Драган Маринковић Маца: Хумор као ментална терапија
С обзиром на то у каквом времену живимо људи воле да дођу и погледају животну тачну причу, јер им је потребна та врста хумора. Зато је комедија једна врста терапије, након које људи излазе из позоришта као да имају офингер у устима.
Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" позоришни и телевизијски глумац Драган Маринковић Маца, који је недавно гостовао у Градишци са хит комедијом "Ја махалац".
Поред позоришних и телевизијских улога које је остварио, публика у региону га је највише упознала као учесника серијала "Великог брата" и "Фарме".
Маринковић истиче да воли да игра комедију, али такође напомиње да је највећи изазов глумца публици држати пажњу два сата, што није нимало једноставно, зато је комедија једна од најозбиљнијих и најтежих жанрова.
* ГЛАС: Хит комедија "Ја Махалац" је "запалила" регион. Каквог Ви махалца глумите?
МАРИНКОВИЋ: Махалац је једна прича чији су главни ликови људи из нашег јавног живота, посебно политичког живота и ликови из окружења, махале. У том комаду се прожимају монодрама, мелодрама, приповједање, кабаре и стенд ап комедија. То значи да је то представа која ће вас натјерати на смијех, али и на размишљање.
* ГЛАС: Колико је занимљива наша комедија у региону, гдје је публика реаговала најбоље?
МАРИНКОВИЋ: Свуда сам наишао на јако добар пријем, јер стварно нигдје није било разлике, а гостовали смо у Сарајеву, Београду, Нишу, Сплиту, Скопљу... Људи воле добру животну комедију, јер све што је реалистично, то је и духовито. Људи препознају себе у појединим комадима директно или индиректно, јер све што је засновано на животним причама, постиже велики успјех.
* ГЛАС: Колико је комедија тешка за игру на даскама? Какав је то лично за Вас изазов?
МАРИНКОВИЋ: Комедија је једна од најтежих и најозбиљнијих жанрова, јер је најтеже насмијати некога и задржати пажњу два сата. То је велики изазов кад сте сами на сцени. Волим да играм комедију, јер мораш имати темељ како би могао импровизовати, а имам ту могућност да могу да бирам квалитетне улоге и представе. Нисам нимало флексибилан о том питању, и кад год имам потребу, ја се почастим театром. Истински уживам у томе, јер је то у суштини за мене велика инспирација и изазов.
* ГЛАС: Колико су људи жељни хумора? Да ли су такве представе посјећеније од оних са мало озбиљнијом и "тежом" тематиком?
МАРИНКОВИЋ: Људи су жељни шале, шеге и комике. На крају крајева, да није шеге, шале и комике, како би озбиљно рекли све оно што мислимо. У позориштима су дефинитивно најпосјећеније представе које имају хумористичан карактер. У данашњим тешким временима, публика воли да дође у позориште да се опусти и заборави на свакодневицу.
* ГЛАС: Шта мислите о ријалити емисијама на нашим просторима?
МАРИНКОВИЋ: Први серијали "Великог брата" и "Фарме" су били занимљиви и другачији, док је то данас бизнис. Ријалитији су изгубили смисао и прави су нонсенс. Кад сада са ове дистанце погледам све те ријалити шоу програме, могу рећи да је то највећа будалаштина, иако се не кајем што сам учествовао у "Великом брату" и "Фарми". Данас су такве емисије изгубиле смисао, јер је фокус стављен на свађе, туче и ко ће с ким спавати, што је класични примјер малограђанства.
* ГЛАС: Колико треба психички бити стабилан за један такав ријалити шоу?
МАРИНКОВИЋ: Мораш бити изузетно јак психички и интелектуално како би опстао и изборио се са људима које знаш из виђења, или преко телевизије и са њим проводити 24 сата. Морамо бити реални, да кад си код својих на ручку недјељом, знају ти испирати мозак да "закуваш" са њима и посвађаш се, а тек са неким тамо познаницима и то пред камерама и у изолацији.
* ГЛАС: Да ли сте из ријалити шоуа изашли као морални побједник?
МАРИНКОВИЋ: Као морални јесам, ја сам увијек други, и то је најбоље. Када си први, сви мисле да никада ниси потрошио те паре и понашају се према теби као да имаш доживотно тих 50.000 евра. Да се разумијемо, то није никакав новац који ти мијења живот. Једино што ти се јављају рођаци за које никада ниси чуо.
* ГЛАС: Шта бисте савјетовали младим људима који су се опредијелили да стану на даске које живот значе?
МАРИНКОВИЋ: За младе људе који желе да се баве глумом, мој савјет је да треба да праве што више "километраже" у театру, да доста играју. И ја сам на почетку каријере знао да за мјесец одиграм и по 25 представа, да не знам више ни коју представу играм ни шта радим. Али то је почетак гдје треба да ломиш ноге да би се доказао као глумац, јер главно искуство се стиче на сцени.
Нови пројекти
* ГЛАС: Шта се ново кува у Вашем професионалном умјетничком лонцу?
МАРИНКОВИЋ: Радим представу "Афтер" у Дому омладине у Београду, која је рађена по мотиву америчког филма "Афтер сеџ", а за коју потписујем режију. Такође радим телевизијску серију "Криза" и имам још неких понуда за позоришне и телевизијске пројекте који су у преговору.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
