ГЛАС: Утисак је и да никада ни већи медијски рат није покренут, али и једна русофобија која се претвара у клинички облик. Кажњавају се руски спортисти, диригенти и омаловажава руска култура. Куда све то води, да ли свијет, колективно гледајући, клизи као једном свеопштем лудилу?

РОДИЋ: Запад клизи према лудилу, а не свет. Велики, највећи део света је и даље здрав. Не мислим ту само на актуелну русофобију која, истини за вољу, није ништа баш тако ново на Западу. Мислим на цео комплет такозваних “западних вредности” које се свету намећу већ неколико деценија, а што је последњих година само интензивирано.

Русија је само још једна жртва западне “културе поништавања. Пре Русије на Западу је мета био, а и даље је, бели хришћански хетеросексуални мушкарац. Он је проглашен за највеће зло и за кривца свих светских недаћа. Он је тај који се “поништава” на првом месту.

ГЛАС: Из Украјине је до сада избјегло око три милиона људи. Поједини европски политичари кажу како то нису обичне избјеглице, већ Европљани.

РОДИЋ: Ја бих рекао да су управо то обичне избеглице, за разлику од миграната из Африке, са Блиског истока или из Централне Азије. То су људи који су кренули уточиште да траже у државама најближим својој и чији ће се највећи део вратити кући по завршетку рата.

ГЛАС: Поједини аналитичари упозоравају како Њемачка и још неке европске државе прихватом ових несрећника, у ствари, желе да ријеше питање недостатка радне снаге у својим земљама?

РОДИЋ: Не бих се сложио с тим. Те државе јефтину радну снагу већ деценијама налазе на другим местима - у Африци и Азији. Замена становништва, што је феномен на који већ деценијама упозоравају бројни западни мислиоци и политичари, и то не само са десне стране политичког спектра него и са левице, попут вишедеценијске иконе Комунистичке партије Француске Жоржа Маршеа, нема за циљ да само једног белог хришћанског хетеросексуалног мушкарца замени истим таквим, само другим.

Њима су потребни људи искорењени из своје културе, традиције и земље који долазе са других континената. Циљ олигархије није да под собом имају људе, слободне и мислеће појединце, него безличне потрошаче. За то су им потребни искорењени људи убијеног идентитета, и то не само националног, или верског него и полног.

ГЛАС: Како ће све ово у вези са Украјином, те Русијом и Америком, утицати и на ове наше балканске просторе?

РОДИЋ: Верујем да ће се тренд америчког узмицања наставити и да ћемо то видети и у свом региону. Парадирање војном техником и војницима по БиХ је, уверен сам, само маркетиншки потез да се прикаже некакво присуство и каже: “Ми смо ту”, али треба имати на уму да су то исто говорили и Зеленском све док се нису закотрљали точкови руских тенкова.

Маркетинг је и садашња прича у вези са пријемом самопроглашеног Косова у НАТО. То нема никаквог практичног смисла јер је, у крајњој линији, НАТО већ на Косову и Метохији.

Краткорочно, верујем да ће се притисак на Србију и Србе, а ту мислим и на Републику Српску и наш народ у Црној Гори, у наредном периоду појачати до нивоа неподношљивог, али верујем и да то морамо да издржимо, да искушење неће бити веће него што можемо да истрпимо.

Дугорочно, препоручио бих, на пример, косовским Албанцима да уче на туђем искуству, погледају шта се десило са доскорашњим америчким савезницима у Авганистану или са Курдима у Сирији и Ираку и, уместо да рачунају на некакво чланство у НАТО-у, се врате за преговарачки сто и покушају да постигну некакав споразум са Србима.

Глобалистички вампир

ГЛАС: Како гледате на недавну посјету самопрозваног француског љевичара Бернара Левија Одеси, гдје се сусрео са украјинским националистима?

РОДИЋ: Сасвим очекиван потез једног од највећих светских ратних хушкача и званичног филозофа глобализма. Њему је тамо природно место. Он је мирођија у свакој атлантистичкој чорби. Више ме чуди што нема Кристијан Аманпур, нама добро познате новинарке Си-Ен-Ена, него што је он тамо и од друштва у којем се он тамо креће. Није бивши командант неонацистичке формације њему неприродан партнер. Нису много бољи били ни они са којима се сусретао у Сарајеву и величао их. Бернар-Анри Леви је један глобалистички вампир који се храни људском крвљу и без ње не може да постоји.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.