"Фалсификатор, убица, терориста”: Човјек који је почео Други свјетски рат никада за то није кажњен VIDEO

Један тамни аутомобил се 30. августа 1939. око подне зауставио пред рестораном Јерцомбек у Лубју у Горњој Шлезији.

“Двојица цивила које никада прије нисам видјела су заједно са старијешином ловаца М.-ом ушли у нашу гостионицу. Сјели су за један сто и од Хелене наручили двије чаше пива”, ово сјећање гостионичарке је објавио магазин Шпигел 1979.

“У међуврену сам завршила ручак и послала са Хелену да позове нашег 18-годишњег сина Фридхелма. Хелена се вратила и испричала ми да је М. послао Фридхелма по Хониока. Била сам љута јер је М. послао мог сина некуда, а да ме претходно није питао за дозволу да то учини”.

Фридхелм је покуцао на погрешна врата и вратио се без Францишека Хониока.

“Након десетак минута, дошао је инспектор (један од двојице незнанаца) водећи једног онижег мушкарца старог, како сам процијенила, око 30 до 40 година”, присјећа се гостионичарка. “Инспектор је тог човјека држао за рукав. Овај је дјеловао баш затечено”.

Нацисти су те мртве звали “конзерве”

“Фиреру је потребан разлог за рат”, рекао је шеф службе безбједности Рајнхард Хајдрих у агвусту 1939. План је био једноставан: Нијемци треба да инценирају низ упада преко границе које су наводно извели Пољаци.”

Најважнији од тих инсценираних инцидената био је напад “пољских илегалаца” на њемачки радио у Гливицама (њемачки: Глајвиц) у Горњој Шлезији. “Ахтунг! Овде Глајвиц. Радио-станица се налази у пољским рукама”: нацисти су хтјели да ове ријечи обиђу свијет. У стварности се иза читавог напада налазила једна СС-јединица коју је предводио Алфред Наујокс.

“Лаж која је тако конструисана, одузима дах”, каже историчар Флоријан Алтенхенер за Дојче Веле. Он је аутор књиге “Човјек који је почео Други свјетски рат. Алфред Наујокс: фалсификатор, убица, терориста”.

“С друге стране, морамо се запитати зашто се тај режим не поуздаје у своју моћ, већ хоће да створи утисак да дијела морално тако што њемачки офанзивни рат мора да правда као одбрамбени рат. То је чудно схватање снаге.”

Акција са радио-станицом је пропала из техничких разлога. Пропагандна порука је могла да се чује само на малом подручју око Гливица. У Берлину је нису чули. У радио-станици је тако остао леш једног од наводих “пољских нападача”. Нацисти су га цинично звали “конзерва”. Безимени мртвац је био Францишек Хониок - онај по којег је био послат млади Фридхелм.

Наујокс је одбацивао сваку одговорност за смрт Хониока.

“Био је то политички задатак који је извршен по наређењу”, изјавио је од 1963. у интервјуу за Шпигел.

Неколико сати послије инсценираног инцидента у Гливицама изведена су још два фингирана напада: на једну шумарску кућу у Бичини и на једну граничну постају у Стодолу. И тамо је било “конзерви” - овај пут се радило о заточеницима из концентрационог логора Заксенхаузен.

“Пољска је ноћас први пут пуцала на нашој територији. Од 5:45 паљба се узвраћа”, најавио је Хитлер 1. Септембра 1939. Погрешио је за сат времена, али то није било битно. Новине, прије свега орган НСДАП Фолкишер беобахтер огорчено су коментарисали пољске “нападе”. Пропагандна лаж је испунила сврху: Њемачка наводно није имала другог избора до да се брани.

Савршена жртва

Осамдесет година касније, сједимо у башти породице Хониок у Горњој Шлезији: Марија, удовица Павела Хониока, који је био Францишеков нећак, њен унук Дамијан, његова партнерка Моника и ја, репортерка DW. Марија дуго посматра Францишекову слику.

“Има залиске као твој деда”, каже потом Дамијану.

О Францишеку знају врло мало. Продавао је пољопривредне машине, био њемачки држављанин, гајио велике симпатије за Пољску. Чак је учествовао у једном од три шлеска устанка у којима су житељи Шлезије тражили повратак те провинције у састав Пољске. Зна се и да је присуствовао првом Конгресу Пољака у Њемачкој.

“Мој супруг је причао да су родитељи шапутали када су говорили о њему, и да су дјеца тада морала да изађу из собе. Бојали су се”, сјећа се Марија. Најприје Гестапоа, потом Совјета, па онда пољских служби безбједности.

“Знам да је мој отац, Францишеков брат, увијек био поносан на њега”, рекао је Павел Хониок 2009. британским новинарима, јединим који су до тада били посјетили породицу да би сазнали нешто о његовом стрицу. Телеграф је послије тог сусрета објавио један чланак са Францишековом фотографијом - једином која још постоји. На челу се јасно виде залисци.

“Он је дуго био табу-тема. Као да су се сви плашили да ће отворити Пандорину кутију. Мој деда је тек касније покушао да стекне преглед над догађајима, али није успио”, каже Дамијан. Павел Хониок је умро 2014. године.

Данас Дамијан и Моника трагају за прошлошћу. Папира - нема. Рат је све уништио. Захваљујући књизи рођених у Берлинском архиву, бар су сазнали да је Францишек (Франц) Хониок рођен 28. Марта 1899, а не 1898. године.

Франц или Францишек? Нијемац или Пољак? Та питања одсликавају копликовану судбину Шлезије.

Наујоксов “авантуризам”

У каријери Алфреда Наујокса Гливице су биле само једна од многих “акција” у служби нацистичког режима. Овом ортопедском механичару се приписује, између осталог, отмица двојице официра британске тајне службе у Холандији, фалсификовање британских банкнота, “антитерористичке акције” против покрета отпора у Данској. А ту су и три убиства - међу којима је и Хониок. Наујокс је осуђен само једном - 1949. у Данској, најприје на 15 година затвора, а у другој инстанци на пет година. Но, већ у јуну 1950. је пуштен на слободу.

Наујокс се вратио у свој родни град Кил, а касније се преселио у Хамбург. Оженио се по четврти пут, водио грађански живот и причао о свом “авантуризму”, како је то формулисао историчар Алтенхенер.

“Наујокс је један од малобројних нацистичких починилаца који је своје приче причао јавно. О њему су писани чланци, често у наставцима у илустрованим часописима. То је тако могло јер су ствари о којима је причао биле обавијене велом авантура, прича из рада тајних служби. А јавно огорчење је тада било друкчије када је говорио о убиствима, на примјер, онима које је починила његова оперативна група”.

Године 1961, Герхард Клајн је на једном филмском фестивалу приказао филм “Случај Глајвиц” који се ослањао прије свега на Наујоксове исказе у Нирнбергу. У Савезној Републици Њемачкој је он приказиван само у филмским клубовима. У једној трговачкој школи и Хамбургу је чак требало да буде одржана једна приредба “уз љубазно учешће Наујокса”. Школске власти у то спречиле у посљедњем минуту. Но, државно тужилаштво је отворило истрагу против њега - био је то већ пети покушај да он у Њемачкој буде позван на одговорност. Узалуд, јер је 1966. умро.

Поступак је преузело државно тужилаштво у Диселдорфу гдје је живио бивши Наујоксов возач. Поступак је обустављен због недостатка доказа, али је захваљујући њему утврђен идентитет Францишека Хониока. Послије три деценије је жртва коју су нацисти звали “конзерва” поново добила своје име.

На осамдесету годишњицу “провокације у Глајвицу” 31. августа, породица Хониок први пут позвана у Гливице, на комеморацију Францишеку, првој жртви Другог свјетског рата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.