Данијела Сремац, оснивач и предсједник Српског института у Вашингтону: Српска спремна за будућност и напредак

- РС је прва у региону са којом је Бабсон факултетом, један од најпознатијих факултета у Америци, потписао писмо намјере и њиме ће Српска да покаже колико вреди и жели, више него што би то и један други лобиста могао покаже. Упркос томе што је Српска мала и са великом незапосленошћу, она је прва која почиње овај процес - наглашава Сремац.

Истиче да је за Србе веома важно да њихови представници буду присутни у Вашингтону и напомиње да Српски институт једна врста моста који спаја српску дијаспору са матицом, али и институција чији је задатак да се чује глас српске заједнице у САД, али и презентују те када год требе и заштите интереси Републике Српске и Србије.

* ГЛАС: Један од циљева Српског института у Вашингтону је да се чује глас српског народа на том подручју и шире. Шта је постигнуто на том пољу?

СРЕМАЦ: Веома је тешко основати институцију у Вашингтону која ће да буде усмерена на дијаспору јер то захтева, између осталог, одређену финансијску подршку. Када је нека етничка група присутна у Вашингтону то јој омогућава да има велики утицај на тамошњу владу, али ако је окупљена у једну групу. Амерички систем другачије функционише у односу на Балкан и често је било тешко да објасним како Вашингтон функционише људима у српској влади. На Балкану у принципу онај који је на власти је најбитнији и све некако иде преко њих. Испод њих је веома мало људи са ауторитетом који могу нешто да преузму тако да неријетко ствари дуго чекају да буду ријешене или стагнирају. У САД је друга прича. Читава бирократска структура Вашингтона као на таласу носи предсједника. Свако зна свој посао и има ауторитет да то спроведе. Организовани грађани, у односу на грађанина, имају веће шансе и утицај на америчку владу. Нама Србима је то требало у дијаспори јер је много важно бити присутан у Вашингтону. Прошле године смо били у Србији и Бањалуци гдје смо се састали са предсједником РС да видимо шта можемо да заједно радимо. Један од задатака Српског института је да буде видљив на разним дешавањима која се организују у Вашингтону, првенствено на панелима и на скуповима на којима су, међу главним темама, оне које се односе на Балкан, или појединачно на Србију и БиХ. Представници Српског института ту су дали свој пуни допринос да се чује и "друга страна" и допринесе уклањању предрасуда о Српској и Србији. Веома је важно бити на таквим скуповима јер тада имате јединствену прилику да учествујете у тим разговорима и кажете како ствари стоје са ваше тачке гледишта.  

* ГЛАС: Колико је такав приступ важан за српски народ и њихове представнике у Вашингтону, али и за Србе у матици?

СРЕМАЦ: То је веома важно. Може се слободно рећи да имам дуплу улогу. Прво наши људи у дијаспори често не знају шта се дешава на овим просторима, односно у матици и самим мојим присуством, односно тиме што долазим у Србију и Српску добијају информације. Део активности Института је да радимо и са студентима да објаснимо како Вашингтон ради, да будемо присутни на поменутим форумима и панелима да представимо перспективе српског народа у БиХ и Србији, Косову и где год живе. Да будемо повремено присутни и у америчком Конгресу и да се видимо са члановима и објаснимо наше перспективе, дамо неку књигу или информације на папиру и да будемо присутни на начин да неко из Америке из неких академских институција има коме да се обрати. Другачије се гледа на амбасаде. Активни смо и када се ангажују бројне акције. Када су се Бошњаци у Америци супротставили томе када је у Уједињеним нацијама српски хор певао песму "Марш на Дрину", прва и једина институција која је написала писмо објашњавајући да је то једна традиционална песма која не треба да представља проблем, био је Српски институт.

* ГЛАС: Колико се заправо чује српски глас и што је истина и потреба српског народа?

СРЕМАЦ: Наше деловање је на том путу. Најважнији пројекат за будућност српског народа на Балкану, да млади не би одлазили у иностранство, тренутно је пословни пројекат кроз који се организују одређене привредне зоне на Балкану који нуде нову будућност и просперитет. Уверена сам да је то веома важно јер отвара нова врата Србији и Републици Српској и задовољна сам оним што је до сада учињено. Највиши званичници власти у РС такође раде добар посао на промоцији Српске изван њених граница. Упркос томе што је Српска мала и са великом незапосленошћу, она је прва која почиње овај процес и спремна је да гледа на будућност. Српски институт окупља највећу базу података наших људи у дијаспори. Потребно је створити мрежу наших људи који знају посао и који би помогли развоју.

* ГЛАС: Колики је значај лобирања у свијету, конкретно у Вашингтону, данас? Да ли су тога свјесни у РС и Србији?

СРЕМАЦ: Република Српска је можда свеснија и чак је била и током рата. На Балкану у принципу постоји убеђење да је све у новцу, а није уопште тако. Мора, наравно, да постоји неки ниво финансијске подршке, али је више у питању да се циљ постави и спроведе у правом "тајмингу". Можете да дате некој фирми и милион долара за лобирање и да вам као "отвори врата", али онда се поставља питање шта ћете да кажете када се отворе та врата. Више је, дакле у питању, то да се креира имиџ. Моја књига под називом "Срце Србије: турнеја кроз културу" је прва књига те врсте у Америци и све се распродало. Постоје намере једне телевизијске куће да та књига буде направљена као путопис о Србији и РС. И то ћу и да урадим и милиони Американаца ће први пут видјети шта нуди Србија. Многи инвеститори и не знају гдје је "та Србија или Српска". Тај имиџ се ствара полако са добрим људима. Овде сви желе брза решења и да све деси преко ноћи, али ствари, једноставно, тако не функционишу. То мора да се гради, као и људски односи.

ГЛАС: Какво је данас опште мишљење о Балкану у САД?

СРЕМАЦ: Велики дио обичног света не зна ни где је Балкан. Када је прошао рат и када се то "скинуло" са малих екрана, после неколико година људи забораве. Од оних утицајних људи, који су на том неком свом ставу и засновали каријере, и даље имају и идеју о геноциду над Бошњацима и да су Срби лоши момци. Они то и даље држе јер, у принципу, ако је неко створио каријеру на бази те идеологије, неће сада то да промени. До које мере то утиче на данашњу политику, утиче, али не колико неприсутност. Имамо много тога што можемо да урадимо да поправимо такво схватање.

* ГЛАС: Шта се може урадити?

СРЕМАЦ: Писмо намере о сарадњи на успостављању града предузетништва, који су потписали премијер Српске Жељка Цвијановић и директор специјалног пројекта предузетничких градова Бабсон факултета из Бостона Шанкер Сингхам је одлична ствар. Бабсон је један од најпознатијих факултета у САД који се бави развојем предузетничких иницијатива, а главни циљ овог пројекта је успостављање повољног пословног амбијента за домаће, али и за стране инвеститоре. РС је прва у региону са којом је потписано овакво писмо намере и њиме ће да покаже колико вреди и жели, више него што би то и један други лобиста могао покаже. Тај корак показује да је Српска спремна за будућност и напредак. То иде контра од оних који сматрају да је Српска уназађена и националистичка. Ако је потписала писмо намере са једном америчком институцијом у којој су експерти за предузетништво разбијени су аргументи који почивају на предрасудама. Стварање доброг имиџа и потписивање уговора о сарадњи са битним институцијама у САД је свакако наше, али и "оружје" у рукама Српске у борби против омаловажавања и предрасуда.

Сарадња

* ГЛАС: Како сарађујете са удружењима Срба из Србије и Српске те са представништвом Српске у Вашингтону?

СРЕМАЦ: Шефа тог представништва Обрада Кесића познајем више од 24 године и веома смо блиски пријатељи и драго ми је што се он налази на челу Представништва Српске. Заједно радимо на многим стварима, а он је и специјални саветник за институт. Та сарадња је блиска, позитивна и јака и стално смо на панелима који се организују у Вашингтону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.