Жељка Цвијановић, предсједница Републике Српске од 19. новембра 2018. године: Свима који нас нападају највише смета што је Српска створена у миру

Наравно да би та слика била много једноставнија да смо након рата ушли у период без тешких политичких изазова, да смо могли само да се посветимо изградњи и обнови и оно што је нека врста баласта цијелог тог времена јесте упорна борба за Српску. И ми се и данас боримо.

Каже то у интервјуу за специјал “Гласа” поводом 30 година постојања Српске предсједница Републике, Жељка Цвијановић. Сјећајући се догађаја из 1991. и 1992. године, она напомиње да је то било вријеме у којем је требало показати изузетну храброст да би биле донесене одговарајуће политичке одлуке.

- Наравно, бивша држава се распадала, било је врло трауматично, много тога је било изнуђено и можда и рефлексно у смислу одбране онога што желите сачувати. Мучно вријеме изродило је храбре људе, а након свега тога још храбрије у времену које је односило живот и уништавало имовину. Данас кад то упоређујем са стварима с којима се ми боримо немогуће је не поменути силну хајку која се након рата дигла против чињенице да је Српска створена у миру. То је велика сметња свима онима који данас желе да прекрајају БиХ. Оно на шта треба да будемо поносни, јесте то да је Српска створена у миру, кроз предвиђене процедуре на институционалан начин - каже Цвијановићева.

ГЛАС: Колико има сличности у атмосфери с почетка деведесетих с овом данашњом? Једна изјава Радована Караџића изречена тог 9. јануара 1992. године, чини се, много говори о свему томе. Он је тада рекао “зар има шансу јединствена БиХ када Алија Изетбеговић сам доноси одлуке у Предсједништву и не сматра га крњим, иако, су два члана српске националности замрзнули свој рад у њему”?

ЦВИЈАНОВИЋ: Много ствари је потпуно исто. Имате несређену ситуацију, нешто што би требало да буде колективни шеф државе гдје би одлуке требало да се доносе усаглашено, ради потпуно другачије и имамо прегласавање. Добро је да данас имамо заштитни механизам кроз Народну скупштину РС, али ми смо очекивали да ћемо се послије рата бавити чистом политиком на унапређењу економског и социјалног живота. Међутим, имамо два колосијека, један је тај економски, а други је политичка борба која и даље траје јер Српску желе оспорити на различите начине, кроз заједничке институције или ОХР који се обрачунавао са Српском правећи државу имагинације, правећи државу која би била унитарна до те мјере да би Српска изгубила ингеренције потврђене у Дејтону. Много тога је још на политичком терену. Оно што је важно јесте да смо окупљени око интереса Републике и да сви заједно разумијемо да смо морали расипати енергију на послове који нису у редовној надлежности власти. Бранили смо нешто на шта имамо право.

ГЛАС: Поменули сте да су одлуке почетком деведесетих биле изнуђене. Шта то говори?

ЦВИЈАНОВИЋ: То је била реакција на одређене појаве. Није постојао било какав план, растурање државе није била одлука Срба нити њихових институција. Изнуђена рјешења била су одговор на ситуацију која нас је уводила у хаос. Исправно је урађено, у мирнодопско вријеме. Разумијевши какве су прилике на помолу ти људи су дали институционални одговор на велико зло које се спрема. И ту имамо паралелу с данашњом ситуацијом. Српска поново даје институционални одговор, никоме не гурамо прст у око, немамо претходно смишљени суперлукав план само смо рекли доста. Било је изнуђено, али се реаговало институционално, исто тако и данас су неке реакције изнуђене и данас то радимо институционално. Држимо се онога што је рекао Устав. Као што су и онда разумјели да мора бити донесен и устав и закони, изграђене институције, да имате грађане који су спремни то да прихвате.

ГЛАС: Мање од два мјесеца након проглашења Републике донесен је Устав.

ЦВИЈАНОВИЋ: Постојала је свијест да све морате радити на начин који је прописан. Није било промашаја, радило се институционално. И тада је било пружених руку и спремности да се разговара, али та потреба да некога прегласавате, а живите у држави која је наводно заједничка, јесте и тада била проблем.

ГЛАС: Чега се сјећате из периода потписивања Дејтонског споразума?

ЦВИЈАНОВИЋ: Сјећам се ишчекивања да рат буде окончан, одобравања, али и неодобравања. Било је оних који су налазили замјерке на оно што је потписано. Данас сматрам да је то било заиста велико достигнуће, с обзиром на све што се догађало прије тога. Сјећам се и свијести да с доласком мира морате да размишљате како обезбиједити развој друштва након трагичног сукоба. Било је то и вријеме наде. И мислим да смо тај дио спремно дочекали као друштво, да смо се врло одговорно односили према миру који смо добили, али смо се у Српској, осим одговорног понашања према миру, понашали одговорно и према институционалном оквиру који нам је Дејтон дао, а то је Анекс 4. Ми се и данас позивамо на тај устав и оно што нам је дао и све што сада радимо јесте да бранимо тај акт.

ГЛАС: Након Дејтона Српска улази у фазу изградње институција. Које бисте догађаје означили као преломне у том периоду?

ЦВИЈАНОВИЋ: Не бих то дефинисала кроз кључне моменте, већ кроз процесе. Изузетно је важно вријеме када смо из изолације ушли у фазу да врло отворено причамо с многим људима у свијету. То је био негдје 1998. године. Такође, била је важна и нивелација међународне помоћи. То је било брутално неравноправно, Српска је добијала неких два одсто од укупне помоћи и требало је много радити да буде исправљена та позиција. Затим, 2007. године постали смо свјесни како морамо да дигнемо глас против одређених злих намјера оних који су нам мијењали стварни живот желећи да промијене Устав. На папиру је све остало исто, али у стварном животу добили сте море неких нових институција кроз интервенције ОХР-а и измјене ентитетских устава. Ту је и цијели један процес који смо покренули својим снагама и везама у окружењу да се усмјеримо на озбиљне пројекте, велике инвестиције, да се бавимо оним чиме се баве све власти у свим државама.

ГЛАС: Ко су данас пријатељи Републике Српске?

ЦВИЈАНОВИЋ: Имамо све више пријатеља и људи који разумију односе у БиХ и спремни су да заједно с нама учествују у промјени стереотипа који нас прате свих ових година. Ми данас широко комуницирамо са свима. Наравно да је наш највећи ослонац Србија, али отворени смо за све земље у окружењу и ту, чак, и поред ратне прошлости имамо све више саговорника и људи који исправно разумију односе у БиХ. Наравно да би прије неколико година било тешко замислити да ће Русија или Кина заузети став какав су заузели недавно према ОХР-у. Ми не желимо да својатамо некога или да некога искључимо из потенцијалног партнерства. Све је више земаља, па и у ЕУ, који разумију ситуацију. Неки се никад раније нису оглашавали, а сада позивају на разговор. Сада је ствар да ли ми, као мислећи људи, желимо о томе да водимо рачуна.

ГЛАС: Поменули сте Русе и Кинезе, јак је и глас из Мађарске. Шта је довело до тога? Да ли промјена геополитичких околности или упорност Бањалуке?

ЦВИЈАНОВИЋ: Има ту свега помало. Околности су такве да кроз одређене пукотине сада видите мало више него раније. Ми смо уложили много труда да објаснимо људима да није све у БиХ црно-бијело. Многи сада разумију да живимо по посебном аранжману у којем имате присуство међународног фактора с намјерама да уређују микросферу, сваки пут кад им се не свиђа шта раде домаће институције они се понашају као фактор који као да излази на изборе у БиХ. И коначно, ту је чињеница да се тако дуго задржао ОХР. То је био сигнал демократском свијету да овдје нешто не штима. Данас у Европи постоји неколико земаља с којима имамо комуникацију које имају потребу да разумију ситуацију, па чак, и сами дају одређене ставове о томе шта виде као проблем. И свако реалан ће рећи како није нормално да држава живи у стању протектората или полупротектората. Није нормално да некоме лажете да има европску перспективу, а да има страног супервизора.

ГЛАС: Кад разговарате са странцима стичете ли утисак да се промијенио начин на који вас слушају?

ЦВИЈАНОВИЋ: Постоје дипломате и људи на важним позицијама у својим земљама који заиста до најситнијих детаља знају све о појавама у БиХ. Имате и оне који, такође, знају те детаље, али не желе прихватити неку другу рецептуру у односу на ону која је годинама на снази. Разумијем и оне који желе да све буде наопако и то бране зато што би у супротном признали свој пораз у концепту прављења некакве државе. Оно што ме радује јесте то да многи желе да разумију. Прије десет година имали сте оне који знају шта је проблем и на страни су истине и оне који такође знају шта је проблем, али неће да се упуштају у такву врсту дискусије. Данас је то лакше искомуницирати, наравно, не свуда. Ова земља би била много срећнија да нема тих разних страних ментора, који данас сједе у некој својој земљи, баве се важним пословима и који избацују разне отровне ствари о нама овдје, а нису се потрудили да било шта науче. Све земље имају овдје своје амбасадоре и ресурсе и испадне трагично да су толики ресурси и људи искориштени, а да они који су их послали не знају стварно стање. Онда се питам каква је то игра на сцени.

ГЛАС: Ушло се у процес повратка надлежности. Како ће то завршити, шта очекујете?

ЦВИЈАНОВИЋ: Одржива рјешења. Познато је да смо ми нудили разговор свима у БиХ, али никада нисмо имали подршку бошњачке политичке компоненте за то. Они стално мисле да имају велику заштиту међународног фактора, да неко стално треба да овдје суфлира. Веома је тужно што никад нисам препознала да неко из ФБиХ каже “хајде да разговарамо”. Они стално питају гдје је међународни фактор, има ли каквих санкција или пријете да ће нас казнити ако не одустанемо. Како ће нас казнити? Кроз заједничке институције? То није могуће, јер су заједничке. Одлучили смо се да поново дамо могућност да у неком периоду од шест мјесеци, без притиска, отворимо простор за разговор да уредимо неке области и да почнемо живјети стварни живот, јер многе институције не живе свој прави живот, већ наметнути. Враћање надлежности требало би да доведе повратку уставног живота без манипулација, наметања и суфлирања. Ми смо одговорни према нашим грађанима и доносимо одлуке. Хајде да видимо како ћемо уредити односе да нису болни ни за кога у БиХ, али немамо повратну информацију о спремности, већ само пријетње. Треба да градимо уставни ред, а не неред.

ГЛАС: Шта то значи? Да ли постоји шанса да кроз разговор неке надлежности не буду враћене?

ЦВИЈАНОВИЋ: Зашто да не. Ако има спремности за разговор никада нисмо рекли да не постоји могућност да сједнемо па анализирамо једну по једну институцију и видимо да је ли рјешење да се нађемо на пола пута, да се сви осјећамо заштићено, а да видимо на који начин може та нека институција добити легитимитет и да ради у интересу свих. То би било и пожељно.

ГЛАС: Како видите Српску за три године и 30 година? Политички, економски и демографски?

ЦВИЈАНОВИЋ: Сигурно нас чека много посла на активностима које смо започели, спремни смо да се кроз моћ институција и јединство грађана и институција боримо и јачамо Српску. У политичком смислу очекујем да то буде задржавање стабилности наших институција, а у економском смислу да постанемо бољи, да имамо стабилан буџет, затим повећамо одређена давања и да јачамо изградњу инфраструктуре. У демографском смислу требало би да се бавимо тиме као посебним изазовом. Мислим како ће доћи вријеме да се конципирају одређени програми, не само подршке онима који су овдје, већ стимулативна подршка онима који би да се врате.

ГЛАС: Можемо ли уопште у контексту актуелних односа говорити о Српској за 30 година?

ЦВИЈАНОВИЋ: Наравно. Видим је као изузетно развијену, способну да се ухвати у коштац с тадашњим проблемима, али да би тада били способни за то кроз овај период морамо проћи на начин који није деструктиван.

ГЛАС: Биће самостална у оквиру БиХ, независна или уједињена са Србијом?

ЦВИЈАНОВИЋ: Тешко је предвиђати. Ми смо рекли да нама није проблем ни БиХ, али да у оквиру БиХ ствари буду уређене Уставом. Када би направили реалну, искрену, отворену, анкету, грађани би имали преференције да то буде спајање са Србијом или независна Српска, али грађани врло добро разумију да Српска која чува своје надлежности, која никоме није сметња, нити је њој ико сметња не би имала проблем са БиХ. Проблем са БиХ јесте то што је она непријатељски настројена према својим грађанима. Стално је нека битка. Српска ће постојати, свакако.

БиХ створена у Дејтону

ГЛАС: Недавно је један “факт-чекинг” сајт оспорио наводе из једног од текстова у нашем листу гдје смо навели да је БиХ настала у Дејтону. Позивали су се на Устав и одредбу о континуитету. Да ли је “Глас” направио грешку?

ЦВИЈАНОВИЋ: Не. Оваква БиХ јесте настала у Дејтону. Тај спољни континуитет постоји, али БиХ с овим уређењем у којем су препозната два ентитета и три народа са свим механизмима заштите колективних права јесу ствари које су везане искључиво за Дејтон. Препознао је и верификовао Српску која је настала прије рата и ФБиХ која је настала током рата. Држава коју смо добили јесте оно што је Дејтон препознао.

Јединство

ГЛАС: Шта поручујете грађанима поводом Дана Републике?

ЦВИЈАНОВИЋ: Ово је изузетно важан јубилеј, наших првих 30 година. Савладали смо све препреке које смо имали на политичком и финансијском плану. У неким стварима искорачили смо и више од могућности, али предстоји нам да радимо и у будућем периоду. Морамо очувати јединство наших грађана и институција, кроз ту синергију имамо будућност. Вјерујем у наше капацитете и нашу будућност. И ту љубав која држи Српску у покрету. Свима честитам велики јубилеј.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.