Велик број запослених у општинама у Српској највећа кочница

У нацрту стратешке платформе за развој локалне самоуправе у РС за период од 2022. до 2028. године, који је скројило Министарство управе и локалне самоуправе РС, наведено је да је скоро једна трећина, тачније 31,75 одсто општина смјештено у категорији изразито неразвијених.

На крају када се све подвуче остаје да од 64 локалне заједнице у Српској свега 44,44 одсто заузима мјесто у категоријама развијених и средње развијених.

У истом документу наведена су четири горућа проблема који оптерећују функционисање градова и општина. На првом мјесту налази се велики број запослених у градским и општинским управама, а на другом неслагања на релацији скупштина и градоначелник, односно начелник општине.

Осим тога наглашено је и да је посљедице на рад јединица локалне самоуправе оставила и пандемија вируса корона, али и да је лоше и никакво управљање некретнинама у самим општинама и градовима.

Због свих тих проблема јединицима локалне самоуправе предложени су стратешки циљеви којима треба да се посвете у идућем периоду, а на првом мјесту је унапређење положаја и обим остваривања надлежности локалне самоуправе у систему власти у Републици Српској.

Неразвијене: Братунац, Вишеград, Власеница, Доњи Жабар, Костајница, Љубиње, Невесиње, Нови Град, Петровац, Петрово, Рибник, Рогатица, Хан Пијесак, Шамац и Шипово

Изразито неразвијене: Берковићи, Вукосавље, Источни Дрвар, Источни Мостар, Источни Стари Град, Језеро, Калиновик, Кнежево, Крупа на Уни, Купрес, Лопаре, Ново Горажде, Осмаци, Оштра Лука, Пелагићево, Рудо, Сребреница, Трново, Чајниче и Шековићи

Такође општине и градови на путу развоја треба да унаприједе и систем финансирања локалне самоуправе, али и побољшају управљање, организацију и капацитете локалних управа, предузећа и установа у њиховој надлежности. Такође квалитет и доступност услуга у надлежности самих градова и општина треба да буде далеко бољи него што је то у данашње вријеме. Предсједник Савеза општина и градова у РС Љубиша Ћосић рекао је да је потребно домаћински управљати градовима и општинама у Српској.

- На такав начин све локалне заједнице биће на путу развоја. Поред тога треба да прате и доносе мјере из пронаталитетне и демографске политике, јер на тај начин поспјешују свој развој. Наравно да је са друге стране потребна и помоћ надлежних институција Српске - рекао је Ћосић и додао да је пандемија вируса корона пољуљала планове свим локалним заједницама у Српској, али да је већина проблема стављена под контролу.

Подвукао је да су општине и градови у Српској сада оптерећени новим проблемима због дешавања у свијету па се тако дешавало претходних мјесеци да се на тендере које расписују локалне заједнице мало ко од фирми пријави због раста цијена грађевинског материјала и неизвјесности на тржишту.

- Инвестициони циклус је успорен, а поједине пројекте градске и општинске власти одгађају - рекао је Ћосић и додао да је са друге стране инфлација погурала приходе у буџетима локалних заједница.

У складу са тим Ћосић је подвукао да ће одмах након октобарских избора поново на дневни ред ставити питање расподјеле прихода од ПДВ-а локалним заједницама, јер сматрају да посебно мање општине треба да добију више новца од тог пореза.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.