Бранко Милановић, економиста за "Глас Српске": Европа ће преживјети кризу, али владе неће

Да ли ове државе могу економски и финансијски "преживјети" ова неизвјесна времена? Свјетски познати економиста и професор на Градском универзитету у Њујорку Бранко Милановић сматра да ипак могу, али остављајући као једну од могућности да у одређеним земљама ипак дође до одређених политичких превирања и социјалних немира.

- Реч "преживети" можда је сувише оштра. Мислим да је боље питање колико ће то бити политички лако и изводљиво, без "падања" влада и већих грађанских нереда. Присетимо се 1970. године и политичких потреса због тешке економске ситуације и стагфлације. Значи, могуће је да дође до одређених политичких "претумбација", али не значајних. Једна ће влада пасти, друга ће доћи. Мислим да ће земље Европске уније успети да све ово економски преживе, јер не треба заборавити да се ради о углавном богатим државама, технолошки моћним и способним да у дужем временском року праве конверзију руских енергената са другим. Тај посао око енергената неће бити нимало лак и вероватно то питање неће успети у потпуности да реше до почетка ове зиме, али исто тако сам убеђен да ће они наћи начина да изврше тај заокрет од руских енергената. Мислим да је то питање само времена - каже у интервјуу за "Глас Српске" Милановић, којег је лондонски магазин "Економист" описао као "водећег свјетског експерта за питање неједнакости".

У наставку овог разговора Милановић, којег нобеловац Џозеф Штиглиц описује као научника који је "поставио темеље за теоријски засновано истраживање глобалне неједнакости", а економска звијезда Тома Пикети његове академске радове назива "фасцинантним", изнио је своје виђење каква судбина чека Русију, да ли ће отворени глобални процеси довести до већих неједнакости у свијету, ко ће њима бити највише погођен, о пољуљаној моћи Америке и њеном највећем конкуренту Кини, али и да ли неолиберални капитализам постаје прошлост.

ГЛАС: Какве ће бити дугорочне посљедице санкција које је Запад увео Русији? Утисак је да она, бар за сада, не осјећа у толико значајној мјери негативне посљедице ових казни?

МИЛАНОВИЋ: Санкције које су уведене треба посматрати у том неком временском хоризонту. Западне земље су већ добро погођене овим санкцијама које су увеле. Током зиме ће бити најкритичније, а верујем да ће одређених негативних ефеката бити и током наредне године. С друге стране, Русија је за сада успела да очува свој финансијски систем, иако је имала огромне губитке у новцу који је руска Централна банка имала у злату и девизним резервама. Не треба заборавити ни да је руским компанијама и олигарсима замрзнута велика количина новца. Већина тих средства је блокирана широм западног света. Посматрано на дужи рок, мислим да ће Русија да се сусретне са великим економским проблемима, јер неће моћи да дође до нових технологија. Авионски саобраћај све теже функционише. Проблем је и са жељезничким. Аутомобилска производња полако стаје и гаси се. Значи, гледано дугорочно, Русија ће се сусретати са све више проблема, које ће тешко решавати.

ГЛАС: Да ли ће све ово што се данас дешава довести до још већих неједнакости у свијету, те ко ће то највише осјетити на својој кожи?

МИЛАНОВИЋ: Они који све ово највише осете на својој кожи су обични људи који немају везе ни са једном од страна овог сукоба. Нити са Западом, нити са Русијом. Ту пре свега мислим на људе из сиромашних земаља Азије, поготово Африке, јер су најдиректније погођени на два изузетно осетљива места. То је пораст цена хране и енергената. Погледајмо земље на Блиском истоку, осим, рецимо, Египта, који је релативно економски и финансијски стабилна држава. Остале земље ће бити погођене страховитом инфлацијом. Храна и енергенти представљају три четвртине издатака грађана ових држава. Због тога су те државе изложене и великој социјалној нестабилности и политичким превирањима.

ГЛАС: Да ли је у оваквим околностима могуће водити "зелену економију", с обзиром на кризу око енергената?

МИЛАНОВИЋ: То је огроман проблем. У принципу сам за "зелену економију", јер би се на тај начин енергенти мање трошили, развијала технологија и планета мање загађивала. Али сам против веровања да је могуће да нека економија или друштво свесно смањује своју потрошњу и друштвени производ. То никако не треба радити жртвујући привредни и економски раст. Инсистирање на таквим неким романтичарским визијама удаљује нас од коначног циља. Морају се доносити компромисна и реална решења.

ГЛАС: Какво је тренутно економско стање у САД?

МИЛАНОВИЋ: Постоји дилема да ли је она у рецесији или не. Али, оно што је очигледно - јесте да је инфлација постала веома висока и забрињавајућа, јер ње у овим размјерама није било у последњих 40-ак година. То је тренутно највећи проблем, јер се она некада кретала између нуле и четири одсто. Сада је то много више, двоцифрена је бројка, па се они млађи питају шта се дешава, јер нису навикли на овај раст цена.

ГЛАС: Америка је своју моћ изградила и на долару, као свјетској резервној валути. Посљедњих година учешће ове валуте у свјетским резервама је све мање. Сукоб у Украјини је само додатно угрозио глобални положај ове валуте. Да ли је процес дедоларизације узео маха, те шта би то значило за САД?

МИЛАНОВИЋ: Када би заиста дошло до тога да долар изгуби тренутну позицију водеће свјетске резервне валуте, био би то велики ударац за Америку. Способност некога да штампа новац и да за тај комад папира широм света купује робу и услуге велика је привилегија којом се остварује глобална моћ. Мислим да Кина тренутно у свом поседу има око 1.000 милијарди вредних америчких обвезница. Да ли је процес потпуне дедоларизације могућ - не верујем. Истина, учешће долара у светским трансакцијама и девизним резервама пада, али не у толикој мери. Анкара и Москва су договорили да се руска нафта плаћа у рубљама, али све то тренутно није довољно да угрози тренутни статус и моћ долара. Да би до тога дошло, требало би да се десе изузетно крупни геополитички потреси у свету. Подсетио бих да је долар као резервна светска валута уведен након Другог светског рата.

ГЛАС: Да ли су земље БРИКС-а довољно јаке да отворе тај процес?

МИЛАНОВИЋ: На то питање је немогуће дати одговор јер, као прво, земље БРИКС-а нису сложне и јединствене у многим стварима. Велики проблеми владају између, рецимо, Кине и Индије. Значи, БРИКС нема ту хомогеност коју, рецимо, Запад има. Али, исто тако не треба заборавити на чињеницу да земље БРИКС-а чине око 50 одсто становништва и једну трећину светске производње. Из овог можемо видети да те земље имају одређену моћ, коју нису имале пре 30 година, али још увек недовољну.

ГЛАС: Да ли је и због чега Кина највећи амерички непријатељ?

МИЛАНОВИЋ: Кина је највећи амерички конкурент. Као прво, то је огромна земља. Друго, то је земља са дугом историјом. Треће, она има политички систем који је у потпуности различит од америчког. И на крају, Кина у последње време постиже одличне економске резултате. Она је у стању сада да тај свој модел функционисања понуди и другима, што је у супротности са америчком спољном политиком и њеним интересима.

ГЛАС: Да ли је и у коликој мјери успјешна кинеска "Иницијатива појас и пут"?

МИЛАНОВИЋ: Има различитих мишљења. Неко моје јесте да има извесних проблема, јер је у почетку било доста импровизација. Ова иницијатива је касније, да тако кажем, формализована, што је Кину претворило у озбиљног светског играча, који све озбиљније парира САД. То је, међутим, испровоцирало Америку и остале западне земље да државе у Азији, Африци, па и на Балкану, почну све више и озбиљније да посматрају. Ако сте приметили, председник Џо Бајден је недавно наговестио покретање једне америчке иницијативе. Не знам да ли они имају довољно новца за то, али ради се о иницијативи која је веома слична кинеској "Појас и пут". Ако до тога дође, то може бити добитак за све земље, поготово "трећег света".

ГЛАС: Какав је Ваш став о неолибералном капитализму, има ли он будућност или постаје прошлост? Све чешће се може чути и да је западним земљама потребан нови модел капитализма.

МИЛАНОВИЋ: То је тачно, али је тешко говорити о томе како би тај нови модел могао изгледати. Пре годину или две дошло је до значајних промена и у самој Америци. Донесена је одлука да се иде са много више улагања у инфраструктуру, да се повећају порези, али да се повећају државна улагања у образовање. Све су то елементи који су у оштрој супротности са основним елементима и постулатима неолиберализма. Зато сам мишљења да је он у неку руку већ прошлост. То не значи да од њега неће ништа остати.

ГЛАС: Да ли можемо бити толико видовити па рећи како ће свијет изгледати за, рецимо, пет или десет година?

МИЛАНОВИЋ: То је тешко питање. Мислим да тренутно имамо три велике непознанице. Једна је "ковид" пандемија која још увек траје и може да проузрокује много проблема. Друга непознаница је рат између Русије и Украјине. Нико не зна како ће, ни када завршити. Он може и да ескалира до нуклеарног рата. И на крају, ту се сталне тензије и сукоби између САД и Кине. Према томе, у таквим околностима, са толико непознаница, незахвално је прогнозирати. То је попут лутрије.

ГЛАС: Једном сте написали да је владавина најбогатијих и најмоћнијих толико идеолошки укоријењена да у догледно вријеме неће доћи до промјене и остварења једнакости између људи и држава?

МИЛАНОВИЋ: Повезаност између политичке и економске моћи је једна од ствари која и дефинише неолиберализам. Иако има одређених индикација да долази до његовог одбацивања, неједнакост у богатству је и даље велика. Та неједнакост је толико велика да је готово немогуће направити неке помаке. Тим моћницима је сад добродошла ова глобална криза, како би скренули пажњу са "локалних" проблема.

ГЛАС: Једном приликом сте направили и занимљиву повезницу између античких Римљана и данашњих богаташа?

МИЛАНОВИЋ: Да, тада сам изучавао неједнакост у Римској империји. Она је била формално-правне природе. Римски сенатори су имали једини право да доносе одлуке. Владао је робовласнички систем. Те врсте неједнакости ми данас немамо, али економска неједнакост је готово иста. Огромна.

ГЛАС: Проблем корупције мучи све земље свијета. Да ли је она у неким државама незванично озакоњена?

МИЛАНОВИЋ: У неким земљама, укључујући и САД, део корупције је практично легализован. Ту пре свега мислим на новчане донације политичарима и странкама. Како демократама, тако и републиканцима. Тако је годинама уназад. Мислим да је последња председничка кампања коштала више од седам милијарди долара. И тај новац у добром делу обезбеђују велике компаније. То није ништа друго до легализација корупције. Алтернатива томе, што је карактеристично и на овим нашим просторима, јесте да се новац даје директно политичарима. И то је, наравно, нелегално, јер се дешава испод стола и нема званичних податка о томе. У Америци су то легализовали и не крију. Када је Хилари Клинтон једном приликом рекла да уколико добије новац од неке компаније, то неће утицати на њену политику, потпуно је смешно, јер очигледно је да ти "донатори" не желе бацати новац, већ га дају због неких својих интереса и противуслуга.

ГЛАС: Да ли интелектуалци на универзитетима у САД морају да се аутоцензуришу када говоре о одређеним темама, па и оваквим? Ви то очигледно никада нисте радили. Да ли сте због тога имали проблема?

МИЛАНОВИЋ: Ја сам већ при крају каријере, па немам проблем да кажем све што мислим. Што на уму, то на друму. Али, истина је и да код младих људи који тек почињу са својом каријером постоји та нека врста аутоцензуре. Тешко је то објаснити. Нису ту битне речи, већ теме које ће они одабрати за коментар и анализу. И то није пуно различито од класичне аутоцензуре, коју смо ми некада имали у СФРЈ. Она је постојала у нашој некадашњој држави, те се водило рачуна да се не изабере нека тема која би због нечега могла иритирати власти. Мислим да је слична ситуација тренутно и у Америци.

Биографија

Бранко Милановић је готово двије деценије радио као водећи економиста у истраживачком департману Свјетске банке у Вашингтону, а овај посао је напустио да би се посветио писању књиге о глобалној неједнакости дохотка која носи наслов "Одвојени свјетови". Затим је био ангажован као виши сарадник у Карнегијевој задужбини за међународни мир у Вашингтону и предавач на Универзитету Мериленд у Школи напредних међународних студија Пол Х. Ниче Џонс Хопкинс универзитета. Био је гостујући професор и на колеџу Универзитета у Оксфорду и Универзитету Карлос Трећи у Мадриду. Часопис "Глобалист" је његову књигу "Богаташи и сиромаси" изабрао за књигу године 2011. Његова књига "Глобална неједнакост" добила је награду "Бруно Крајски" за најбољу политичку књигу у 2016, а 2018. и награду "Ханс Матхефер". У марту 2018, заједно са Маријаном Мацукато, добио је "Леонтијеву награду" за помјерање граница економске мисли.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.