У трци свега четири даме

Иако се припаднице љепшег пола на челу локалних заједница у РС могу побројати на прсте једне руке, статистика показује да је стање по питању родне равноправности у Српској вишеструко боље него у ФБиХ. Наиме, од 77 челника општина и градова у том ентитету изабраних на протеклим локалним изборима, само једна жена освојила је мандат.

Према најавама из СНСД-а, ова странка ће поново повјерити кандидатуру актуелним начелницама Језера Снежани Ружичић и Новог Горажда Мили Петковић, али не и начелницама Мркоњић Града Дивни Аничић и Калиновика Милеви Комленовић. Из ове странке је потврђено да ће кандидат за начелника Мркоњић Града бити Драган Вођевић, док је раније незванично најављено да ће умјесто Комленовићеве у трку за начелника Калиновика њен актуелни замјеник Радомир Сладоје.

Поред СНСД-а, и Завичајне социјалдемократе су поново повјериле кандидатуру својој начелници Источног Дрвара Милки Иванковић. Када је ријеч о осталим странкама, за сада је још само СДС кандидовао чланицу страначког Предсједништва Мају Драгојевић Стојић за градоначелницу Приједора.

Потпредсједница Актива жена СНСД-а и посланик ове странке у републичком парламенту Ранка Перић Ромић каже да се овој странци ни по ком основу не може приговорити да дискриминише припаднице њежнијег пола.

- СНСД је једина странка која је двије најважније функције, премијера и предсједника Српске повјерила дами, што најбоље показује какав је однос странке према женама. Када је ријеч о кандидатима за начелнике и градоначелнике, ми једноставно бирамо најбоље, при чему није битно којег су пола - каже Перић Ромић.

Предсједница Актива жена СДС-а Весна Адамовић слаже се да је мало жена кандидата за начелнике и градоначелнике, али каже да то не значи да странка не даје подршку дамама.

- Актив жена СДС-а бори се за што веће присуство жена у политици, али то није само питање странке. То је тежак и одговоран посао и жене се нерадо одлучују да прихвате кандидатуру - каже Адамовићева.

Политиколог Синиша Симикић објашњава да број жена на челу локалних заједница показује да смо ми и даље патријархално друштво.

- У таквим околностима теже је женама да се истакну и заузму одређена мјеста, упркос позитивној дискриминацији која је остављена за њих. Нажалост, неријетко се дешава да се жене постављају на листе само да би се испунио законски оквир, јер по изборном закону на листама мора да буде најмање 40 одсто жена, а не зато што једнако добро могу да раде политичке послове - каже Симикић. Он ипак додаје да у подмлађивању партија види помаке по питању улоге жена.

- То се не види толико по изборним листама, али се види по страначким инфраструктурама, у које се укључује све више младих дама, тако да сматрам да ће за изборе 2022. и 2024. године ситуација по питању родне равноправности бити бар за нијансу другачија - каже Симикић.

Одборнице

На локалним изборима 2016. године изабрано је укупно 3.119 одборника у скупштинама општина и градова у цијелој БиХ.

Од тога је 2.544 или 81,56 одсто мушкараца и 575 жена или 18,44 одсто. Када је ријеч о одборницима из реда националних мањина, од њих укупно 26, само три су припаднице њежнијег пола.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.