Затражили бенефиције, а нису ни почели да раде

Да су се прије сједања у посланичке клупе и посланици који су први у пут Парламенту добро распитали какве све привилегије могу користити, свједочи и захтјев посланика Мије Матановића из ХДЗ-а БиХ који је тражио да му се одобри накнада трошкова смјештаја, одвојеног живота и посјете породици. Исти захтјев упутили су и посланици Мирјана Маринковић-Лепић из Наше странке, Влатко Главаш и Златан Бегић из ДФ-а, те Зукан Хелез из СДП-а.

Поред захтјева за сталним радним односом, посланик СДП-а  Нада Младина затражила је да јој се одобри коришћење приватног возила у службене сврхе, што су учинили и Јаков Галић из СП-а, Сњежана Новаковић-Бурсаћ из СНСД-а, Обрен Петровић, који је као бивши СДС-овац приступио Клубу СНСД-а и Бранислав Бореновић из ПДП-а.

Ивица Ћавар из Центара цивилних иницијатива рекао је за “Глас Српске” да је срамотно да су парламентарци БиХ прије него што су и загријали посланичке клупе посегнули за различитим бенефицијама.

- Посланици би требало да одмах на почетку мандата размисле о привилегијама и покажу мало више социјалне осјетљивости јер се њихове плате, односно укупна примања крећу у распону од 4.800 до чак 6.500 марака и лако је израчунати колико је то просјечних плата. У БиХ је око 450.000 незапослених и парламентарци би требало да настоје да ураде добар посао за грађане БиХ. Подсјетићу да је прошли сазив Парламента БиХ био најлошији од Дејтона до данас - констатовао је Ћавар.

Додао је да су парламентарци усвојили око шездесет закона за четири године.

- Парламентарна скупштина БиХ је препознатљива не само у нашој регији него и у свијету по томе што усваја мали број закона, одбија идентичан број, а некада чак и више него што усвоји. Имали су јако скромне резултате и морали би прво да се покажу на плану радних активности. БиХ је дебело у заостатку и на европском путу, а није још увијек одговорила на додатна питања из упитника и не зна се када ће ту обавезу испунити. Стотине је проблема и застоја важних реформи, пуно важних закона чека на усвајање, а новоизабрани парламентарци се одмах у старту интересују за статусна питања, плате и бенефиције, што је недопустиво - казао је Ћавар.

Додао је да би се те ствари морале радикално заокренути и да се парламентарци коначно почну бавити питањима која су у интересу грађана БиХ.

- Када грађани БиХ буду осјећали позитивне ефекте рада парламентараца и када њихови резултати буду бољи, а реформе се брже спроводиле и земља буде брже напредовала ка европском путу, онда ће бити неважно колике су њихове плате. Овако су енормно високе, чак међу највишим у регији, а резултати су им јако скромни. Било би добро да на почетку мандата размисле о томе да своје плате ограниче и ускладе са европским стандардом, што значи да би износиле три до три и по просјечне плате запослених у БиХ - казао је Ћавар.

Клубови посланика

Формирано је укупно осам клубова посланика у новом сазиву Представничког дома.

На челу Клуба посланика из СНСД-а, који броји шест посланика заједно са Обреном Петровићем, налази се Сташа Кошарац, на челу Клуба СДС-а и ПДП-а који броји по два посланика ове двије странке је Мирко Шаровић, док је предсједавајући Српског клуба Ненад Стевандић, а броји три посланика - по једног из ДНС-а, СП-а и Уједињене српске.

СДА је на чело клуба изабрала Адила Османовића и овај клуб броји девет посланика. Занимљиво је да је шеф овог клуба изабран на територији РС. На челу клуба хрватских странака окупљених око ХДЗ-а БиХ налази се Никола Ловриновић и овај клуб броји пет посланика. Клуб посланика СДП-а, на чијем је челу Саша Магазиновић, броји такође пет посланика, док је Клуб ДФ-а са три посланика за шефа изабрао Ђенана Џонлагића. Мјешовити клуб СББ-а и ПДА, који броји три посланика, за шефа клуба изабрао је Едиту Ђапо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.