Владислав Јовановић за “Глас Српске”: Запад због Донбаса притишће Србију да призна Косово

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” бивши шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић анализирајући посљедње дипломатске притиске на српско руководство у Београду од којег се тражи да хитно призна Косова и да зелено свјетло за његову столицу у Уједињеним нацијама.

- То је један о највећих мотива. Жури им се како би паралеле између Косова и Донбаса избили Путину из руку као аргумент. Али то није једини мотив. Америка жели да на тај начин заштити и своје стратегијско залеђе на Балкану који сматра својом интересном сфером. Свесни су да “сутра” може донети нешто ново на глобалној сцени. Не треба заборавити ни да је ово Косово створено на неприродан и начин који нема никакве везе са међународним правом. Силом и оружјем оно је истргнуто из Србије. И мислили су да то насиље може проћи, али није, наступио је статус кво. Сада су појачали с тим притисцима, јер све више земаља у свету страхује од тог “посебног случаја” - каже Јовановић.  

ГЛАС: Како да се Србија избори с тим притисцима, прије свега земаља Квинте - САД, Велике Британије, Француске, Њемачке и Италије?

ЈОВАНОВИЋ: Србија мора да и даље води доследну националну политику и поштује Устав и територијални интегритет земље. У противном, “друга страна” може чак проширити своје захтеве. Онда од Србије не би остало ништа. Верујем да ће ови притисци обележити и наредни период, али и да они не могу прерасти у нешто веће, јер Запад није спреман на отварање новог жаришта, поготово на Балкану. Бар за сада. Они сада само желе признање Косова и интеграцију Србије у НАТО. Значи, одвајање Београда од Москве у економском и политичком смислу. Али не треба бити песимиста, јер су још све карте отворене. Желим да верујем да ће они на крају ипак изаћи са другом понудом у погледу статуса Косова.

ГЛАС: Како гледате на поновни повратак не само америчке већ и њемачке политике на ове просторе? Након што су изгласали резолуцију о БиХ, недавно су именовали и свог специјалног изасланика за ове просторе?

ЈОВАНОВИЋ: Берлин, у ствари, користи читаву ову гужву како би повратио свој колонијални утицај на овим просторима. Оштра реторика према Србима је у духу неких његових ранијих политика. Присетимо се само оштрих речи немачког канцелара приликом посете Београду. Али та реторика је присутна и у БиХ, где они све отвореније подржавају бошњачке партије и њихове намере да од БиХ направе унитарну земљу по вољи једног народа. С друге стране, присутан је тај оштар критички став према свему што долази из Српске. Уосталом, то је нешто што се уклапа у реторику и циљеве колективног Запада. Али и у овом случају мораће водити рачуна о “граници”, јер њено прекорачење би било опасно. Оно што наруку не иде тим земљама је и Дејтонски споразум. То је њихов највећи хендикеп да лакше остваре своје намере. Искакање из тог споразума могло би им се обити о главу попут бумеранга. Да закључим, и када је у питању Србија, али и Српска, западне земље ће наставити са својим геополитичким играма. На нама је да то издржимо.

ГЛАС: Западни представници забринути су због наводне намјере Русије да изврши хакерске нападе на БиХ којима би могла да утиче на резултате предстојећих избора. Након тога објављени су и тајни обавјештајни подаци САД како је Кремљ финансирао и политичке кампање на западном Балкану...

ЈОВАНОВИЋ: То није ништа друго до медијски спин и тражење алибија за неки евентуални интервенционизам западних земаља. Личи ми на ону стару народну: “Држ'те лопова”. Ако се неко спрема на нешто да спроведе, да га покраде, онда је то најлакше урадити скрећући пажњу и дижући панику како је неко други спреман да уради оно што, у ствари, планира урадити. Чак и да Руси нешто испод жита раде, то је минимално у односу на оно што друга страна ради путем своје такозване “меке дипломатије”. Они су њоме већ ушли у готово све економске и политичке поре већине држава. На овај начин они се штите и од критика за интервенционизам, тражећи другог кривца и упирући прст у њега. Желе збунити јавност и створити једно антируско расположење. 

ГЛАС: Челница ММФ-а Кристалина Георгијева упозорила је како су у ЕУ могући друштвени немири ако зима буде оштра. Може ли то утицати на политику Брисела према Русији?

ЈОВАНОВИЋ: Све је у игри. Сва сценарија, јер нико не може да предвиди шта ће бити сутра. Највећи проблем Европске уније је што се понаша поданички према Америци, која не крије да жели уништити Русију и до краја је понизити. Да клекне на колена. То је циљ. Пратећи директиве из Вашингтона, Европа се изложила великом ризику, па и од социјалних немира због тешке економске и енергетске кризе. Бунт народа би могао да изненади многе. Није искључено да неке владе и падну. Онај ко прати ситуацију у ЕУ може видети да је један такав сценарио сасвим реалан, те да би могао бити праћен ланчаном реакцијом.

ГЛАС: Поводом све већег незадовољства у Њемачкој, поједини аналитичари су одмах реаговали на то наводећи како је Путин сломљен, али да га сада спасавају, како су навели, “корисни идиоти”, европски комунисти и фашисти који планирају протесте?

ЈОВАНОВИЋ: Напад је најбоља одбрана. За своје грешке, настале као плод једне изузетно авантуристичке и неразумне политике, најлакше је окривити неког другог, поготово оног који указује на проблеме. Поведеш медијску хајку и од њега направиш бабарогу. То је рецепт који је и на овим нашим просторима толико пута примењен и виђен. На овај начин се са социјалних проблема пажња опет покушава пребацити на Русију и политичке противнике, који се погрдно и без икаквог основа називају “Путиновим корисним идиотима”. Тај унутрашњи пропагандни рат је присутан у већини европских земља и он ће бити све жешћи како би главни кривци за ово тешко стање сачували своје фотеље. То што народ испашта, њима није битно. Нимало.

Српско јединство

ГЛАС: У данашњим околностима, када су до усијања доведени односи Москве и Вашингтона, како да се власти у Бањалуци поставе, какву политику да воде, а да не буду трн у оку неких од великих сила?

ЈОВАНОВИЋ: Потребно је бити разуман, чврст и принципијелан. Држати се права и слова Дејтона, који гарантује националне и виталне интересе српског народа у БиХ. У исто време, треба бити и помало “невидљив”, јер нису времена за дизање главе. Наравно, потребно је и стрпљење, али и једно свеопште политичко јединство српских партија у Српској, јер ће то поколебати западне земље да пређу на неки виши ниво притисака, који би можда водио и ка укидању Српске. Мора постојати бар минимум тог политичког консензуса. Не сме бити деоба око основних националних интереса, ни политичке борбе која може бити “смртоносна”. Уколико “противник” види те “пукотине”, он ће их искористити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.