Устав Српске пуни 29 година: Због наметнутих измјена потребна нова рјешења

Срна
Устав Српске пуни 29 година: Због наметнутих измјена потребна нова рјешења

БАЊАЛУКА- Сутра се навршава 29 година од доношења првог Устава Републике Српске, једног од најважнијих конститутивних аката, који су били основ за њено стварање.

Стручњаци за ову материју подсјећају да је усвајањем Устава Српске потврђен државнотворни капацитет српског народа, али  наглашавају и да је због бројних измјена и наметнутих амандмана оправдано разматрати могућност доношења новог устава.

Први Устав Републике Српске донесен је 28. фебруара 1992. године као Устав Српске Републике БиХ и био је темељ правне моћи, безбједности, легалитета и легитимитета Српске.

Овим актом дефинисан је политички оквир Републике Српске и функционисање њених демократских институција, те створен темељ на којем Српска и данас почива.

Доношењем првог Устава Републике Српске српски народ и његово тадашње руководство послали су јасну поруку да желе да живе у демократски уређеном друштву у којем су права и слободе загарантоване свима који поштују тај акт.

Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) и некадашњи предсједник Српске Рајко Кузмановић изјавио је Срни да је доношењем Устава Републике Српске 28. фебруара 1992. године заокружена државотворна тријада дефинитивног конституисања Српске и поручио да је потребно донијети нови Устав јер су двије трећине Устава промијењене.

Кузмановић је рекао да су током протеклих 29 година донесена 124 амандмана на Устав Републике Српске, што значи да су двије трећина Устава промијењене.

- Мијењали су га овлаштени, али знатно више неовлаштени органи, установе и појединци, међу којима предњаче високи представници са 83 наметнута амандмана - рекао је Кузмановић.

Он је нагласио да је због тога крајње вријеме да престане било какав утицај међународне заједнице и да престане рад ОХР-а, те да се конститутивним народима у БиХ препусти рјешавање унутрашњих политичких, економских, па и уставних питања.

Кузмановић је подсјетио да је било неколико покушаја институција Републике Српске да се мијења Устав, али су фактори политичког Сарајева то онемогућили.

- Било би добро да Народна скупштина Републике Српске покрене поступак промјене или доношења новог устава и да формира експертску групу за израду нацрта устава. Можда ће политичка клима бити боља, па да се донесе нови устав Српске - истакао је Кузмановић.

Он је рекао да формирање Републике Српске и доношење Устава представљају остваривање воље грађана да живе и раде у слободној и демократској државотворној јединици и да остварују пуну заштиту људских права и слобода, социјалну правду и владавину права.

- Садржај и вријеме доношења Устава Републике Српске из фебруара 1992. године неодољиво подсјећа на Сретењски устав Србије из 1835. године, јер су оба та акта израз државности и воље народа - рекао је Кузмановић.

Он је навео да Устав од 28. фебруара 1992. године представљао модерни, демократски и мирнодопски документ који је донесен прије избијања ратних сукоба у БиХ.

Према његовим ријечима, то је био трећи конститутивни акт Републике Српске, а први акт је била храбра и далекосежна одлука посланика српске провенијенције од 24. октобра 1991. године да се конституише Скупштина српског народа у БиХ, док је други важан државотворни акт био проглашење Републике Српске 9. јануара 1992. године.

Професор уставног права Горан Марковић подсјећа да је Устав Републике Српске уредио цјелокупну уставну материју од 1992. до 1995. године, омогућивши да Српска функционише као независна држава, али сматра да би, због одређених наметнутих амандмана, било оправдано разматрати могућност доношења новог.

Марковић је истакао да је највши правни акт Српске претрпио значајне промјене ступањем на снагу Устава БиХ, али да и данас регулише практично све дијелове уставне материје - од људских права, организације државне власти, па до територијалне организације Српске.

Према његовим ријечима, Устав Републике Српске писан је у духу југословенске и српске уставноправне традиције, једним лијепим, разумљивим језиком и не садржи норме које су нејасне, противрјечне и међусобно неусклађене.

- Истина, у Уставу постоји одређени број амандмана које је својевремено наметнуо високи представник, који су у правнотехничком смислу писани на јако лош начин, тако да они кваре чистоћу овог правничког језика и текста - указао је Марковић, који је и декан Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Марковић појашњава да је Устав Републике Српске много пута мијењан, а нарочито од 1995. године, када је на снагу ступио Устав БиХ, па сад има 140 чланова и чак 122 амандмана, што је веома много.

- Све то је допринијело да је првобитни уставни текст значајним дијелом измијењен и то је један од разлога због којег би било оправдано разматрати могућност доношења новог устава - истакао је Марковић.

Он је додао да је чуо за иницијативе за измјене највишег правног акта Републике Српске или за доношење новог, нагласивши да је то сложен процес за који је потребан и политички консензус.

- Чињеница је да се устав доноси по уставотворном поступку, који је сложенији од законодавног. Ту је потребна двотрећинска већина у Народној скупштини, а пита се Вијеће народа Републике Српске. О томе је заиста потребно веома пажљиво промислити, видјети која су то нова рјешења која би била унесена, а која би могла добити квалификовану скупштинску већину - појаснио је Марковић.

Марковић је рекао да са једне стране постоји потреба да сам текст Устава буде пречишћен како би био читљивији и јаснији, али и да се отклоне неке веома нејасне и правнотехнички лоше писане уставне норме, које је наметнуо високи представник.

- С друге стране, вјероватно постоји потреба и за неким потпуно новим уставним рјешењима која би била садржана било у измјенама, односно уставним амандманима, или у потпуно новом уставном тексту. То је, ипак, највећим дијелом и ствар сагласности политичких чинилаца, који требају да дигну руку за тај нови устав - закључио је Марковић.

Историчар Драга Мастиловић наглашава да је доношење првог Устава Републике Српске показало прије свега високу националну свијест, али и државотворни капацитет српског народа западно од ријеке Дрине.

Према његовим ријечима, доношењем Устава само дан прије почетка муслиманско-хрватског референдума о независности БиХ, српска интелектуална елита, која је у то вријеме била истовремено и политичка елита српског народа на простору тадашње БиХ, показала је изузетно висок ниво разумијевања историјских процеса и схватала озбиљност политичког тренутка који се наметао.

- Чини се да су тада, први пут у 20. вијеку, Срби и њихова политичка и интелектуална елита доказали да су научили лекције из историје и били потпуно свјесни чињенице да без државног институционалног оквира њихов биолошки опстанак западно од ријеке Дрине више неће бити могућ - оцијенио је Мастиловић, декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Он је нагласио да је тај устав, иако је кроз скоро три деценије у више наврата мијењан амандманима, још у току рата, а послије рата најчешће правним насиљем високих представника, био и остао до данас кључни документ и доказ државотворности, али и својеврсни темељ и гарант самоодржања српског народа на овом простору.

Гарант опстанка

Професор уставног права из Бањалуке Милан Благојевић рекао је да Устав Републике Српске својим постојањем доказује јединство критичне масе овдашњег становништва у вези са Српском као неупитном вриједношћу и гарантом опстанка српског народа на овим просторима, не само у биолошком смислу, већ и као државотворног и политичког народа.

Благојевић је, поводом навршавања 29 година година од усвајања првог Устава Српске, рекао Срни да је једна од функција устава конституисање и стварање државе, те да је тај највиши правни акт важан у историји Српске јер су њиме положени темељи за организовање државних институција и органа, уз дефинисање њихових функција.

- У нормативном смислу извршена је и конституционализација државне власти. Доношењем Устава Српске прије 29 година извршена је и легитимизација Републике у односу на њено становништво и држављане, али и према другим државама и међународним организацијама, при чему је то легитимисање правно верификовано Дејтонским мировним споразумом као извором међународног права - подсјетио је Благојевић.

Он је рекао да је тиме Српска, захваљујући и свом уставу, добила међународноправно признање и афирмацију, као федерална јединица са својим државним надлежностима одређеним Уставом БиХ.

- Све то су чињенице које нису важне само за прошлост и садашњост Српске, већ и за њену будућност, у којој тај устав треба да настави вршити једну од својих важних функција, а то је интегративна - навео је Благојевић.

Када је ријеч о повременим најавама политичких фактора о усвајању новог Устава Српске, Благојевић је истакао би за Републику то било најбоље, али да у овом тренутку на том плану не постоји истинска политичка воља и снага у власти и опозицији.

- Што се тиче потребе измјена важећег Устава, њу би прије свега требало учинити у правцу јачања и чувања уставноправне позиције Српске. У том смислу сматрам да би у што скорије вријеме требало допунити Устав са двије важне одредбе. Једна се односи на проглашење ванредног стања у Српској, а друга на додатне уставне гаранције за очување њених уставних надлежности - појаснио је Благојевић.

Када је ријеч о првом приједлогу, Благојевић је рекао да је важећим Уставом Српске прописано да предсједник Републике за вријеме ратног и ванредног стања, којег прогласе институције БиХ, доноси уредбе са законском снагом и о питањима из надлежности Народне скупштине ако она не може да се састане, на приједлог Владе или по сопственој иницијативи.

Благојевић је истакао у вези с тим да предсједник Српске, након што саслуша мишљење председника Народне скупштине, доноси уредбе са законском снагом и о питањима из надлежности парламента Српске.

- Као што видите, према садашњем стању нашег Устава, предсједник Републике може доносити уредбе са законском снагом само када ванредно стање прогласе институције БиХ (Парламентарна скупштина БиХ и Предсједништво БиХ), а не и када то стање прогласи Народна скупштина. Стога бих ову уставну одредбу требало допунити тако да гласи - предсједник Републике за вријеме ратног и ванредног стања, које прогласи Народна скупштина, односно институције БиХ, ако Народна скупштина не може да се састане, на приједлог Владе или по сопственој иницијативи и након што саслуша мишљење предсједника парламента Српске, доноси уредбе са законском снагом и о питањима из надлежности Народне скупштине. Тиме ће предсједнику Републике бити омогућено да уредбе са законском снагом доноси и онда када ванредно стање прогласи Нарона скупштина, а не само када то учине институције БиХ, како иначе сада пише у Уставу Српске - појаснио је Благојевић.

У вези са својим другим приједлогом измјена Устава Српске, Благојевић сматра пожељним да се угради одредба према којој Српска својим кривичним законодавством прописује кривична дјела којима се штите њене уставне надлежности од њиховог неуставног преношења на било који други ниво власти у БиХ или изван ње.

- Тиме би и снагом Устава било наложено Народној скупштини да у Кривичном законику Српске пропише кривично дјело неовлашћеног преношења уставних надлежности Републике. И то овако - Ко без одлуке или противно одлуци Народне скупштине пренесе у цјелини или дјелимично неку уставну надлежност Републике на било који други ниво власти у БиХ или изван ње, казниће се затвором од двије до 12 година. Ако је ово дјело учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година - прецизира Благојевић.

Стевандић: Печат на државност

Предсједник Уједињене Српске Ненад Стевандић изјавио је Срни да је усвајање Устава Републике Српске био први печат на њену државност.

- Грађанима Републике Српске честитам 29 година од доношења најзначајнијег акта. Морамо се присјећати дана када смо доносили велике одлуке након којих су нам се дјеца рађала у слободи - рекао је Стевандић.

Истакао је да су одлуке које су донесене за Републику Српску биле од пресудног значаја за опстанак српског народа.

-  Да није било таквих одлука ко зна гдје би данас био српски народ са ових простора. Слава онима који су подржали усвајање Устава Републике Српске - додао је Стевандић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана