Душан Пророковић, стручњак за међународне односе: Брисел није на вријеме препознао геополитичку игру Вашингтона

Вељко Зељковић
Душан Пророковић, стручњак за међународне односе: Брисел није на вријеме препознао геополитичку игру Вашингтона

Споразум који су крајем прошле седмице у Бијелој кући, а уз благослов Доналда Трампа, потписали предсједник Србије Александар Вучић и премијер самопроглашеног Косова Авдулах Хоти, донијеће Србији низ политичких и економских проблема, а који би на крају могли да доведу до политичке кризе у земљи, али и нарушавања досадашњих дипломатских односа са Европском унијом, Русијом, али и низом арапских и муслиманских земаља.

Сматра ово доктор политичких наука Душан Пророковић са београдског Института за међународну политику и привреду, истичући како је посебно проблематична ставка овог споразума којом се Србија обавезала да ће своју амбасаду у Израелу премјестити из Тел Авива у Јерусалим.

- Позитивних страна ове одлуке нема. Хипотетички гледано, то би могло да буде јачање дипломатских односа са Израелом, али Србија нема стратешко партнерство и дугорочне заједничке циљеве са овом земљом, како у политичком, тако и у економском погледу. Када су у питању негативне последице ове одлуке, оне би могле бити огромне по Србију. Као прво, на овај начин ризикујемо свој пут у ЕУ. Београд се уговорно обавезао да ће спроводити европску политику, а заједничка спољна и безбедоносна политика Брисела, а која се тиче Блиског истока, дијаметрално је супротна америчкој, а самим тим и овом споразуму. Мишљења сам да ни Русија, а ни Кина, неће благонаклоно гледати на овај најављени потез, јер и ове две државе имају сасвим другачији став од америчког по питању решавања блискоисточне кризе. Поред тога, Србија ће на себе навући и гнев великог броја муслиманских земаља. Прво арапских, а затим вероватно и Ирана и Турске. Треба очекивати да ће један број тих држава прекинути дипломатске односе са Београдом. Због свега тога доћи ће до великих економских штета, јер смо ми у тај део света до сада извозили значајне количине наоружања и војне опреме. Значи ради се о једном непромишљеном потезу председника Србије, који прети да нашу земљу увуче у проблем са великим делом света – каже Пророковић у интервјуу за “Глас Српске”.

ГЛАС: Мислите ли да је предсједник Србије Александар Вучић знао шта потписује?

ПРОРОКОВИЋ: Мислим да је њему коначна верзија споразума представљена десетак минута пре него што је “посађен” на столицу. И то по принципу – узми или остави. И он није могао да устане и оде са овог састанка. Председник Вучић је после покушао ствари испеглати рекавши како ће до премештања амбасаде Србије у Јерусалим доћи само уколико Израел не призна Косово. Али, ако се пажљиво прочита споразум, ствар је јасна. Србија се на то обавезала и то до одређеног рока - јула наредне године. Оно што је битно нагласити јесте да је ова ставка неспроводива у пракси, а посебно због једне од резолуција Савета безбедности УН која је Јерусалиму доделила статус града који се налази у замрзнутом конфликту, а што у преводу значи да друге државе чланице УН не могу тамо отварати своје амбасаде. Америка је моћна и она због тога може да крши међународно право, не поштује резолуције и на свој начин тумачи одређена документа. Али Србија је мала земља и она мора то да ради. Дакле, ако то учинимо, Србија ће свесно прекршити ову резолуцију чиме ризикује да буде тужена пред Међународним судом правде.  

ГЛАС: Који су били мотиви Доналда Трампа да ову ставку уврсти у споразум Београд и Приштине? Зашто је за америчку администрацију толико важно ово питање? 

ПРОРОКОВИЋ: Мислим да је у питању једна велика геополитичка игра САД, а којој ми нисмо дорасли. Чак и да је Србија јача, ми у свему овоме не бисмо могли да пливамо. А зашто је Трампу у овом тренутку требало све ово? Први одговор који се могао чути јесте да је он то урадио због јеврејских гласова и предстојећих предсједничких избора. Ово образложење, бар за мене, није нимало убедљиво, јер он те гласове већ има резервисане. Оно што посебно упада у очи јесте да се Републиканци нису уопште потрудили да у америчким медијима промовишу овај споразум. Да овај споразум актуелном америчком председнику нешто значи, он би о томе причао сваког дана, те га представио као историјски. Али, то није учињено. Крајњи циљ америчке администрације био је да се повежу два актуелна геополитичка жаришта, блискоисточно и балканско. Ради се о геополитичкој игри и питањима која се тичу енергетске безбедности и телекомуникација. Овај споразум би требало да отвори врата Израелу да стратешки уђе на Балкан, али је Трамп на овај начин амортизовао и утицај ЕУ на Блиском истоку. Вјерујем да он жели из те геополитичке рачунице да избаци Брисел, како би имао много комотнију позицију за доношење одређених стратешких одлука у будућности.

ГЛАС: Може ли се рећи да је ово био и један од корака да се заустави анексија окупиране земље на којој Палестинци теже да оснују своју независну државу?

ПРОРОКОВИЋ: То је свакако један од циљева, али поставља се питање како доћи до њега. Тако што ће Србија премјестити своју амбасаду у Јерусалим? То сигурно неће пуно помоћи Израелу, нити ће легитимисати њихове интересе. Трамп у ствари оваквим потезима покушава да створи маневарски простор где год је то могуће, како би Израел постао озбиљан регионални играч, и то не само на Блиском истоку, већ и у југоисточној Европи. Косовска тематика је послужила само као политичко средство за постизање тих зацртаних циљева.  

ГЛАС: Очекујете ли да Израел призна Косово?

ПРОРОКОВИЋ: Израелски премијер Бењамин Нетанијаху је то већ најавио. Биће интересантно видети реакције косовских политичара. Због ове ставке споразума, може пасти влада у Приштини. Ми смо мање-више свесни у шта смо се увалили, али они још увек нису. Уосталом то се може видети и из њихових првих реакција. Они су били фокусирани на економски део овог споразума, а који је у читавој овој причи мање битан. Верујем да ће и косовске власти имати низ проблема због одлуке да изместе своју амбасаду у Јерусалим, јер више неће моћи да рачунају на толику подршку муслиманског света. Није искључено да чак један број тих земаља повуче своје признање независности ове јужне српске покрајине.

ГЛАС: Шта за Србију значи споразум који је потписан у Вашингтону те шта очекујете на који начин би се могли развијати преговори који се одвијају под покровитељством Брисела?

ПРОРОКОВИЋ:  Споразум који је потписан нема никакве везе са решавањем садашњег статуса КиМ. Ово питање је само злоупотребљено. Извршен је притисак на Србију да промени своју досадашњу спољну политику. Када се анализирају и друге тачке споразума, рецимо део где се помиње 5Г мрежа, јасно је да САД “циљају” на Кину, односно компанију “Хуавеј”. Слично је у делу у ком се помиње енергетска диверзификација. У том случају гађају Русе и “Гаспром”. Када све то видимо, онда је јасно која је позадина одржаног састанка у Вашингтона и који су мотиви организатора. Чак је и сам Ричард Гренел, специјални изасланик САД за КиМ, истакао како је овај документ важан јер се на овај начин смањује утицај Кине и Русије на Балкану. Значи, за Американце је све ово тек једна геополитичка игра. Да је њима стварно стало до Косова, они би отворили и нека политичка питања. Наравно, Брисел на све ово не гледа благонаклоно. Било је видљиво да су они затечени овим посљедњим дешавањима. Све ово ће у значајној мери пореметити досадашње односе Београда и Брисела. Доћи ће и до дестабилизације политичких прилика у Београду, али и у Приштини. После састанка у Вашингтону, више ништа неће бити исто. Србија је себе непромишљено довела до тога да буде на радару великих играча, који ће од ње тражити да потпише споразуме сличне садржине, а који ће бити дијаметрално супротни ономе што је парафирано у Вашингтону. То Србија не може да издржи. Све то ће нас дебело коштати.

ГЛАС: Колико је добро, а колико лоше, што се прича око Косова води на два колосијека, у Вашингтону и Бриселу?

ПРОРОКОВИЋ: То што се води на два колосека значи да Вашингтон и Брисел имају различите циљеве. Американци желе да осигурају своје војно присуство у региону. Најава изградње пруге Драч-Ниш-Софија, па све до Бургаса, није ништа друго до војни пројекат. О томе Американци размишљају још од 90-тих година прошлог века. Они су и тада разматрали могућност повезивања јадранске и црноморске обале преко територије Македоније. То није економски исплатива инвестиција, али они желе преко овог пројекта да направе једну функционалну баријеру за спречавање даљег продора ЕУ ка истоку, али и осујете намере Пекинга да спроведу, за њих веома важан стратешки пројекат, инфраструктурно повезивање Атине, Београда и Будимпеште. Дакле, гледано глобално, циљеви САД и ЕУ на овим просторима се у потпуности разликују. САД су злоупотребиле косовско питање да би наметнули те ствари које се тичу њихове геополитике, а Брисел се и даље више бави самим собом. Они ту игру нису на време препознали и сада се налазе у чуду. Очекујем њихов одговор веома брзо, а поготово од стране Немачке. Како ће он изгледати? Тешко је рећи.

ГЛАС: Утисак је и да на релацији Београд-Москва постоје одређене трзавице. Колико су оне озбиљне и могу ли утицати на односе Србије и Русије?

ПРОРОКОВИЋ: Мислим да нема тих чарки, али има промене наратива од стране српске власти. И то траје још од новембра прошле године. Били смо сведоци медијских кампања у којима се говорило о  наводним руским шпијунима. Из Москве нису реаговали на ове оптужбе. Претпостављам да до тога није дошло, јер се Руси држе максиме да се политика води потписивањем споразума и уговора, а не политичким кампањама преко таблоида. Србија и Русија су чврсто везане бројним споразумима. Због тога не видим начин како ми од свега тога сада можемо да одустанемо. Чак и када би донели једну такву политичку и економски погубну одлуку, спровођење исте би било готово немогуће. Нафтна индустрија Србије се налази у већинском власништву руске компаније “Гаспром”, која тренутно пуни буџет Србије са око 15 одсто. Значи нама није у интересу да кваримо дипломатске односе са Кремљом. Верујем да ће и они инсистирати на даљем спровођењу свих потписаних билатералних споразума. Како ће се председник Вучић из свега овог извући? Веома тешко. Ако Србија буде приморана да у целости спроводе вашингтонски споразум, онда ће сигурно доћи и до адекватног одговора Москве. Не треба заборавити да Србија, заједно са Турском и Бугарском, учествује у градњи гасовода “Турски ток”. Вучић је у Белој кући потписао нешто што је у супротности и са овим за нас стратешким пројектом. Шта ће бити на крају? Хајде да сачекамо тај најављени сусрет председника Вучића и Путина у октобру. Верујем да ће након тога много тога бити јасније, бар када су у питању односи између Београда и Москве.

Српска није у фокусу

ГЛАС: Очекујете ли да се и Република Српска нађе у фокусу међународне политике?

ПРОРОКОВИЋ: У интересу западних земаља није да отпакује и питање Републике Српске, зато што ће вероватно доћи до политичке дестабилизације у Приштини. Вероватно ће бити и одређених турбуленција у Београду. Управо су завршени избори у Црној Гори, а и Македонија је потпуно нестабилна. Њима не треба неко ново жариште.

 

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана