Желе у Палату због породице и идеала
БАЊАЛУКА - Уз добро позната имена на домаћој политичкој сцени, иза којих су озбиљне партијске структуре, у изборну трку за предсједника и потпредсједнике Српске и овај пут иду бројни други кандидати, међу којима је највише оних који се представљају као независни.
Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ је за учешће на предстојећим општим изборима 2. октобра, овјерила 31 пријаву кандидата који мјеркају фотеље у Палати Републике. За предсједника, односно потпредсједника Републике, осим кандидата који су приједлози парламентарних партија са сједиштем у Српској као што су Милорад Додик (СНСД), Јелена Тривић (ПДП), Радислав Јовичић (ДНС), Неђо Ђурић (СПС) те други међу којима су Сенад Братић у име покрета Држава, Давор Прањић као избор хрватских странака на челу са ХДЗ-ом, на гласачком листићу биће и други из мање познатих странака и укупно 17 независних кандидата.
Први пут у изборној трци шансу тражи Мирослав Илић из Добоја. Сматра да је БиХ добро мјесто за живот, али је потребно промијенити навике и према друштвеној својини и укупан однос у друштву.
- Због породице, драгих пријатеља хоћу да покушам. Не гајим неке илузије да ћу побиједити нити идем на то "Мирослав Илић", али имам ту обавезу и чисто према себи - рекао је Илић за "Глас Српске".
С друге стране, његов суграђанин Славко Драгичевић већ има искуства. За исту позицију је био кандидат и на општим изборима 2018, када је освојио нешто више од 650 гласова.
- И први пут и сад сам кандидат због мог социопсихолошког посматрања и схватања овог друштва. Професор сам социологије. Знам да не могу проћи у овом односу снага, али хоћу да ми остане негдје записано да сам се трудио, настојао, хтио, желио. Јесам за промјене, али не вјерујем у ове које заговара постојећа партијска олигархија, већ да се вратимо АВНОЈ-у и систему у којем сам одрастао - рекао је Драгичевић, уз опаску да није кандидат ниједне партије, како влада мишљење када су у питању независни кандидати.
На списку кандидата за предсједника и потпредсједника Српске поново су, уз Драгичевића, као и 2018. године, Ћамил Дураковић из Сребренице, Игор Гашевић из Источног Сарајева и Славко Секулић из Добоја. Ту је и некадашњи ПДП-овац Иван Бегић, сада као независни кандидат, Зоран Калинић (Наша прича Република Српска), Дејан Пејић (Либерална странка) и други.
Политички аналитичар Војислав Савић за "Глас Српске" истиче да је већини кандидата за позиције у Палати који нису познати широј јавности мотив за кандидатуру другачије природе, јер су свјесни да немају шансе за побједу.
- Међутим, том кандидатуром и освојеним бројем гласова они лицитирају и тргују за друге привилегије у политичком спектру, односно преговарају са партијама око постизборне комбинаторике и кроз кандидатуре опстају као релативно релевантни фактори у политичком животу - казао је Савић.
Додаје да не би требало занемарити чињеницу да се потпредсједници РС такође бирају на истој листи што, како каже, додатно усложњава листу и збуњује бираче.
- Због тога и број кандидата дјелује нереално велик, али треба узети у обзир да се фактички бирају три функционера, иако су два од три (потпредсједници) у суштини козметичке природе - закључио је Савић.
Правило
Република Српска има једног предсједника и два потпредсједника. Изборна правила дефинишу да се кандидати бирају из свих конститутивних народа, а предсједник постаје онај који добије највећи број гласова. Два кандидата који се, по броју освојених гласова, налазе на другом и трећем мјесту бирају се за потпредсједнике.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
