Ален Шеранић за “Глас Српске”: Крај ће бити кад ме престану питати каква је епидемиолошка ситуација

Пословица каже да је лако бити генерал послије битке, али је битно и да генерали послије битке науче лекције. Када трчимо маратон, кондиција нам је потребна, а у епидемиолошком маратону вакцинација је та која подиже кондицију нашег имунолошког система, каже за “Глас Српске” министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић.
Од првог потврђеног случаја инфекције вирусом корона у Српској прошле су пуне двије године. Шеранић не крије да је као човјек, као и сви, уморан од пандемије која је унијела промјене у нашим приватним и пословним животима, али наглашава да, као министар, нема право на умор.
- Нисмо ни стали са пословима које смо радили све ово вријеме иако су нас пандемијске активности мало помјериле од смјера у којем смо хтјели да идемо. Ипак, тренутно смиривање епидемиолошке ситуације дало нам је могућност да се вратимо на тај смјер и припремамо законске ствари које смо и најавили почетком мандата. Ради се о измјенама системских закона у области здравствене заштите, а мислим да смо кроз ове три године кроз дио ресора који је имао мало мање притиска, а ипак је имао, а то је социјална заштита, радили на унапређењу права из области дјечије, али и социјалне заштите - казао је Шеранић.
ГЛАС: Да ли бисте учинили нешто другачије да можете да вратите вријеме?
ШЕРАНИЋ: Медији и јавност су били свјесни да су информације долазиле посљедично од научне стручне јавности и колега из здравствених установа у Српској. Било је примједби и свјетске јавности, односно питања као што су “зашто се чека” или “зашто се неке одлуке не доносе”, али једноставно, некада су потребне релевантне чињенице. Медицина је заснована на доказима и на тој бази доносите одлуке и реагујете. Некада и на бази искуства је могуће доносити одлуке и предуприједити неке ствари. Свјесни смо вјероватно да је било и одређених грешака у том цијелом ходу, али одлуке смо доносили тренутно. Било је важно некада хитно дјеловати и донијети одлуку, а онда, сходно ситуацији, даље прилагођавати и радити најбоље могуће. Битно је да научимо лекције из свега овога, не само у РС и министарству које водим него глобално на концепту одговора на кризне ситуације када су у питању заразне болести. Али можда је олакшавајућа околност била и то што сам епидемиолог, што сам позвао људе из струке те смо могли као тим лакше да комуницирамо и лакше доносимо одлуке. Мислим да је то препознала и јавност и драго ми је због тога.
ГЛАС: Кажете да је тренутно повољнија епидемиолошка ситуација, а једном приликом сте рекли да пред нама није трка на сто метара, већ маратон. Да ли смо при крају?
ШЕРАНИЋ: На крају овог епидемиолошког маратона ћемо бити онда када ме не будете питали каква је епидемиолошка ситуација. С друге стране, кад говоримо о маратону, треба нам кондиција, а у епидемиолошком маратону вакцинација је та која подиже кондицију нашег имунолошког система. То је кључни одговор. Без те кондиције коју сваки грађанин мора да има и да о том питању доноси одлуку за себе је веома тешко трчати цијели маратон. Још ће он потрајати, не у интензитету какав смо гледали прије годину, али свака епидемија има свој почетак, врхунац и крај, да не кажем своје репове. Надам се искрено да су ово ти репови, али ни ту не треба да се опуштамо. Стручна и научна јавност је ту да прати чињенице, односно да препоручује оно што мисли да је потребно.
ГЛАС: Одређене мјере су још на снази. До када ћемо се “дружити” са маскама?
ШЕРАНИЋ: Маска је била прва мјера и она ће бити посљедња мјера јер је најефикаснија и најјефтинија. Маске ће бити ту још неко вријеме. Често ме питају: “Па, кад ми завршавамо са маскама”. Ако се оваква ситуација настави, разматра се опција укидања маски у затвореним јавним просторима, али ћемо у марту размотрити све детаљније јер је то посљедњи мјесец периода у сезони преноса акутних респираторних инфекција који траје од октобра. И због тога наше мјере важе до 31. марта.
ГЛАС: Раније се истицало да би маске најдуже могле да буду задржане у здравственим установама?
ШЕРАНИЋ: Да, али не само из разлога вируса корона, који јесте подстакао цијелу ту причу, него због акутних респираторних инфекција с обзиром на то да болесне особе ту долазе и могућност преноса инфекције са пацијента на особље унутар здравствене установе, и обрнуто, је интензивиранија него што је то случај на другим мјестима. И то ћемо размотрити и засигурно је да ће постојати одређени прелазни период, прије свега да заштитимо пацијенте који долазе због имунолошких проблема, малигних и хроничних болести јер респираторни вируси код њих могу да изазову много теже клиничке слике.
ГЛАС: Да ли сте задовољни степеном вакцинације у Српској?
ШЕРАНИЋ: Као епидемиолог нисам задовољан јер је показано у блиском окружењу и Европи да проценти могу бити далеко виши и да су оне земље које су достигле те цифре много прије организовале друштвено-економски живот. Мислим да смо ми, када је ријеч о вакцинацији, учинили велике напоре, а набавкама првих вакцина прошле године у БиХ показали смо да здравствени систем и Влада могу адекватно да одговоре изазовима ове пандемије. Према подацима, проценат вакцинисаних код нас је око 50 одсто. Ја бих волио да је број већи, а ми свакако настављамо да говоримо о бенефитима саме вакцинације и позивам наше грађане да, ако имају било какве сумње, информације траже на релевантним мјестима. Не смијемо дозволити да им приче о вакцинацији против короне утичу на обавезну и другу врсту вакцинације. Ту мислим на ону системску када говоримо о вакцинацији дјеце јер је то веома важно због могуће појаве оних дјечијих болести, а које смо ранијом активном вакцинацијом успјели сузбити.
Без те кондиције коју сваки грађанин мора да има, и да о том питању доноси одлуку за себе, је веома тешко трчати цијели овај маратон. Још ће он потрајати, не у интензитету какав смо гледали прије годину или двије, али свака епидемија има свој почетак, врхунац и крај, да не кажем своје репове. Надам се искрено да су ово ти репови, поручио Шеранић
ГЛАС: Имајући у виду да вирус корона тренутно, ако гледамо бројеве, слаби, да ли ће то утицати и на проценат вакцинације?
ШЕРАНИЋ: Већ смо видјели да се поједини људи вакцинишу јер без тога не могу да путују, други јер знају који је ризик који доноси невакцинација ако су претходно, рецимо, здравствено угрожени, а има и оних који се стварно вакцинишу јер знају добробити. Генерално, гледајући како се ствари крећу у вези са вакцином и да ће вјероватно прећи у вакцину сезонског карактера која ће носити препоруку за поједине циљне групе, као што је случај са оном против грипа, вјероватно ће тим категоријама бити то препоручено и вјероватно ћемо имати ситуацију у којој ће поједини, с намјером да заштите здравље, хтјети да се вакцинишу. Припремамо измјене и допуне закона о заштити становништва од заразних болести гдје ће и законски бити уоквирена вакцинација против вируса корона. Имали смо, по том истом закону, упориште током ванредне ситуације, али с обзиром на то да ће то вјероватно прећи у редовно стање, мора бити тако и планирано.
ГЛАС: Многи се управо питају до када ћемо се вакцинисати, колико ће бити доза, или ће бити стандардна вакцина на годишњем нивоу?
ШЕРАНИЋ: Вјероватно да ће то отићи у правцу сезонске вакцине. Још се, са аспекта производње, гледа начин како приступити производњи и вакцини која ће у једној дози моћи одговорити због виђене потентности у мутирању вируса. Не треба размишљати о броју доза. Оно што је разлог да се размишља о томе су мјере које су, опет због путовања, доносиле неке земље па се кренуло бројати која је то доза која води на море, а која у посјету Ајфеловом торњу. Треба имунизацију схватити на потпуно другачији начин, а то је да се размишља о бенефитима које добијају појединци и друштво.
ГЛАС: Може ли руско-украјински сукоб утицати на набавку вакцина, прије свега “спутњика”?
ШЕРАНИЋ: Овакве геополитичке ствари утичу на све, тако ће утицати и на тржиште лијекова те набавку вакцина. У овом тренутку имамо одређене количине “синофарм” вакцине са роком трајања до 2023, као и дозе других вакцина које можемо користити у наредном периоду. Припремамо терен за све што ће нам бити потребно.
ГЛАС: Шта је све показала пандемија? Које су слабости здравственог система, а евентуално и предности изашле на видјело?
ШЕРАНИЋ: Свака криза представља изазов и одређено огледало онога што имате на терену. Задовољан сам одговором здравственог система, али је сигурно у одређеним моментима било незадовољства код грађана. Мора се знати да, као што смо ми живјели у нашој зони некомфора, и здравство је радило у потпуно измијењеним околностима гдје су постојала стално два циља - да заштитите здравље становништва и здравствени систем. Видјело се да је здравствени систем флексибилан, да се веома брзо реорганизује и даје одговоре, а данас јачамо специјализације из области епидемиологије и клиничке микробиологије. У сваком случају, добро смо одговорили.
ГЛАС: Некако увијек, када је ријеч о здравственом систему, у први план избија неповјерење грађана и незадовољство услугама, љекарима, а често се чује и да нема одређених лијекова. Шта је разлог томе?
ШЕРАНИЋ: Свјестан сам те чињенице да се у јавности углавном појављују те информације, али сви морамо бити свјесни чињенице да се не јављају они који буду излијечени. Разумијем потребу људи, а ми сваку информацију која дође до нас провјеримо и гледамо како да превентивно реагујемо како се исте не би поновиле. Ипак, што се тиче здравственог система, показали смо да стално улажемо, прије свега у просторне капацитете и саму опрему. У овом моменту имамо активних четири, пет “градилишта”, а у задње три године набавили смо више од 45 санитетских возила за наше установе, али и даље треба да радимо на унапређењу економско-социјалног статуса радника у здравству. Било је измјена и цијене рада те повећања плата, али то не треба да буде крај. Тако да се ствари помјерају.
ГЛАС: Да ли ћемо доћи до “ковид” пасоша? Хоће ли бити договора на нивоу БиХ?
ШЕРАНИЋ: Република Српска је од почетка захтијевала да мјесто издавања “ковид” сертификата буде здравствена установа и да то мора бити базирано на подацима који остају у Српској. У складу са нашим законом, не можемо никоме да уступамо те податке јер лични подаци остају на мјесту гдје се генеришу. То смо усагласили на посљедњој конференцији министара, гдје су ту одлуку подржале и колеге из ФБиХ јер и они имају исти став.
Истражни поступци
ГЛАС: У пандемији је било манипулација у вези са набавком заштитне и друге опреме?
ШЕРАНИЋ: То је ствар која је у надлежности истражних органа и судова. Ако буде утврђена одговорност, на бази тога треба и доносити одлуке.
Антитијела
ГЛАС: Многе је изненадио податак да око 95 одсто становника Српске има антитијела.
ШЕРАНИЋ: Добро је да имамо те податке, као и истраживачке капацитете на нашим факултетима који су то прелиминарно истраживање урадили са Институтом. Треба урадити дубинску анализу тог истраживања. О томе сам већ разговарао са деканима факултета како би добили јасније смјернице за поједине категорије и видјети шта се може даље, на бази тог истраживања, радити. Али ови подаци нису нешто због чега би требало да скинемо маске или да престанемо размишљати о ризицима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.