Феђа Димовић, Бошко Ћирковић Шкабо: Док се међусобно оптужујемо за фашизам, Хрвати грабе традицију антифашизма

Александар Стојановић
Феђа Димовић, Бошко Ћирковић Шкабо: Док се међусобно оптужујемо за фашизам, Хрвати грабе традицију антифашизма

Због свог рада и пјесама често су били мета политичара, оптуживани да су страни плаћеници, дио тајних служби и чланови појединих партија.

Власти су се мијењале, на улицама и изборима, али они свој курс и правац нису промијенили, и баш као што каже један њихов стих, увијек су ударали ни лијево, ни десно, већ право у месо.

“Београдски синдикат” настао је 21. марта 1999. године, три дана уочи агресије НАТО-а на тадашњу СР Југославију, а касније ће се испоставити да је то значајно одредило њихов даљи рад. Временом су постали гуслари модерних времена, постали су трн у оку свакој власти, а њихови стихови изазивали су тектонска помјерања на културној, али и политичкој сцени. Тренутно раде на новом албуму и, како су нагласили, спремни су да испричају још једну нову причу.

Чланови ове култне реп групе Феђа Димовић и Бошко Ћирковић Шкабо, осврћући се на недавну посјету Бањалуци, за “Глас Српске” истакли су углас да им је велико задовољство што су се вратили у Републику Српску.

ГЛАС: Шта за Вас значи Република Српска и како на њу гледају у Србији?

ДИМОВИЋ: Република Српска је можда и последњи бастион српства, где су патриотизам и љубав према отаџбини огромни и за нас она делује доста отрежњујуће, јер се овде слобода да се изрази љубав према српству осети на сваком кораку.

ЋИРКОВИЋ: Још од првог доласка видели смо да и овде постоје одређене поделе, али овде није срамота бити Србин, што је много битно. Ми смо један народ и не треба да се називамо Србијанцима и Босанцима, јер смо сви Срби. Нема нас много и због тога је важно да будемо јединствени.

ГЛАС: Ваше пјесме су одувијек изазивале велику пажњу. Како видите данас ситуацију на сцени и да ли Вас се публика ужељела?

ДИМОВИЋ: Чињеница је да нема много квалитетног садржаја и да већина пласира неку празну причу. Живимо у тешким временима када је људима потребно да чују праву истину о свему овоме што нам се дешава. Прави нам се ситуација као да живимо у некој паралелној стварности, а не на просторима где се веома тешко живи.

ГЛАС: Свједоци смо да су данас многи одступили од своје почетне тачке у каријери, а најчешће због новца и великог броја прегледа. Како видите ту ситуацију и за шта се Ви борите?

ЋИРКОВИЋ: Ми смо гуслари и боримо се за гусле, односно за суштину испред форме. Наравно да су гусле старије од репа, али обоје су нека форма епске поезије и у једном и у другом причамо истину у тренутку у којем се она дешава. И ако бисмо својим радом успели урадити само део оног што су урадиле гусле, урадили бисмо велики посао.

ГЛАС: Многи кажу да култура умире, а видимо да један нобеловац, Петер Хандке, изазове толике реакције политичара, најчешће оних који нису прочитали ниједно његово дјело. Да ли то значи да култура још игра важну улогу у животу нашег народа?

ЋИРКОВИЋ: Кључна ствар је ту да је Хандке нешто креирао, стао иза свог рада и својих речи. Он је креатор, то је оно што је најважније. Не постоје политичари који су креатори било чега и то је кључна разлика. Због тога је утицај културе и даље велики.

ГЛАС: Да ли је ситуација боља, иста или гора него прије 20 или 30 година?

ДИМОВИЋ: Много је лошија него раније. Мења се власт, али институције су окупиране од стране “друге Србије” и, суштински, образац је аутошовинистички. Имамо нпр. ситуацију да на сајму књига у Београду иста књига истог издавача буде јефтинија ако је на латиници и то је начин на који се уништава писмо и језик једног народа. Такође, имамо и ситуацију да годинама уназад ниједна књига која је добила НИН-ову награду није написана на ћирилици. И то су ствари које људима промакну.

ЋИРКОВИЋ: Један од елемената колонизације је та тзв. “мека моћ” која окупира и културу. Не бих желео да кажем да је лошија, јер су се “ови” данас много боље инсталирали. И поред великих средстава и времена које имају на располагању, нису претерано ефикасни, али се временом њихов утицај акумулирао и полако нас изједа изнутра.

ГЛАС: Познато је да немате добар однос према тренутној власти. Мислите ли да појединци покушавају на пречицу и преко ноћи да уђу у историју?

ЋИРКОВИЋ: Не може се ући у историју, као што неки данас мисле, градећи путеве и мостове. Све то се гради од наших пара и то није поклон, ни милостиња ниједног политичара.

ДИМОВИЋ: Велики је проблем што имамо политичаре који себе стављају изнад државе и изнад народа. То се дешава када имамо власт која није у Христу, па због тога нема осећај за народ. У историју се улази онако како је ушла “Млада Босна”, жртвом, нечим што се уради за спас народа. Само се надамо да данашњи политичари неће у историју ући по лошем, јер бисмо ту цену сви платили.

ГЛАС: Како коментаришете све чешћи синдром подјеле у народу - ако припадамо једним, одмах смо против других? Ко је за то крив?

ДИМОВИЋ: Та ситуација је кулминирала. Данас не смемо да коментаришемо ни најмању ствар која је лоша, а да нас не оптуже да смо против целокупног рада неког појединца. Политичари изазивају огромне поделе, оптужују свој народ за најгоре ствари. Док се Срби међусобно оптужују за фашизам, Хрвати, који су били и гори од фашиста, данас купе традицију антифашизма.

ГЛАС СРПСКЕ: Која је улога религије у свијести једног народа и како коментаришете положај СПЦ данас у друштву?

ЋИРКОВИЋ: Српска православна црква наш народ држи на окупу 800 година, што није успело ниједном политичару, ни државнику. Да није било цркве, вероватно не бисмо постојали данас. И поред неких, наизглед лоших одлука, треба да гледамо мало даље у будућност, јер ћемо тек тада моћи коментарисати да ли су ти потези били добри или лоши. Црква има важно место у нашем народу и тако треба да остане.

ГЛАС СРПСКЕ: Тридесет година нам причају разне приче, а ситуација се суштински не мијења. Може ли на овим просторима бити боље?

ДИМОВИЋ: Може да буде боље. За почетак, потребно је да одржимо минимум националног интереса. То значи да не смемо предати Косово и Метохију и ту се води сада суштинска битка за наш народ. Даље, потребно нам је више разумевања и дијалог у друштву, јер народ мора да се дозове памети док се политичари међусобно свађају и не сме народ дозволити да га те лажне свађе поделе.

ЋИРКОВИЋ: Из свих тих ситних, малих подела настали су најкрвавији сукоби. Заједништво и братство су решење како да нам буде боље.

Косовски завјет

ГЛАС: Често спомињете косовски завјет као покретачку снагу, као битан дио бића српског народа. Шта за Вас представља и значи тај завјет?

ДИМОВИЋ: То је нешто што носимо у души, а да често нисмо ни свесни да живимо по том завету. То је најсветији завет за наш народ који нам је оставио кнез Лазар када је изабрао небески уместо овоземаљског живота. Због тога желе да нам узму Косово, јер ту није реч само о територији, већ о бићу нашег народа. Ако нам узму Косово, узимају нам све и после тога постајемо робови.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана