Усвојење дјетета мора бити у интересу усвојеника

Срна
Foto: Принтскрин

БАЊАЛУКА - Усвојење дјетета мора бити у интересу усвојеника, те брачни пар који жели усвојити малишана пролази детаљну обраду у циљу утврђивања опште и посебне подобности за усвојење, речено је Срни у Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске.

У ресорном министарству су навели да је у Републици Српској прошле године евидентирано 315 малишана без родитељског старања, док су забиљежена четири потпуна усвојења, као и пет непотпуних.

Исте године било је 34 заинтересованих усвојилаца, док их је у 2019. години било 18.

Из ресорног министарства су појаснили да дјеца без родитељског старања нису само дјеца без родитеља, већ и дјеца родитеља који су привремено или трајно спријечени да врше родитељску дужност.

"Родитељи ове дјеце су живи, али су из било ког разлога, привремено или трајно, спријечени да врше родитељско право, те у том смислу, дјеца чији су родитељи привремено спријечени да врше родитељску дужност, нису потенцијални усвојеници", навели су у Министарству.

С обзиром на то, додали су, број захтјева за усвајање је увијек већи од броја реализованих усвојења, због чињенице да већина дјеце без родитељског старања која су у установи за смјештај дјеце без родитељског старања или у хранитељским породицама имају своје биолошке породице, али су из различитих разлога тренутно изузета из својих породица, често до оснаживања саме породице и повратка.

Поступак усвојења регулисан је Породичним законом, чији обрађивач је Министарство правде Републике Српске.

"Потпуним усвојењем се између усвојиоца и његових сродника и усвојеника и његових потомака заснивају односи сродства, као да се ради о крвном сродству, а потпуно се може усвојити дијете узраста до пет година, које нема живе родитеље, или су му родитељи непознати", напоменули су из Министарства.

Појаснили су и да се непотпуним усвојењем између усвојеника и усвојиоца и његових потомака заснивају односи сродства као и права и дужности која по закону постоје између родитеља и дјеце ако законом није другачије одређено,а непотпуно усвојено може бити дијете старије од пет година.

Из ресорног министарства су напоменули да осим усвојења, постоје и други облици збрињавања дјеце без родитељског старања, попут хранитељства.

"Збрињавање у хранитељску породицу је облик збрињавања корисника у породицу која му обезбјеђује задовољавање основних животних потреба, која брине о личности корисника и помаже му у остваривању његових права и извршавању обавеза", рекли су у Министарству.

Захваљујући моделу хранитељства, додали су, дјеца имају прилику да одрастају у породичном окружењу, да добију адекватну заштиту и бригу, здравствену заштиту, васпитање и све оно што је дјетету потребно кроз одрастање, те да развијају емотивне везе, имају узоре на које могу да се угледају и могућности да израсту у здраве и добре људе.

У 2020. години у Дому за дјецу и омладину без родитељског старања "Рада Врањешевић" у Бањалуци било је око 75 корисника, у хранитељским породицама било је 196 дјеце, док је у сродничким хранитељским породицама било 98 дјеце.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана