Братислав Живковић, помоћник селектора фудбалске репрезентације Србије: Један човјек је промијенио све

Душан Репија
Братислав Живковић, помоћник селектора фудбалске репрезентације Србије: Један човјек је промијенио све

“Један позив мења све” назив је једне од култних пјесама “Партибрејкерса”, а који се и те како може примијенити у опису српске фудбалске бајке.

Када више нису знали гдје да окрену и шта да ураде како би продрмали учмали репрезентативни фудбал одговорни са Теразија 35 позвали су у помоћ често прескакану легенду. Камо среће да су то учинили бар коју годину раније. Ипак, што наш народ каже боље икад него никад. А народ није слијеп... Доста му је било селектора са оскудним нивоом знања, харизме, па чак и рјечника. Доста им је било бјесомучног слушања устаљених фраза да је лопта округла, да не би ништа причали унапријед, понављали како данас сви играју фудбал... Сви, али не и тим који они предводе. Не бар на оном нивоу за који објективно има квалитет. И онда је дошао човјек који је неколико мјесеци прије доласка на клупу јавно говорио да ће, уколико добије прилику, направити револуцију и фудбал вратити у центар збивања. Одлазак у Катар се некако подразумијевао у његовим иступима. Било је то помало и лудо знајући анамнезу “орлова” послије београдског дебакла од Шкотске и још једног неодласка на Европско првенство. Зато би 3. март 2021. године могао да остане златним словима уписан у алманахе српског фудбала. Тог дана је кормило напола потопљеног брода преузео Драган Стојковић и од тада више ништа није исто. Велики мајстор је око себе окупио људе са именом и презименом, ставио знак стоп за мешетаре, те кренуо да ствара нешто ново. Од раштимованог оркестра у коме је сваки члан свирао за себе, преко ноћи је направио ансамбл који је непуних девет мјесеци касније имао незаборавну изведбу на стадиону “Свјетлости” која му је отворила пут међу 32 најбоља свјетска састава. Зато није ни чудо што га све до један фудбалер и најближи сарадник хвале на сва звона.

- Може да звучи невероватно, али један човек је променио све. Он је вођа, од њега све креће. Имао сам част да и раније сарађујем са њим, знао сам шта може, какво знање и харизму поседује. Невероватно је храбар и пун самопоуздања, а све то пренео је на нас, посебно на играче. Сви знамо како је било раније, момци су се буквално препородили и извукли из себе оно најбоље. Скинуо им је притисак са леђа, дао једну врсту слободе на терену и првог дана им рекао да види Србију тамо где су Немачка, Италија, Португалија, Шпанија... Није желео да прихвати да немамо квалитет. Таквим ставом за један дан је променио однос играча, а то се видело већ у првом мечу против Ирске. Губили смо, али се нисмо предали. Уписали смо прву победу уз фантастичан приступ који нисмо променили до краја - рекао је у интервјуу за “Глас Српске” члан стручног штаба Драгана Стојковића, Братислав Живковић.

ГЛАС: Да ли су се мало слегли утисци послије повратка у реални свијет након неколико дана славља?

ЖИВКОВИЋ: Чињеница је да смо урадили нешто много велико и много важно и то на фантастичан начин победом против једне од најбољих репрезентација на свету, пред 60.000 њихових навијача, надокнадивши голом минуса од другог минута. Међутим, није било претераног славља. Највеће се десило у свлачионици по завршетку меча. Онда смо ми из стручног штаба сели у хотел са Диком Стојановићем и разговарали до пет, пола шест ујутру. Нисмо могли да спавамо од адреналина, препричавали смо сваки детаљ утакмице и овог путовања кроз квалификације, али није било неког лудовања. Не бих да звучим препотентно, али сви смо веровали у овакав расплет и за нас то није било изненађење.

ГЛАС: Да ли сте на првом окупљању вјеровали да су овакав резултат, а прије свега начин игре могући и реални?

ЖИВКОВИЋ: Заиста јесмо. Сви су били скептични, јавност, навијачи... У Србији имате много оних који не верују, делом и због свих разочарења која су пратила репрезентативни фудбал. Међутим, није тешко било да се то промени. Момци су били посвећени 300 одсто, желели су да направе овако нешто. Селектор је поставио правила, а они су их се слепо придржавали. Хвалићу их до краја живота, јер су дали све од себе да скину све оне етикете које су добили - да нису патриоте, да на окупљање дођу како би се проводили... Не могу да причам о нечему што не знам, али је лако могуће да је било свега раније. Сада је потпуно другачије, верујте ми, за све ово време нисмо имали ниједан једини проблем, ни најмањи неспоразум. Пикси је врло релаксиран по неким питањима, али наравно нека правила морају да се поштују. За оне непослушне, зна се - врата су тамо, можете да изађете. У супротном, ако сте овде, морате да се понашате као људи, репрезентативци јер представљамо државу.

ГЛАС: Да ли сте и ви стекли утисак да бисте у неку руку били хероји чак и да Александар Митровић није постигао гол у 90. минуту?

ЖИВКОВИЋ: Сложићу се са вама. Сигурно би стигле похвале и да нисмо победили. То се десило након несрећног ремија у Даблину, сви су нам рекли да желе такву Србију. Желимо је и ми из стручног штаба. Селектор упорно понавља да није важна само победа, него и начин на који то чините. Хоћемо да оставимо утисак, да иза ниједне победе не стоји запета. Мислим да смо успели и једно и друго, јер смо надиграли све ривале, а нарочито Португалце на њиховом терену. Нико не може да каже да смо се провукли!

ГЛАС: Фудбал је поново показао да је спорт број један у Србији. Еуфорија је завладала међу српским живљем у свим крајевима свијета, чини се и јаче него када ватерполисти, одбојкаши па чак и кошаркаши донесу медаљу.

ЖИВКОВИЋ: То вероватно није поштено према осталим спортовима, али је чињеница да је тако. Али није то случај само у Србији, него у највећем делу света.

ГЛАС: Можете ли нашим читаоцима да откријете бар једну анегдоту или реченицу из припреме пред кључни меч у Лисабону.

ЖИВКОВИЋ: Између ове две селекције нема великих тајни. Знали смо да су они слабији када им одузмете лопту и натерате да се бране. У супротном су јако, јако опасни. Селектор од првог дана пажњу посвећује нама и учинио је све да им поставком игре и избором играча не дозволи контролу лопте. Рекао је момцима да играју пас игру, да гурају лопту, па ако не може напред да је враћају назад. Онда се мало и нашалио, рекао је да је у крајњем случају врате Предрагу Рајковићу и да он почне дриблати као против Азербејџана, како би га послао у болницу (смијех). То је наравно опустило атмосферу.

ГЛАС: Да ли је останак Александра Митровића био дио тактике или снажни нападач због вируса није био спреман за 90 минута.

ЖИВКОВИЋ: И једно и друго. Још једна реченица ми је остала у сећању. Пикси је на последњем састанку рекао да није важно прво полувреме. И то су момци схватили. Примили смо гол у другом минуту, али су они наставили као да се ништа није десило. Разбили смо их у остатку првог дела, изједначили, а онда смо проценили да је најбоље да уђе Митровић уместо Немање Гудеља који је имао жути картон. Сергеј Милинковић Савић се спустио у средину код Саше Лукића, а на нашу срећу Митар постигао гол. Животно правило је да, ако се плашите нечега сигурно нећете да направите успех. Треба да постоји респект, али је кључна вера у себе.

ГЛАС: Станислав Караси је прије неколико дана рекао да је можда и највећа Пиксијева врлина што не дозвољава да му се неко мијеша у посао и саставља репрезентацију. Слажете ли се са тим?

ЖИВКОВИЋ: Опет кажем, не знам да ли је тога било раније, али се спекулише да јесте. Оно што знам је да на Пиксија нико не може да утиче. Сам доноси одлуке ко ће да игра, кога ће да позове. Мислим да су ови момци што играју најбољи од најбољих. Он је тај који сече и који стоји иза онога што ради.

ГЛАС: Селектор и играчи говоре да ова селекција нема лимите. Шта можемо да очекујемо у Катару?

ЖИВКОВИЋ: Имамо темељ на коме можемо да градимо оптимизам. Наше је да наставимо да радимо и тежимо ка добром резултату. Али могу да кажем да ова екипа има велики потенцијал. За колико је то видећемо, али мислим да је почетак једне лепе приче.

ГЛАС: Кога бисте вољели за ривала на Мундијалу?

ЖИВКОВИЋ: Искрено, нисам ни размишљао о томе. Кога год да добијете морате да играте. Жеља свих нас је да играмо са најјачим. Изборили смо се за то, сигуран сам да ћемо са свима моћи да се носимо, ако наставимо овако да радимо. Не сумњам да ће бити тако, јер можемо много тога да урадимо у наредних десетак година!

Хвала Српској

ГЛАС: Колико вам значи подршка навијача из Републике Српске?

ЖИВКОВИЋ: Имам много пријатеља попут Владана Грујића и Винка Мариновића са којима сам делио фудбалски хлеб. Поред тога и доста пријатеља са ваше стране Дрине, многи су ми честитали... Добио сам и видео-снимке славља из Бањалуке, што ме је јако дирнуло. Знам колико волите спортисте и репрезентацију и могу да само да кажем једно велико хвала. Надам се да ћемо вас обрадовати још много пута.

Сваком по заслугама

ГЛАС: Примјетно је да међу играчима влада сјајна атмосфера. Можете ли да нам откријете једну причицу која осликава заједништво?

ЖИВКОВИЋ: Ух, стварно их је било много за ових девет, десет месеци, Сваки дан је неко други на тапету, што би рекли како се ситуација намести. У Португалу је то сасвим случајно био Предраг Рајковић. Филип Младеновић је по доласку у хотел дошао да се похвали да је задужио кључеве сјајног апартмана, а Рајковић је на то одговорио да је добио собицу која не личи ни на шта. Онда је Фића рекао нешто у стилу: “Слушај, Рајко, све по заслугама.” опет алудирајући на грешку коју је направио против Азербејџана. Има много ствари које би могле да се причају, али је суштина свега да су момци врло опуштени и пре свега сјајни људи, окупљени на истом задатку.

Пакао у баражу

ГЛАС: Поглед на 12 селекција које ће се борити за три визе кроз бараж је заиста застрашујући. Јесте ли срећни што ћете у марту играти пријатељске утакмице?

ЖИВКОВИЋ: Уколико вам се у животу деси да имате шансу за нешто велико зграбите је одмах, немојте да чекате. Ми смо нашу шансу искористили и ето сада мирно спавамо (смијех). Стварно је паклено сито у баражу. Италија ме изненадила што није оверила визу, ту су наравно “наши” Португалци, Украјина, Турска, Русија... Гледајући из ове перспективе, много је лепше окупити се и играти два пријатељска меча, него бити под тензијом. Две утакмице у четири дана ниједној селекцији на свету нису лаке, посебно ако немате право на грешку.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана