Чедомир Антић за “Глас Српске”: “Босанска нација” је самртнички рефлекс западног империјализма

Истиче то у интервјуу за “Глас” историчар Чедомир Антић, коментаришући све учесталија настојања за ревизију историје на овим просторима. Једна од посљедњих најава која мирише на то дошла је од стране њемачког дипломате Кристијана Шмита. Он је поруком да ће се ангажовати у вези са наставним програмима историје у Српској и ФБиХ подигао на ноге српску јавност, а Антић му је поручио да то, заправо, представља објаву рата и покушај заробљавања духа. Подвлачи да у демократском свијету постоји концепт националног суверенитета.

- Свака држава одређена питања регулише самостално, ограничена искључиво својим уставом и међународним законима. БиХ је држава у којој суверенитет деле три народа. Питање народне просвете кључно је питање опстанка једног народа. Правдајући свој ауторитарни, асимилаторски и насилнички поход Кристијан Шмит суштински настоји да сруши устав БиХ и да асимилује српски и хрватски народ. Притом, у свету који је одавно прихватио постмодернистичку и структуралистичку тезу о томе да историју пишемо на основу извора и да историографија доноси тумачења, а не истине, он наступа као неко ко ће народима БиХ донети “истину” и омогућити њихово помирење. Ово што он ради није, то је после свега што се догодило извесно, наивно незнање, већ криминални умишљај. Настојање да створи “босанску нацију” самртнички је рефлекс западног империјализма. Његов много интелигентнији, образованији, ауторитативнији и харизматичнији колега Шојбле је пре годину јасно рекао да се иза свега (између осталог - додајем) налази и страх од босанских муслимана, чију државу део ЕУ не жели. Они мисле да ће стварањем босанске нације спречити исламски радикализам. После су се извињавали, али то је размишљање током протеклих деценија испливавало у јавност широм ЕУ и САД - наводи Антић.

ГЛАС: Да ли је у историји забиљежено да се различитим народима намећу исти програми историје? И због чега онда и сама најава тога у БиХ?

АНТИЋ: Стварање нововековних држава подразумевало је стварање јединствене, државне просвете и унификацију језика. У Шмитовој Немачкој - која је дивна, демократска и у којој су сви добри и позитивни, а Хитлер је један изузетак и индивидуална патологија - 1901. године седам одсто домицилног становништва није знало немачки. Данас те заједнице постоје у траговима. До унификације је дошло током дугог раздобља, грубом силом. Само, ми нисмо Венди или Лужички Срби. Да парафразирам Дегола - “од тврдо куваних јаја се не прави омлет”. Ми имамо права која су међународно призната. Ми смо нација. Јединствена, демократска и историјска нација чију историју је писао Леополд Ранке, а језик нормирао Вук Караџић. Српски народ има своју државу, Републику Српску, која је део консензуалне демократије БиХ. Народ у Српској део је српске нације која има своју матицу Србију. Имамо историју на овим просторима која сеже у времена када је Босна била само српска “земљица” на простору горњег тока реке Босне. Не разумем зашто мисли да може успети оно што Хитлеру и Мусолинију није у случају Словенаца, који у то време нити су имали нацију нити државу?

ГЛАС: Вјерујете ли да ће Кристијан Шмит заиста повући најављени потез? До чега би то могло довести у мору наметних одлука од стране високих представника који су знатно промијенили и уставно, односно политичко уређење БиХ?

АНТИЋ: Верујем да хоће. Асимилација српског народа у БиХ је у овим условима немогућа. У Црној Гори је оваква политика привремено успела зато што су Срби били подељени и постојао је двојни црногорско-српски идентитет. Црногорско искуство показује и да су ова настојања тек део једне подземне борбе за коју се многи у САД и ЕУ надају да ће се, након неуспешне кампање “нормализације и интеграције” коју спроводе високи представници, завршити протеривањем Срба из Српске. У том светлу први корак је да припадници нација - за чије су многе јунаке из прошлости Милан Лукић и Насер Орић тек две геј мировне активисткиње - представе да је неуспех асимилације Срба уствари доказ да је реч о непоправљивом, културно дефектном народу који “негира геноцид и оправдава холокауст”. Колективна казна јесте једино што може да уследи. Опстали смо све ове године и векове, одбранићемо се и тада. 

ГЛАС: Рекли сте да је Напредни клуб из Београда, који се бави правима Срба у региону, од 2009. године до данас избројао бар седам пута да њемачки, француски, амерички, британски политичари и представници говоре о томе да у БиХ треба да живи један народ. Да ли је најава прекрајања историје један од начина да то и остваре?

АНТИЋ: Део политичара САД и ЕУ пате од маније величине. У време опадања и декаденције њихових држава они су уверени да могу да силом спроводе своје наопаке замисли. Извозе сопствене кризе, проблеме, пропале политичаре... Тужно је да после више од 130 година ми из Беча и Берлина не чујемо ништа паметније од Калајеве политике асимилације и обесправљивања српског народа. Онда им “босански пројекат” није успео, али идеја је наставила да живи и данас их муслиманско-бошњачки национализам подржава у тој потпуно немогућој намери да створе Босанце. Босанце вероватно неће створити, али би у Босни могли да остану само Бошњаци, а то је ваљда и природно - шта ће у Босни они који се не зову по тој држави? Ангелина Ајнорст је јануара ове године јасно рекла да у напорима за изборну реформу остају посвећени “Земљи мира и просперитета и једне јединствене територије, једне земље и једног народа”. Могу да додам да недостаје још само “један вођа”. 

ГЛАС: И прије неколико година сте упозорили да ревизија историје долази са више страна и да покушаји нису новост већ, као национални интерес, дефинисан од дијела њемачких, аустријских, мађарских, хрватских, па и бошњачких елита... Могу ли тако дјеловати и на једном другом мјесту или само у БиХ?

АНТИЋ: Овде је реч о колонијалном деловању. Овако раде само у државама у којима постоје велике поделе и које од њих зависе економски. Ипак, тумачења историје која нуде толико су идеолошка да неће опстати.

ГЛАС: Да ли је и колико заправо до сада, генерално, на овим просторима политика та која је писала историју?

АНТИЋ: Политика увек на неки начин утиче, али тумачења историје зависе од историчара. Историчари су школовани да пишу историју на основу извора, децентрирано и имајући у виду контекст. Историчари треба да испитују стереотипе, а не да служе некоме. Са поносом могу да кажем да је у српском случају критичка историографија тријумфовала још крајем 19. века и да код нас постоји плурализам мишљења који је у другим балканским државама невиђен. Наше уџбенике од осамдесетих година пишу најбољи историчари и за разлику од суседних држава ми преко школе нисмо наставили ратове из деведесетих година. 

ГЛАС: Живимо у времену у којем се највише помињу ријечи демократија и људска права, али да ли Вас ово доба подсјећа на неко из прошлости? Да ли напредујемо или не?

АНТИЋ: Човечанство напредује, а западна цивилизација - којој и ми припадамо - налази се у фази декаденције и опадања. Није у кризи демократија већ њено модерно (западно тумачење) до те кризе је дошло из много разлога. Демократија је, међутим, много старија од њеног облика који постоји од краја 18. века.

ГЛАС: Напредни клуб, на чијем сте челу, требало би ускоро да објави нови извјештај о политичким правима српског народа у региону. Какве су оцјене и хоће ли и овај пут бити са црним корицама?

АНТИЋ: После почетка отвореног рата у Украјини проблеми су само ескалирали. Бојим се да ће највећа криза наступити тек када буде известан крај овог рата, какав год његов исход био. Зато морамо да се припремамо и будемо вредни, праведни и јединствени. 

ГЛАС: Има ли назнаке да ће бити прекинут низ тих “црних корица”?

АНТИЋ: Ове године не. А тако ће остати вероватно и следеће године.

ГЛАС: Шта бисте, као историчар и врсан познавалац прилика не само у БиХ, поручили онима који желе да пишу историје које немају додира са оним што се стварно десило на овом подручју деведесетих година прошлог вијека?

АНТИЋ: Питао бих их: “Када су вас последњи пут оптужили да сте србофили?” Кецмановића и мене су због тумачења злочина у Сребреници више нападали у Београду него у Сарајеву. 

Будућност Српске

ГЛАС: Коаутор сте књиге “Историја Републике Српске”. Има ли Српска будућност? И под којим условима?

АНТИЋ: За српски народ Српска нема алтернативу. Без Српске он ће бити делом асимилован, а делом протеран. Српски народ у БиХ нема само проблеме у односима са Муслиманима или САД и савезницима. Највећи проблем Српске јесте неспособност њене елите и друштва да се непрекидно мењају и модернизују. Регионална свест, непотизам и партијска држава онемогућавају просветну, привредну и демографску обнову. Пад броја становника проблем је и другим народима БиХ и Европе, али Српска је имала и још увек има већи мотив да ове проблеме решава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.