Уредбама заштитити грађане и омогућити да институције раде транспарентно и у ванредном стању

“Покушавамо да уведемо више учесника у процес доношења уредби да не би испало да смо лишили процедуру транспарентности јавности. Најприје прибављамо мишљење предсједника Народне скупштине, министри потом све образложе и тиме се стичу претпоставке да дан након објављивања у жСлужбеном гласнику Републике Српскеж те уредбе ступају на снагу”, појаснила је Цвијановићева.

Она је нагласила да је суштина доношења уредби са законском снагом да институцијама помогну да функционишу у ванредном стању водећи се интересима грађана како би они били заштићени, а не да би на било који начин били оштећени.

“Уредбе су ограничене на период у којем је потребно да имамо ванредно стање због немогућности сазивања Народне скупштине и редовних активности институција”, рекла је Цвијановићева.

Она је појаснила да је једна сфера интервенције и давање олакшица привреди, друга прилагођавање у правосуђу, трећа образовање, а да ће се појавити још много тога у ходу што ће морати регулисати уредбама.

“Имаћемо сет уредби које ће се односити на економска и привредна питања као што су помјерање рокова за плаћање обавеза у привреди или интервенције за помоћ запосленима у привреди. Мораћемо на овај начин регулисати ствари да бисмо направили основу да ученици и студенти заврше текућу и створили претпоставке за почетак нове школске и академске године. Много тога захтијева да доносимо овакве уредбе, да можемо брзо да их донесемо и да оне брзо ступе на снагу да не бисмо одуговлачили те процесе”, истакла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, то су ствари које су временски ограничене на трајање ванредног стања, након чега одлазе на потврду у Народну скупштину.

“Влада је донијела закључак да ћемо на мјесечном нивоу преиспитивати ефекте и да ли је потребно нешто третирати на другачији начин. Приступили смо овоме озбиљно јер ово и јесте озбиљна ситуација. Први пут смо увели ванредно стање у Српској и први пут предсједник Републике добија додатна овлаштења. Најлакше би било да можемо да сазовемо сједницу Народне скупштине и да посланици могу да дискутују и изнесу мишљење. Надам се да ће ово кратко трајати дао бисмо се вратили нормалном раду институција, али то зависи од других фактора”, рекла је Цвијановићева за АТВ.

Говорећи о уредби са законском снагом о роковима и поступању у судским поступцима за чије су усвајање испуњени услови, она је подсјетила да су Адвокатска комора Републике Српске и Високи судски и тужилачки савјет БиХ покренули иницијативу да се изађе у сусрет потребама у правосуђу и да буде регулисан однос према роковима за поступање у судским поступцима.

“Морамо пролонгирати рокове и да се прилагодимо овом времену када је ријеч о поступању у судским поступцима”, рекла је Цвијановићева.

Уредба са законском снагом о прекршају изазивања панике и нереда, додала је она, односи се на ствари које увијек изазивају посебну пажњу.

“Све државе које функционишу на овај начин, у ванредном стању, доносе је. Мора се поступати пажљиво јер не изазива свака вијест панику и не ремети рад институција у ванредном стању. Дакле, са дужном пажњом се морамо односити према таквим питањима, али дефинитивно је да постоји потреба да буде донесена јер је на снази посебан режим рада институција”, истакла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да је сада више него икада потребно да институције и медији раде на истом задатку, а то је дати становништву тачну и провјерену информацију, а не доводити га у заблуду или изазивати панику.

“Не може се дозволити изношење нетачних информација, на примјер о броју преминулих, броју лица на респиратору, о ситуацији у здравству, институцијама или друштву. Разумијемо да је то осјетљива материја коју је врло тешко дефинисати да би сви били задовољни, али сви знамо да то мора постојати. Мој апел према учесницима састанка је био да се тим стварима приступа врло озбиљно, а сигурна сам да ће се Влада на такав начин и односити према томе”, истакла је Цвијановићева.

Да би био смањен простор за спекулације, нагађања и причу да нешто није транспарентно, нагласила је Цвијановићева, институције се понашају на исти начин као у редовној процедури, а једина разлика је да Народна скупштина нема улогу као у редовним околностима.

“Влада припрема текст уредбе са законском снагом и он пролази сву процедуру као да иде у парламент. Након тога, ја, као предсједник Републике, тражим мишљење предсједника Народне скупштине, а те консултације су обавезујуће. То смо проширили тако да предсједник Владе или министри све образложе у присуству предсједника два скупштинска одбора који су релевантни. Уводимо више учесника у процедуру него што је прописано”, истакла је Цвијановићева.

Предсједник Српске је поручила да ће све уредбе бити упућене на потврду у Народну скупштину када она буде била у могућности да засједа.

Цвијановићева не искључује могућност да рјешења која се покажу као добра буду задржана каснијим уграђивањем у законске норме, док ће неке ствари бити привременог карактера, односно онолико колико то нужда захтијева.

“Парламент ће дискутовати о томе. Ми ћемо морати мијењати многе ствари у пракси. Требаће нам много времена да рјешења којима смо прибјегли у нужди ставимо у законске оквире и креирамо правилнике. Очекује нас много законодавне активности када ово прође. Надам се да ћемо неке нове праксе које смо морали примјењивати убацити као редовну могућност онда када се за тим укаже прилика”, рекла је Цвијановићева.

Говорећи о раду Главног координационог тима, она је истакла да дневно анализирају мјере на снази, приједлоге и рјешења која су неопходна да би предуприједили неке ствари, санирали посљедице или побољшали дисциплину.

“Анализирамо тренутно стање са посебном пажњом на здравство. Задовољни смо чињеницом да се здравствени сектор оспособљава, иако не постоји здравствени систем у свијету који је спреман за овакву ситуацију. Сви оспособљавају свој систем у ходу и то и ми радимо успостављањем алтернативних болничких капацитета или другачијим режимом рада у болницама гдје наши љекари и медицинске сестре носе огроман терет”, рекла је Цвијановићева.

Она је изразила задовољство оним што су институције Српске успјеле урадити, укључујући и набавке.

“На дјелу је глобална трка држава како доћи до боље опреме, рокова и цијене. Дешавају се ствари које су биле незамисливе на глобалном тржишту. Видимо у Њујорку да сваки дан вапе да немају довољно респиратора, без обзира на то колико су их набавили, да немају адекватну заштиту за здравствене раднике, попут рукавица, маски и одијела што су елементарне ствари. Сви смо у страху да тога неће бити довољно, сви набављамо и на исти начин се у овој ситуацији понашају и велики и мали”, рекла је Цвијановићева.

Цвијановић: Мјере дају резултате, неопходна солидарност свих у Српској

Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је да се епидемиолошка ситуација у Српској непрекидно прати, те да је задовољна мјерама које су предузете за превенцију епидемије вируса корона и чињеницом да је и даље присутан линеарни раст када је ријеч о броју обољелих.
“Наша стратегија превентивних мјера промијенила се неколико пута зато што је то жива ствар. На почетку су сви добили налог да се тестирају лица са симптомима, као што је то било и у другим земљама, а сада смо већ прешли на масовније тестирање”, рекла је Цвијановићева.

Она је додала и да је карантински систем прилагођаван датој ситуацији, те да су направљени локални карантини, као и карантин у Студентском центру у Бањалуци за лица која су позитивна, али немају симптоме.

“То су ствари које мијењате у складу са анализом ситуације, те смо тако сада увели и забрану међуопштинског кретања за вријеме викенда”, подсјетила је Цвијановићева.

Она је за АТВ истакла да је циљ тих мјера да се задржи линеарни раст, да се не догоди експанзија, односно појава великог броја заражених и болесних у кратком временском року, којима је потребна здравствена њега.

“Трка за респираторима је глобална, али ни то није гаранција да ће све бити како треба, али јесте да имате веће шансе да помогнете некоме ко је тешко оболио”, рекла је Цвијановићева.

Предсједник Републике је истакла да мјере дају резултате, јер већина грађана поступа савјесно и одговорно у овој ситуацији, прихватајући рестриктивне мјере као нови начин живота, помажу здравственим и републичким институцијама, али и себи и својим породицама.

“Све ово ће потрајати још неко извјесно вријеме и мораћемо да се и даље придржавамо тих правила. Заиста честитам нашим грађанима на одговорности”, нагласила је Цвијановићева.

Она је оцијенила да је здравствени систем Републике Српске спремно дочекао епидемију вирусом корона јер су припреме почеле на вријеме, прије него што се појавио први заражени.

“Били смо међу првима у региону који смо предузимали веома оштре мјере, а у исто вријеме смо правили нову организацију, план рада, осмишљавали како доћи до нових капацитета, те како у кратком временском року да се оспособи 400 нових кревета као што је случај у објекту бивше Хирургије у Бањалуци”, рекла је Цвијановићева.

Она је указала и на значај набавке покретне болнице са 500 кревета, коју је обезбиједила Влада Српске.

Цвијановићева је изразила задовољство начином на који је здравствени систем реаговао на кризу с обзиром на то да су земље које су много развијеније од Републике Српске показале да имају проблема и да немају довољно потребне медицинске опреме.

“У земљама које су у нашој перцепцији супер развијене, гдје ствари функционишу савршено и свега има довољно на крају се покаже да, ипак, нема. Ако се буне медицинари у западним земљама да немају маске, рукавице и заштитна одијела а упућени су да раде са зараженима онда је то алармантно. Ако се саопштавају огромни бројеви и каже да су здравствени системи тих земаља у колапсу, онда се види да се дешава нешто што је и те савршене пореметило. Зато не можемо да будемо незадовољни оним што имамо овдје, знајући колико смо ми мали и шта имамо”, констатовала је Цвијановићева.

Она је честитала здравственим радницима, али и менаџерима здравствених институција на уложеном труду и пожртвованости да би се људи боље организовали и искористили ресурси здравственог система, додавши да ће се наћи начини да се тим људима додатно изрази захвалност јер су они ти који износе битку.

“За то ће доћи вријеме, а сада морамо, прво у здравству, а и генерално у оквиру финансијске и економске ситуације одржати систем стабилним и има много начина да то и урадимо”, рекла је Цвијановићева.

Она је навела да ће у цијелом свијету доћи до задуживања и да се ствари не могу санирати без задуживања.

“Најавили смо формирање фонда за подршку привреди, који ће се пунити из домаћих извора, али и из међународних финансијских извора, правимо одређене аранжмане. Влада Српске заједно са федералном Владом преговара о аранжману са ММФ-ом, а биће тога и са другим организацијама тог типа. Не можете санирати одређене ствари ако се и не задужите”, рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да републички буџет издржава обавезе наметнуте ванредном ситуацијом, те да се истовремено, интервенцијом Владе према привредницима и послодавцима, улажу напори да се помогне привреди и да не дође до отпуштања људи.

“То је огроман посао за Владу, јер је ријеч о ванредном режиму и доношењу мјера које су неуобичајене, а које подразумијевају додатно ангажовање буџетских средстава, како бисте помогли да вам привредни субјекти остану у животу”, рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, очување радних мјеста и помоћ привредницима је један од приоритета и зато је Влада осмислила мјере.

“Неопходно је да сви раде као тим. Социјални партнери сада морају заиста да буду социјални партнери, јер сви имамо заједнички циљ и није вријеме за ривалство или оптужбе и свако ко има добру идеју треба да буде дио заједничких рјешења”, рекла је Цвијановићева.

Она је додала да је неопходно и да грађани покажу солидарност, да радници у јавном сектору треба да са више свијести мисле о својим колегама, родбини и комшијама који раде у привредној сфери и који су доведени у неизвјесност, иако то нико није желио.

Цвијановићева сматра да ће се много људи одазвати акцији добровољних уплата за Фонд солидарности, истакавши да им то нико није наредио да ураде.

“Радник у јавном сектору који не разумије да његов посао и будућа плата зависи од тога како ће преживјети наши људи који раде у привреди, онда он мало шта разумије. Зашто он не би био солидаран и са једним дијелом своје плате помогао да преживи неко ко одржава цијели тај систем? Морамо развити свијест о томе. Нико не може бити заштићен. Немате ниједно радно мјесто на свијету које је загарантовано. Али морају бити солидарни и послодавци са својим радницима и мислим да ће се то и десити”, рекла је Цвијановићева. 

Кад дође вријеме, процијениће се да ли ће бити локалних избора

Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је у вријеме епидемије вируса корона непримјерено и бесмислено говорити о томе да ли ће или неће у октобру бити одржани локални избори у БиХ због корона вируса.
“Мој став је да се, упркос ванредним околностима, у том смјеру треба кренути у сву процедуру и припреме, а када дође то вријеме, знаћемо и процијенићемо да ли ће се избори моћи одржати”, навела је Цвијановићева.

Она је рекла да затварање посљедње посебне сједнице Народне скупштине за јавност није била никаква мистерија, већ порука да није вријеме за дугачке политичке и друге приче, већ окупљање и доношење одлука у вези са рјешавањем проблема усљед вируса.

“Сви смо сада усмјерени на оно што се дешава у оквиру здравства и епидемије, те какве мјере ћемо да доносимо у привредном и другом смислу. Постоје замјерке опозиције на рачун власти и мислим да су то неке редовне ствари, иако није вријеме за њих. Али, биће времена када ћемо политички моћи да се суочимо. Сада је вријеме да спашавамо животе, будемо дисциплиновани, водимо рачуна о својим породицама, окружењу, једни о другима и паралелно спашавамо свој економски и финансијски живот”, навела је Цвијановићева за АТВ.

Она је нагласила да се сада мора водити рачуна да комплетно друштво буде одговорно, а да ће бити времена да укрштају политичка копља.

Цвијановићева је поручила грађанима да збију редове, придржавају се правила надлежних и никога не угрозе како би сви заједно превазишли проблеме усљед појаве вируса са што мање смртних случајева.

“Вјерујмо једни другима и нашим здравственим радницима који ће урадити све у њиховој моћи да се савлада ова ситуација”, рекла је Цвијановићева.

Она је рекла да постоји комуникација институција Републике Српске и Федерације БиХ, као и са нивоом БиХ, али и истакла да се главна битка, ипак, води у Српској јер су ово затворени системи.

“Сви у институцијама имамо додатни режим рада, и институције, и здравствени радници, полиција и медији. Таква су времена и морамо се усмјерити на приоритете, а то су здравље људи и финансије”, поручила је Цвијановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.