Вучић: Нови Јасеновац и „Олуја“ неће се више догодити нашем народу

- Не смијемо заборавити наше жртве, а тешко је не осетити немоћ пред злочинима и истребљењем који су почињени на овим просторима - рекао је Вучић у обраћању у Спомен-подручју Доња Градина, гдје је обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у Независној Држави Хрватској (НДХ) у концентрационом логору Јасеновац.

Он је истакао да српски народ не смије да пристане на ћутање које би проузроковало нове логоре и нове кости.

- То им данас поручује невелика, али поноснија, снажнија и достојанственија Србија него што је била у претходних 30 година - рекао је Вучић.

Он је истакао да је српски народ изгубио животе и имања, али да сјећање, као једину препреку новим злочинима, више никада не смије да изгуби.

- Нација смо, говорим о нама Србима, пошто ни то име Срби нисмо смели да изговоримо, која је страдала највише на овим просторима и то нам, такође, никада неће признати нико ни у Европи, ни у свету, ни у региону. И џабе бројеви, џабе чињенице - навео је Вучић.

Он је рекао да српски народ мора да се поноси чињеницом да треба да осуди и злочине који су чињени у његово име, и у томе мора да се разликује од лицемјера.

- У томе је наша снага, јер као што очекујемо од других и као што знамо да ми морамо да спречимо друге да остваре такве злочине, ми више никада сличне злочине не смемо да поновимо над било ким - поручио је Вучић.

Он је рекао да је "у српској крви" наново рођена српска нација да буде још јача, способнија и снажнија и да храбро закорачи у будућност, јер је најстрашније оставила за собом и преживјела.

Вучић је указао да нема породице у козарском крају, нити готово западно од Дрине, која није страдала од усташког ножа, али да је српски народ уз све то успио да опстане и преживи.

Он је подсјетио да је у Дубици први војник отишао у војску 1952. године, седам година након завршетка рата, што говори о томе какав је најтежи могући злочин почињен над српским народом, јер све што је било мушко било је побијено.

- Драги наши који сте овде кости оставили никада вас нећемо заборавити и никада нећемо дозволити да се ово понови. Живеће српски народ упркос свему и упркос онима који то нису желели - рекао је Вучић.

Он је истакао да српски народ данас мора да запамти три ствари, од којих је прва да је мир најважнији за српски народ, а друга да Србија и Српска, односно српски народ у цјелини, мора да буде дио међународне заједнице и да никада више Срби не смију да дозволе да буду изоловани од свијета.

Вучић је додао да је трећа ствар да нема никакве сумње, а што може данас с правом да се констатује, да је међународно јавно право одавно "сахрањено", да правде у међународним односима нема и да лицемјерје влада, а двоструки стандарди управљају политикама великих сила.

- И то кажем овде њима у лице, пред њиховим представницима. Јер, све што важи за друге - за Србе не важи и све што важи за Србе - за друге не важи. И када вам говоре лицемери једни о томе како су против промене граница, не заборавите да су нам мењали границе, али им данас одговара да кажу да су тобоже против - рекао је Вучић, додајући да Србија у границе не дира.

Без обзира, каже он, на све то лицемјерје и лаж коју сваког дана лажови и морални никоговићи сервирају, Срби морају да се врате на најважније, а то је мир и никада више не смију себе, па макар и из најгорег и лицемјерног свијета да одстране.

- Јер то је залог за будућност наше деце, да не бисмо имали нове јасеновце, нове хумке и нова страдања нашег народа - истакао је Вучић.

Говорећи о усташкој политици НДХ, он је рекао да је та политика била да се побију Срби све до колијевке и да је та држава настала само на једној идеји - да Срба у њој више никада не буде, као и да таква дехуманизација једног народа није нигдје забиљежена, па ни у нацистичкој Њемачкој.

Он је навео да сва та клања, логоре за дјецу, етничко чишћење до колијевке, данас је готово немогуће назвати, јер данашњи политички рјечници се користе, не због истине и сажаљења, него због интереса дневних политика, хуманост је постала изговор за нови злочин, а чињенице су постале промјењиве и прилагођавају се потребама.

Вучић је напоменуо да је ћутња била закон који је забрањивао именовање криваца и жртава и да се 90-их година завршила још једним физичким одстрањивањем Срба из једне нове Хрватске, у којој је стари сан остао исти - да ће им бити боље без Срба.

- Зато данас сви ми имамо обавезу да говоримо, јер овакав злочин сутра може да се догоди било коме. Ми морамо да га спречимо на време, подсјећајући на то шта се догодило нама, не штедећи ни себе. Данас на овим костима спречавамо сваку помисао да је могуће изградити државу на злочину - поручио је Вучић.

На гробном пољу Тополе у Спомен-подручју Доња Градина положени су вијенци за више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја који су мучки убијени у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора.

Вијенце су положили предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија и предсједник Србије Александар Вучић.

Према програму обиљежавања, остале присутне званице -  представници амбасада акредитованих у БиХ, руководства градова и општина, представника Трећег пјешадијског Република Српска пука, те невладиних организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и СУБНОР-а, положиле су по једну ружу.

Дан сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у Независној Држави Хрватској у концентрационом логору Јасеновац обиљежава се данас у Козарској Дубици и Доњој Градини.

Обиљежавање је почело Светом литургијом у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици.

Програм је настављен у Доњој Градини, гдје је било највеће стратиште концентрационог логора Јасеновац, вјерским обредом на гробном пољу Тополе и полагањем вијенаца и цвијећа.

На гробном пољу Храстови у Спомен-подручју Доња Градина служен је помен српским, јеврејским и ромским жртвама мучки убијеним у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора.

Парастос српским жртвама служили су свештеници Српске православне цркве, а потом су упућене јеврејска и ромска молитва.

Према извјештају државне комисије 1946. године, у периоду постојања логора Јасеновац од 1941. до 1945. године на најстравичнији начин погубљено више од 700.000 људи.

У логору Јасеновац је, према извјештајима независних комисија, убијено 700.000 Срба, а логор је био мјесто масовних страдања жена и дјеце.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова у знак сјећања на убијену дјецу данас ће први пут обиљежити на државном нивоу и Дан сјећања на уморену дјецу у НДХ - њих 74.642, а само у логору Јасеновац 19.432.

Догађај у Доњој Градини обиљежава се уз поштовање мјера Републичког штаба за ванредне ситуације - уз скраћени програм и ограничени број грађана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.