Др Владо Ђајић: Спасавамо животе и штедимо милионе

Драгана Келеч
Др Владо Ђајић: Спасавамо животе и штедимо милионе
Др Владо Ђајић: Спасавамо животе и штедимо милионе

Мождани удар је на трећем мјесту по узроку смртности, а на првом по стварању инвалидности савременог човјека, због чега се у РС у последње три године спроводи пројекат превенције, у оквиру којег је ултразвучно прегледано више од 20.000 људи и спасено више од хиљаде живота.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" специјалиста неурологије, шеф катедре за неурологију Медицинског факултета у Бањалуци и шеф одјељења за цереброваскуларне болести Универзитетске болнице - Клиничког центра Бањалука професор др Владо Ђајић.

Ђајић, који је и главни менаџер пројекта превенције можданог удара у РС, истакао је да добра превенција по свим препорукама смањује настанак 50 одсто можданих удара.

- Када се израчунају трошкови лијечења, рехабилитације и туђе његе обољелих од можданог удара, пројектом превенције је уштеђено око 15 милиона марака буџетских потрошача РС и спасено више од хиљаду живота - истакао је Ђајић.

* ГЛАС: Да ли је мождани удар честа и тешка болест?

ЂАЈИЋ: Мождани удар спада у групу најтежих обољења и на трећем је мјесту по узроку смртности, а на првом по стварању инвалидности савременог човјека. Највећи дио преживјелих су зависни од туђе његе и помоћи што ствара велики проблем породици обољелог и друштву у цјелини.

* ГЛАС: Због чега настаје мождани удар?

ЂАЈИЋ: Мождани удар настаје због зачепљења или прскања крвних судова мозга, а најзначајнији узрок томе је накупљање тзв. масних наслага у наведеним крвним судовима, па се у циљу превенције препоручује њихово рано откривање.

* ГЛАС: Постоје ли особе код којих чешће  може  настати мождани удар?

ЂАЈИЋ: Доказано је да мождани удар добијају чешће особе које имају факторе ризика за настанак можданог удара, а то су повишен крвни притисак, шећерна болест, срчане болести, повишени липиди у крви, пушачи, гојазне особе, оне које су у породици имале мождани удар и које су изложене стресу,  па се код њих препоручује рано откривање патолошких промјена на крвним судовима главе и врата, чији третман може довести до спречавања настанка можданог удара.

* ГЛАС: Како се могу открити патолошке промјене?

ЂАЈИЋ: Патолошке промјене се могу открити помоћу аускултације крвних судова, ултразвучног испитивања, ЦТ ангиографије, НМР ангиографије и конвенционалне ангиографије. Имајући у виду предности и мане наведених дијагностичких метода сматра се да је по својим особинама ултразвучно испитивање крвних судова "метода избора". Велики значај ултразвучног испитивања крвних судова има откривање тзв. асимптоматске каротидне болести под којом подразумијевамо стање у којем код особе постоје изражене патолошке промјене на крвним судовима, а изостају субјективне сметње и неуролошки испади.

* ГЛАС: Које особе би требало да ураде ултразвучно испитивање врата и главе?

ЂАЈИЋ: Ултразвучно испитивање крвних судова врата и главе би требало да ураде све особе које имају присуство наведених фактора ризика и особе код којих се јављају  вртоглавице, главобоље, губици свијести, транзиторне исхемијске атаке, мождани удар, деменције, губици вида и слуха, прије операције срца итд.

* ГЛАС: Да ли се у Републици Српској спроводи превенција можданог удара и у којем облику?

ЂАЈИЋ: Под покровитељством Министарства здравља и социјалне заштите РС и Фонда здравственог осигурања у последње три године на територији Српске урађен је до сада у свијету не реализован - пројекат превенције настанка можданог удара. Мотив пројекта је био чињеница да је у Српској од 13.658 умрлих током 2011. године, њих око 7.500 умрло од срчаног и можданог удара, а добра превенција по свим препорукама смањује настанак 50 одсто можданих удара.

Урадили смо велику кампању, тако што су штампани плакати и листићи са препорукама, штампан је и постављен промотивни садржај на билборде, наступали су доктори у  свим медијима, израђени су и дистрибуирани водичи за љекаре, предавања у домовима здравља.

Ултразвучно је прегледано 20.000 пацијената са факторима ризика којима су откривене патолошке промјене у крвним судовима врата и главе, одређен је степен сужења крвних судова, примијењене су адекватне мјере и третман ради њиховог спречавања напредовања и онемогућавања јављања можданог удара.

* ГЛАС: Какви су резултати пројекта?

ЂАЈИЋ: Резултати су надмашили наша очекивања. Због стенозе преко од 70 одсто лумена крвних судова, више од 200 пацијената испитиване групе упућено је на оперативни захват на крвним судовима, чиме је директно спријечен настанак можданог удара, а самим тим превенција смрти или тешког инвалидитета код њих. Код 9.000 испитаних пацијената откривено је сужење крвних судова преко 20 одсто лумена, чиме је утврђено да сви пацијенти ове групе морају примијенити хигијенско-дијететски режим живота и доживотно користити терапију која спречава даље сужење крвних судова и настанак можданог удара. Код више од 50  пацијената испитиване групе пронађено је потпуно зачепљење крвних судова и откривено да су они закаснили на операцију и да припадају високо ризичној групи за настанак можданог удара о чему су обавијештени, а тим пацијентима је објашњено који режим живота морају примјењивати, које лијекове користити и како ће често долазити на контроле. Када се израчунају трошкови лијечења, рехабилитације и туђе његе обољелих од можданог удара пројектом превенције је уштеђено око 15 милиона марака буџетских потрошача Републике Српске и спасено више од хиљаду живота.

Као непланирани резултат је "успутно" откривање патолошких промјена на штитној жлијезди код више од 1.000 пацијената, па су исти упућени на додатна испитивања код надлежних служби. Ово је велики успјех руководства Фонда здравственог  осигурања и Министарства здравља РС.

Значај медија

* ГЛАС: Колики је значај медија у превенцији можданог удара?

ЂАЈИЋ: Просвећеност нашег становништва када је у питању здравство и превенција одређених болести, нажалост је на ниском нивоу. Велики значај и улогу да би у том погледу добили боље резултате имају поред здравствених радника медији. Захваљујући гостовањима на разним телевизијама и радио-станицама, те текстовима у штампи, многи пацијенти су прочитали и спознали колико су значајни превентивни прегледи. Чешће би затим долазили љекару на прегледе, који су знали да открију разне патолошке промјене, па смо их слали на операције и даље лијечење, што аутоматски говори да су медији дали велики допринос у превенцији.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана