Душан Т. Батаковић: Кренуће нова офанзива за укидање Српске

Свјетлана Тадић
Душан Т. Батаковић: Кренуће нова офанзива за укидање Српске
Душан Т. Батаковић: Кренуће нова офанзива за укидање Српске

Обновљена је политика о преиспитивању одговорности за Велики рат каква се водила у међуратној Немачкој, посебно 1930-их, а с циљем да се, прикривањем или фалсификовањем докумената као и тенденциозним тумачењима, терет одговорности у целости пренесе на Србију и Русију.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" директор Балканолошког института Српске академије наука и уметности (САНУ) Душан Т. Батаковић.

- У Русији данас не брину много о томе. За Србију и Србе уопште, оклеветане и омаловажаване, то је, међутим, питање на које се мора одговорити аргументима и чињеницама, јер се прави некаква лажна аналогија између Србије краља Петра и Милошевићеве Србије, између Сарајева 1914. и оног што се десило у Сребреници на крају прошлог столећа. То су аргументи којима ће се ускоро, најављују експерти, кренути и у нове покушаје укидања Републике Српске - рекао је Батаковић.

* ГЛАС: САНУ ће ове године бити организатор међународног скупа о Првом свјетском рату на којем ће научно и чињенично бити да­т одговор на покушај ревизије и фалсификовања историје. Како испунити тај задатак?

БАТАКОВИЋ: Ми смо се у САНУ добро припремили за овај тежак задатак. Научни скуп, чија је припрема окончана, окупиће велики број угледних историчара из земље и света, а посебну вредност имаће учешће десетине великих светских историчара из Париза, Оксфорда, Беча, Москве и других научних центара. Позвани су сви они који имају запажене и вредне научне резултате, а који нису политички обојени нити подлежу политичким захтевима за ревизију. Ми ћемо зборник са скупа у САНУ, под председништвом академика Драгољуба Живојиновића, објавити у две варијанте, на српском и на енглеском језику и послати у свет јасну поруку о суштинским садржајима јулске кризе 1914. и наводној одговорности Србије за Први светски рат. Група наших историчара средње генерације из Србије, Републике Српске и Црне Горе треба да понесе главни терет скупа, с новим тумачењима и свежим увидима у сва спорна питања.

Одговарајући на учестале ревизионистичке тезе, у међувремену сам на више међународних скупова лансирао неколико нових постулата: да је у окупираној БиХ била успостављена класична колонијална управа, на само 600 километара од Беча и то на трусном тлу југоисточне Европе, неприхватљива на почетку 20. века, посебно за нове генерације босанских Срба, школоване на европским вредностима и често на европским универзитетима. Третирати БиХ као да је нека афричка колонија попут Конга, Тогоа или Нигера, где вам се насилно мењају језик, писмо и национални идентитет, било је једноставно неприхватљиво за Србе, који су од окупације 1878. до 1914. били релативна већина становништва у БиХ. Упркос феудалном систему који је Аустроугарска очувала, управо су Срби, пословно и политички најпредузимљивији слој становништва, били носиоци напретка и браниоци слободоумних начела. У том смислу, Гаврило Принцип био је претеча савремених слободара, истакнути првоборац антиколонијалне борбе за људска, грађанска и колективна права. Убиством Франца Фердинанда није дошло ни до каквог озбиљног поремећаја у Европи: био је угрожен само "престиж" Двојне монархије. Цар Фрања Јосиф био је жив, а четрдесетак надвојвода стајало је у реду за наслеђе престола. Рат, који је припреман деценијама, а чији су узроци везани за империјалистичке интересе Немачке, Вилхелма II и Аустроугарске на простору од Берлина до Багдада, као и подела колонијалних поседа, није могао да избије само због тек једног у дугој серији политичких убистава у Европи.  

* ГЛАС: Колико је значајно да Академија наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) и САНУ заједнички учествују у организацији овог скупа?

БАТАКОВИЋ: У Сарајеву је под покровитељством Француске припреман један шири европски скуп, чије су одржавање осујетили локални бошњачки историчари уз садејство одређених аустријских и немачких институција. Један аустријски колега рекао ми је у поверењу да се не може дозволити да се скупови о аустроугарској владавини у БиХ одржавају без активног учешћа аустро-немачких институција, на простору који је и даље у њиховом непосредном дворишту. Историјског наслеђа тешко се одричу и велике силе и њихове савезнице у просторима који су им геополитички приоритетни. Отуда ће тај скуп бити превасходно сабор историчара држава поражених у Великом рату, уз симболично учешће релевантних експерата. Стога је важно да осим београдског, и бањалучки скуп о Великом рату буде на високом научном нивоу, праћен публикацијама на светским језицима.

* ГЛАС: Европски историчари већ годинама промовишу тезу да одговорност за Први свјетски рат носе Србија и Русија. Зашто се тек сада о овоме активније говори и како спријечити ревизију историје?

БАТАКОВИЋ: Последњих деценија објављено је више стотина обимних књига и на хиљаде чланака, а ученици легендарног Фрица Фишера - немачког историчара који је 1960-их лансирао с убедљивим аргументима тезу да је Немачка, с Аустроугарском, главни кривац за избијање рата - данас водећи европски стручњаци, који ће учествовати на скупу у Београду, упозорили су ме да је ревизија увелико у току и да је њен смисао да се одговорност са Немачке, која води главну реч у савременој Европи, пренесе на Србију и Русију. Тиме је обновљена политика о преиспитивању одговорности за Велики рат каква се водила у међуратној Немачкој, посебно 1930-их, а с циљем да се, прикривањем или фалсификовањем докумената као и тенденциозним тумачењима, терет одговорности у целости пренесе на Србију и Русију. У Русији данас не брину много о томе, постоји једна неусаглашеност око тумачења последњих година царистичке епохе, па многи тамошњи стручњаци само резигнирано одмахују руком на лавину оптужби у савременој западној историографији. За Србију и Србе уопште, оклеветане и омаловажаване, то је, међутим, питање на које се мора одговорити аргументима и чињеницама, јер се прави некаква лажна аналогија између Србије краља Петра и Милошевићеве Србије, између Сарајева 1914. и оног што се десило у Сребреници на крају прошлог столећа. То су аргументи којима ће се ускоро, најављују експерти, кренути и у нове покушаје укидања Републике Српске. Ништа се не дешава случајно, а код нас се често од локалних спорења не види једна шира слика. Уз сва наша кашњења, мислим да ћемо овога пута изаћи с убедљивом аргументацијом у вези са узроцима Првог светског рата, улоге "Младе Босне" и "Црне руке" пре свега. Стога је од великог значаја да зборници радова са научних скупова из Београда и Бањалуке буду објављени на страним језицима, како бисмо равноправније учествовали у међународним дебатама где ће Србија бити редовно обележавана као дежурни кривац. А расправе ће трајати бар још следећих пет година с последицама које ће се, у школским уџбеницима широм света, потом осећати деценијама. Стога је од одсудне важности да се ово питање, уз подразумевајућу научну објективност, третира шире, не само као домаћа научна расправа него као светска тема од највећег државног и националног интереса. 

Биографија

Душан Т. Батаковић је српски историчар и дипломата. Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду, а докторске студије на Сорбони у Паризу. У Историјском институту радио је од 1983. до 1992. године, када прелази у Балканолошки институт САНУ. Послије мандата амбасадора у Грчкој (2001 - 2005), Батаковић је у јулу 2005. именован за савјетника предсједника Србије, а у октобру исте године за директора Балканолошког института. Замјеник директора овог института постаје 2008, док је био и предсједник српског комитета Међународне асоцијације за проучавање југоисточне Европе. За амбасадора Србије у Канади именован је 2007, а 2009. за амбасадора у Француској. Био је и шеф делегације Србије при Међународном суду правде у Хагу (2009 - 2011). Објавио је и приредио већи број књига и научних радова, а његова синтеза о прошлости југословенског простора на списку је литературе на студијама у Француској и на франкофонским универзитетима у Швајцарској, Белгији и Канади. За члана Свјетске академије умјетности и науке изабран је 2010, а 2013. поново је изабран за директора Балканолошког института.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана