Улазак Хрватске у Шенген зону неће донијети промјене за грађане БиХ

Г.С.
Улазак Хрватске у Шенген зону неће донијети промјене за грађане БиХ

САРАЈЕВО - Након што је Европски парламент одобрио да Хрватска постане пуноправна чланица шенгенског подручја, коначну одлуку о укидању унутрашњих контрола мора једногласно донијети Савјет Европске уније које ће то питање разматрати 9. децембра.

Ипак укидање контрола на унутрашњим границама између шенгенског подручја и Хрватске ни на који начин неће утицати на грађане Босне и Херцеговине која с Хрватском дијели 1.000 километара дугу државну границу.

Потврдио је то Фени извјестилац Европског парламента за израду мишљења о хрватском чланству у шенгенском простору Пауло Рангел из Клуба заступника Европске пучке странке.

Додао је да ће то значити да ће се капацитети Европске уније још више приближити БиХ што је добро за земљу која очекује да добије кандидатски статус за чланство у Европској унији већ сљедеће седмице и на крају да постане чланице ЕУ те сматра да је улазак Хрватске у шенгенски простор у интересу БиХ.

Хрватска је испунила све услове и задовољила критерије, увела технологије како би заштитила своје границе посебно јер граничи с БиХ, коју многи у ЕУ сматрају уставно комплицираном земљом у којој је тешко провести правила.

Проширење шенгенског подручја

Европски парламент већ се дуго залаже за проширење шенгенског подручја без провјера докумената на унутрашњим границама, које данас укључује 26 држава чланица (све државе чланице ЕУ-а осим Бугарске, Хрватске, Кипра, Ирске и Румуније те земље које нису чланице ЕУ-а Норвешку, Исланд, Швицарску и Лихтенштајн).

Заступници су још 2018. године изјавили да би Хрватска требала бити укључена у Шенген чим испуни потребне критерије. Такође су 18. октобра 2022. године изразили подршку прихвату Бугарске и Румуније у Шенген без одгоде.

Међутим, како тренутно ствари стоје и како тврде неки дипломатски извори из Европске уније Савјет би 9. децембра могло донијети врло контраверзну и проблематичну одлуку и дати Хрватској одобрење за узлазак у зону Шенгена, али не омогућити то двјема другим државама – Бугарској и Румунији.

Ти извори изразили су и забринутост да би таква одлука могла изазвати кризу и то највише за Шведску која преузима предсједавање Савјетом 1. јануара, а која је истовремено аплицирала за улазак у НАТО савез након што је Русија извршила инвазију на Украјину.

Заштита спољних граница

Пандемија корона вируса и мигрантска криза која се тренутно интензивирала на подручју Средоземља и западнобалканском рутом показала је значај заштите спољних граница Европске уније, истичу дипломатски извори из Брисела.

У исто вријеме Рангел наглашава да Хрватска досад прошла најопсежнију евалуацију чланства у Шенгену у поређењу с било којом државом чланицом Европске уније те да је испунила 281 препоруку из осам подручја шенгенског законодавства.

Комисија и Савјет потврдили су спремност земље да у потпуности примјењује шенгенска правила, због чега је Европски парламент заузео став да се укидање контрола на унутрашњим границама мора провести до краја ове године.

Шенгенски простор је подручје слободног кретања људи и роба унутар којег нема граница за путнике, осим у ванредним околностима. Грађани земаља који се налазе у том простору могу живјети, студирати, радити и проводити вријеме било гдје у Европској унији, пише Ал Џазира.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана