Асанж: Морамо да разбијемо Гугл прије него што Хилари постане предсједник

B92
Асанж: Морамо да разбијемо Гугл прије него што Хилари постане предсједник

Ово је много више од приче о надгледању и шпијунирању. Много значајније чак и од афере са Националном безбједносном агенцијом. Џулијан Асанж, у ексклузивном интервјуу за Недељник, прича о о томе како Гугл ствара и мијења геополитичку слику свијета, тијесно сарађује са највишим ешалонима америчке дипломатије, али први пут на свијету отворено говори о тајним везама најмоћније интернет компаније на свијету и Хилари Клинтон, бивше државне секретарке и кандидата на предсједничким изборима 2016. године.

Са подршком коју ће указати Хилари, Гугл ће одиграти значајну улогу у овим изборима, пошто компанија има веома блиске везе са Стејт дипартментом, који је Клинтонова раније водила.

Многи људи који тренутно раде у Гуглу - почев од Џареда Коена, директора Google Ideas или, боље речено, Гугловог "директора за промјену режима" - блиско су повезани са америчком спољном политиком.

Њихове везе са Хилари Клинтон посебно су снажне, пошто су многи од њих раније радили као њени савјетници или асистенти, рекао је у ексклузивном интервјуу за најновији број Недељника, који од данас преносе све светке новине, најтраженији човјек на планети, Џулијан Асанж.

Он је у великом интервјуу за Недељник први пут причао о везама Гогла и Хилари Клинтон, али и о масовном шпијунирању које се обавља преко ове свјетске компаније:

"Осамдесет одсто свих паметних телефона који се данас продају покреће нешто звано Андроид, који је Гуглов оперативни систем? То значи да Гугл зна када су људи укључили телефон по први пут, зна њихове локације, вајрлес мреже које се налазе у околини, све што су тражили, огласе на интернету које су видели (а иза којих такође стоји Гугл), мејлове који су повезани са Gmailом. Дакле, Гугл је сам по себи нека врста приватне NSA. Он је потпуно у послу прикупљања што више података широм свијета, о што више људи и локација; потом повезује те податке како би предвидио шта људи желе и, делимично, искористио то да им прода огласе", рекао је Асанж за Недељник.

Он је објаснио и његово интересовање за ову компанију:

"На неки начин, виши ешалони Гугла су ми одувијек изгледали удаљенији и мрачнији него ходници Вашингтона. Када ми је колега рекао да извршни директор Гугла жели да се сретнемо, био сам запрепашћен чињеницом да би бријег могао да дође Мухамеду. Али требало ми је много времена након што су Ерик Шмит и његова свита отишли да схватим ко ме стварно посјетио.

Један начин посматрања Гугла је да је то само бизнис. Али, да би амерички монопол на интернету обезбједио глобалну доминацију на тржишту, он не може само да се бави својим послом, да остави политику по страни. Шта онда мегакорпорација мора да уради? Да би јој се испунила жеља да опкорачи читав свијет, она мора да постане дио првобитног царства", наводи Асанж.

Према његовим ријечима, велики део Гугловог имиџа је да је то "више од компаније", и он долази из перцепције да се Гугл не понаша као велика, зла корпорација.

"А у ствари, он хвата људе у замке са својим гигабајтима 'слободног простора за складиштење', што одаје утисак да се они воде супротним мотивима од корпоративног профита. Гугл се често посматра као суштински филантропско предузеће, које убацује много новца у иницијативе 'корпоративне одговорности' које би требало да допринесу 'социјалним промјенама'.

Најбољи примјер за то је Google Ideas. Али као што су нам Google Ideas показале, 'филантропски' напори компаније доводе је непријатно близу империјалној страни утицаја Сједињених Америчких Држава. Било да је само компанија или 'више од компаније', Гуглове геополитичке аспирације су уско повезане и испресецане спољнополитичком агендом највеће свjетске суперсиле", истиче Асанж.

Како наводи, зато је неопходно да рjешимо ситуацију са монополом који Гугл има на претрагу и интернет услуге, да уз помоћ регулатора разбијемо његову доминантну позицију, као и да то урадимо прије него што Хилари Клинтон добије прилику да постане председник САД.

Асанж је рекао и да је "Гугл активно учествовао у програму PRISM - тајном антитерористичком програму за масовно надгледање и прикупљање података - који је америчка Национална безбједносна агенција (NSA) покренула 2007. године. Можете кроз вријеме да пратите различите везе".

"С једне стране имамо веома моћну корпорацију која се проширила у готово читав свијет, и прикупља информације од људи, са њихових телефона, из њихових претрага и тако даље, обједињује их у САД, гради везе, веома софистициране везе између тих информација и практично обавља сав посао NSA, подижући једну богату централну базу података", наводи Асанж.

Он додаје да чак и да најбоља особа на свијету води тај програм, то је један опасан субјекат који је веома сличан Националној безбједосној агенцији, и којег NSA може да убиједи да им отворе своје архиве.

"Упоредите 'изјаве о мисији' Гугла и NSA. NSA дословно каже: "Ми желимо да сакупимо све приватне информације, да их објединимо, да их чувамо, да их сортирамо, да их попишемо, и да их експлоатишемо". А Гуглова каже: "Ми желимо да сакупимо све приватне информације, да их објединимо, да их чувамо, да их сортирамо, и да те профиле продамо оглашивачима". Готово су идентичне, дакле.

У исто вријеме, погледајте случајеве попут Веризона. И тамо смо сви могли да видимо да је било интеракција између Веризона и Националне безбједносне агенције, и да, Веризон је добио судски налог по Закону о страним безбједносним службама и надзору (FISA) да редовно предаје све разговоре и снимке NSA преко FBI, али можете и да се опкладите да се то десило овако: челни човjек Веризона је, неформално, овако причао са NSA и FBI: "Слушајте, ја стварно вама желим да помогнем. Баш желим. Али морам да будем заштићен. И зато морате да ме натерате вишом силом да урадим све то за вас, како ме, ако се ово икада сазна, не би тужили и клијенти и акционари. Дајте ми инструмент више силе. Дајте ми неку ствар са потписом FISA суда, нешто чиме могу да се покријем, и онда ћемо моћи лепо да сарађујемо."

Асанж је први пут укорио и људе који на све то мирно пристају:

"Људи који се свакодневно шокирају оволиким степеном надгледања онога што раде, и даље немају никакву намjеру да напусте друштвене медије попут Facebookа или Twitterа, или да престану да користе Gmail. Они, у ствари, не могу да појме да толики ниво надгледања постоји јер не могу да га виде. Њима је NSA нешто попут Бога, нешто невидљиво што посматра и биљежи све што радимо, али они не могу то да виде и онда постају скептични. Обични корисници кажу "Да, то је важно и то је истинито", али потом настављају да игноришу правила. Пошто су активности NSA обавијене велом тајне и толико комплексне - а и активности Гугла су на истом нивоу - људи су склони да помисле да се то и не догађа. Они разумију све на интелектуалном нивоу, али мисле да се не догађа њима".

Асанж је причао и да је Гугл постао највећа група за лобирање у Вашингтону, већа чак и од компанија попут Lochked Martin, Раyтхеон или Боеинг, како постаје провајдер, о томе шта то све значи за човјечанство, порукама које има за Србију итд.

Цио ексклузивни интервју прочитајте у штампаном издању Недељника или на енглеском језику на њиховој интернет страници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана