Дарко Томаш, директор ФЗО РС, за Глас Српске: Кривична одговорност за несавјесне директоре установа

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" директор Фонда здравственог осигурања РС Дарко Томаш.

* ГЛАС: Колика су дуговања за доприносе према Фонду?

ТОМАШ: Фонду послодавци за доприносе дугују више од 230 милиона марака, а тим новцем бисмо могли несметано да двије године финансирамо здравствену заштиту у 54 дома здравља. Проблем је што неки послодавци размишљају како да избјегну своје законске обавезе тако што им многи радници раде на црно или их пријављују на минималац. Здравство једино може да функционише на начин да сви редовно измирују своје обавезе, јер тада нећемо доћи у ситуацију да због недостатка средстава не можемо да пратимо нове трендове у медицини, која стално напредује.

* ГЛАС: Да ли су у овој години у плану неки посебни механизми како би та дуговања била смањена и измирена?

ТОМАШ: ФЗО РС нема механизме који могу "натјерати" послодавца или било ког другог обвезника да редовно измирује своје обавезе. Контрола и уплата доприноса у надлежности су Пореске управе РС. Међутим, оно што нас посебно охрабрује јесте чињеница да је Влада РС проблем редовне уплате доприноса препознала као један од кључних сегмената на којима треба радити у овој години. Тако је и у Економској политици за 2015. предвиђено да се измијени Закон о пореском поступку којим ће се обавезати Пореска управа РС да поред контроле уплате пореза и доприноса, контролише и начин њиховог обрачуна. То значи да Влада РС жели да спријечи појаву да се порези и доприноси уплаћују само на најнижу плату. Влада је све здравствене установе обавезала да редовно измирују текуће обавезе по основу бруто плата и накнада, а за раније обавезе могућ је репрограм. Фонд подржава ову активност и сматрамо да ће допринијети бољој наплати.

* ГЛАС: Како коментаришете жалбе директора здравствених установа да не добијају довољно новца од Фонда?

ТОМАШ: Фонд редовно измирује своје обавезе према здравственим установама, па евентуални проблем у недостатку средстава треба тражити у томе да све здравствене установе треба да се понашају рационално и да новац који добијају не само од Фонда, него и од партиципације осигураника, распореде на прави начин. Спремни смо да разговарамо о повећању средстава, али само оним установама које рационално послују. Ове године уводимо нову мјеру, а то је да, када уочимо неправилности у раду здравствених установа, нећемо им само умањивати мјесечну траншу, него ћемо поступати у складу са законом који третира кривичну одговорност. Потребно је објавити колико ко у здравству ради, јер није логично да два доктора у једној установи ураде посао као 20 доктора у другој установи, што се сада дешава. О свему томе се мора водити рачуна приликом додјеле средстава, јер се не може исто третирати рад и нерад.

* ГЛАС: Колики су у 2014. били трошкови болничког лијечења? Колики су у односу на претходну годину?

ТОМАШ: Обрачун за 2014. још није завршен, тако да ћемо прецизне податке моћи објавити тек по окончању обрачуна. Међутим, ако поредимо раније године, трошкови болничке здравствене заштите се увећавају. Тако је трошак за болничку здравствену заштиту у 2013. износио око 200 милиона КМ, што је за око пет одсто више у односу на 2012. Повећање трошкова је узроковано већим бројем обољелих, а самим тим и већим бројем услуга које су пружиле наше болнице и Клинички центар. Свјесни смо да је за болничку здравствену заштиту потребно издвојити и више новца, али док се не измијени законска регулатива и омогуће додатни извори за здравство, не могу се очекивати већа издвајања за овај ниво здравствене заштите.

* ГЛАС: Када ће у примјени бити нова позитивна листа лијекова? Које ће новине донијети?

ТОМАШ: С обзиром на то да су посљедње измјене листе биле прије само неколико мјесеци, у овој години за сада није било измјена. Одређени приједлози за промјене на листи су већ припремљени и можемо очекивати да ће ускоро доћи до измјена. О томе ћемо, као и до сада, јавност на вријеме обавијестити. За сада не могу конкретније да говорим до каквих промјена ће доћи, јер сваку измјену листе мора да усвоји Управни одбор Фонда, али сигурно је да оне неће ићи на штету осигураника. Када је ријеч о лијековима, напомињем да смо у 2014. успјели да снизимо цијене за око 300 лијекова комерцијалних назива, чему ћемо тежити и у овој години.

* ГЛАС: Да ли је и за колико смањен број пацијената који одлазе на лијечење у иностранство?

ТОМАШ: Смањење броја пацијената упућених на лијечење изван РС је циљ којем константно тежимо. О том питању учињено је много посљедњих година. Наиме, некада се на лијечење изван Српске упућивало годишње више од 20.000 осигураника, сада је тај број око 6.000 и константно се смањује. У 2014. у Србији и ФБиХ је лијечено око 6.600 наших осигураника. Број упућених се смањује захваљујући увођењу нових услуга у наше болнице, односно захваљујући улагању у едукацију домаћих кадрова и медицинску опрему. Ипак, наш здравствени систем ће се још дуго морати дијелом ослањати на системе развијенијих земаља.

* ГЛАС: Иако је доста урађено на смањену потребе за лијечењем пацијената изван РС, постоји ли још простора да се пацијенти лијече у нашим болницама?

ТОМАШ: Став Фонда је да је хитно потребно донијети номенклатуру здравствених услуга како би се тачно знало која здравствена установа шта ради. Тако се не би дешавало да, примјера ради, дом здравља пацијента пошаље у болницу иако се та услуга ради и на примарном нивоу. Само са прецизним подацима шта која болница ради неће се дешавати да болнице предлажу лијечење изван РС, а да је оно могуће и код нас. Позитивно је што су и наше здравствене установе заинтересоване да се слање пацијената изван РС сведе на минимум и у вези с тим већ смо договорили одређене активности.

* ГЛАС: Постоје ли сада проблеми у вези са набавком неких лијекова и вакцина? На који начин Фонд настоји да их ријеши?

ТОМАШ: РС је мало тржиште које не доноси велики профит, а тиме се најчешће руководе произвођачи лијекова. Многим од њих се не исплати да неки лијек региструју у БиХ, па нам се дешава да уопште не можемо да набавимо одређени лијек, јер нико неће да се јави на тендер. Тај проблем смо имали са петовалентним вакцинама када нам се ни на трећи тендер који смо расписали за набавку нико није јавио. Дешава се и да неки произвођачи који прођу на тендеру једноставно касније престану да производе лијек или привремено обуставе производњу, што нарушава континуитет испоруке лијекова. Све су то разлози на које, нажалост, Фонд не може утицати, осим да раскине уговор са добављачима.

* ГЛАС: Како је Фонд здравственог осигурања РС пословао у 2014? Колике је имао приходе, а колике расходе?

ТОМАШ: Као што вам је познато, годишњи обрачун смо обавезни да завршимо до краја фебруара за претходну годину. Тада ћемо имати комплетне и прецизне податке које можемо доставити.

Апели за помоћ

* ГЛАС: У јавности се константно објављују апели за помоћ у лијечењу пацијената у иностранству. Да ли Фонд финансира ова лијечења?

ТОМАШ: У већини хуманитарних акција Фонд је учествовао у финансирању трошкова лијечења са минимално 30 одсто, а најчешће ова скупа лијечења финансирамо 100 одсто. У 2014. смо финансирали лијечење за 71 осигураника у иностранству, за шта је издвојено више од милион КМ. У 2014. у потпуности смо финансирали операције у Италији за осморо дјеце са урођеним срчаним манама, те трансплантације матичних ћелија, скупе ортопедске интервенције... И поред тога, било је примјера гдје је Фонд у потпуности финансирао операцију, а у медијима су и даље објављивани апели за помоћ. Зато свим нашим осигураницима сугеришемо да им прва адреса буде Фонд како би се информисали о начинима финансирања лијечења у иностранству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.