У Тузланском кантону чак 101 напад на Србе
БAЊA ЛУКA, СAРAЈЕВО, БИХAЋ - Српски повратници у ФБиХ живе у безбједносно лошем систему, јер свако може да им баци бомбу на кућу, поруши споменике на гробљу, а полиција ништа не предузима. Њихов опстанак у ФБиХ је веома тежак и неизвјесан.
Рекла је ово за "Глас Српске" замјеник предсједавајућег Дома народа Парламента БиХ Душанка Мајкић, додајући да су они најдискриминисанија категорија становништва и многи живе без основних услова за живот јер немају струју, није им враћена имовина и опструишу их на све начине.
У Федералном министарству унутрашњих послова рекли су да је у три кантона током 2009. године пријављено 125 напада на српске повратнике.
- На подручју Тузланског кантона у прошлој години пријављен је 101 напад на повратнике. Мете су углавном биле куће и имовина повратника чији власници углавном нису стално настањени. Само у децембру прошле године у повратничким насељима у општини Лукавац извршено је пет провалних крађа у куће повратника које нису стално настањене, којима је причињена већа материјална штета - рекли су у полицији.
Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Славко Јовичић истакао је да чим из Сарајева крену хајке на власт Републике Српске, то се одмах осјети у Федерацији учесталијим нападима на Србе.
- Поред лоше безбједносне ситуације повратника у ФБиХ, проблем представља катастрофалан положај Срба који су остали у Федерацији. Има општина у којима се на прсте могу избројати Срби који раде. Доказ овоме је и сарајевска општина Хаџићи, у којој је прије рата живјело око 30 одсто Срба, а данас живи тек неколико стотина - рекао је Јовичић.
Он је додао да ниједан Србин у Хаџићима није запослен у органима управе у општини ни институцијама, а да су такве скоро све општине у Федерацији.
- Ових дана све је више Срба који у ФБиХ живе већ 15 година и данас се исељавају, а ријетки су примјери да се неки Србин који је ранио избјегао у овом времену вратио - рекао је Јовичић.
Слободан Пјевић, који је за вријеме рата избјегао из бихаћког села Хргар, каже да се у то село послије рата није вратио нити један Србин, али да то нико и не планира, људи једино дођу да обиђу своју уништену имовину и гробља.
- Људи покушавају да очувају традицију, па се тако сваке године 30. јула, на Огњену Марију, окупљамо испред школе, јер се на тај дан прије рата одржавао збор у селу Хргар. Бошњаци су то вјероватно примијетили, па је неко поставио бомбу коју су 28. фебруара нашли ловци. То је само једна од порука коју нам шаљу да кажу шта мисле о нашем повратку - рекао је Пјевић.
Додао је да је у Хргару имао малу викендицу која је за вријеме рата била уништена, а послије рата је заједно са пријатељима обновио, али су је мјештани тог села запалили.
Полицији Унско-санског кантона пријављено је 3. децембра прошле године оштећење и скрнављење надгробних споменика на гробљу у мјесту Хргар.
Оно што највише смета повратницима у ово село јесте то што полиција до данас није ништа урадила по овим питањима.
Босанско-подрињски кантон
У Босанско-подрињском кантону у 2009. години регистровано је 14 напада на повратнике.
- Имали смо један случај гдје је лице бошњачке националности у мјесту Туловићи пријетило српском повратнику и његовој породици - рекли су у полицији.
Од 13 случајева напада на повратнике у овом кантону, полиција је за годину разријешила само четири случаја.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
