У Српску највише улагале Њемачка, Србија и Русија

Дарко Момић
У Српску највише улагале Њемачка, Србија и Русија

БАЊАЛУКА - Вриједност директних страних инвестиција, према прелиминарним подацима Централне банке БиХ, за период од јануара до септембра 2020. са процијењеним задржаним зарадама износи 487,3 милиона марака, што је за 34 одсто мање у односу на исти период годину раније, када је у БиХ инвестирано 737,8 милиона КМ.

У информацији Агенције за унапређење страних инвестиција у БиХ (ФИПА) о стању директних страних инвестиција, која је на дневном реду данашње сједнице Заједничке комисије за економске реформе и развој Парламента БиХ, наводи се да су након позитивних резултата и повећања директних страних инвестиција у 2017. и 2018. години, очекивања за 2019. била оптимистична, али да је већ у другој половини, нарочито у посљедњем кварталу 2019. године, регистрован значајан пад.

- Очекивања за 2020. годину свакако нису оптимистична, али према првим доступним подацима, пад страних инвестиција у БиХ је ипак мањи у односу на већину земаља свијета - наводи се у информацији уз појашњење да је ријеч о прелиминарним подацима, а да се званични подаци о стању и токовима страних инвестиција објављују осам мјесеци по истеку извјештајне године, те да ће бити објављени у августу или септембру.

Интересантан податак је да је глобално много значајнији пад забиљежен у развијеним земљама, чак 69 одсто, док су земље у развоју имале пад страних улагања од свега 12 одсто.

Поред тога, у информацији се објашњава да директне стране инвестиције по компонентама обухватају власничке удјеле (улагање у опрему и другу робу и услуге, готовину и остале власничке удјеле), задржане зараде (износ преосталих профита, након умањења за износ пореза на добит и плаћања дивиденди или других дознака профита) и остали капитал (улагања сестринских предузећа, обвезнице и остала дуговања).

- Према прелиминарним подацима, вриједност директних страних улагања у Федерацији БиХ у прва три квартала 2020. износила је 162 милиона КМ, а најзначајније земље инвеститори су Турска, Холандија и Велика Британија. У истом периоду у Републици Српској су износиле 42,7 милиона КМ, а најзначајнији инвеститори су Њемачка, Србија и Русија - наводи се у информацији уз објашњење да је вриједност директних страних инвестиција по ентитетима наведена без износа задржаних зарада, због чега је знатно нижа од укупно наведене вриједности од 487,3 милиона КМ.

Економиста Предраг Дудуковић каже да нико није изненађен подацима о значајном паду директних страних инвестиција у БиХ, истичући да епидемија вируса корона јесте значајан, али не и једини разлог за то.

- Свакако да је епидемија утицала на то да подаци буду тако лоши, али лоша политичка ситуација и политичка нестабилност у БиХ су такође веома значајан фактор и разлог због кога нема инвестиција - каже Дудуковић.

Он додаје да је проблем што ударне вијести свакога дана долазе са политичког терена и говоре о кризама и нетрпељивости.

- То не одбија само стране инвеститоре већ и домаће људе са капиталом који гаје зебњу за свој капитал и сигурно се плаше да инвестирају - каже Дудуковић додајући да због тога не гаји оптимизам да би се ситуација ускоро могла поправити.

Динамична категорија

У Централној банци БиХ наводе да је важно имати увид и да су директне инвестиције врло динамична категорија, а поготово компонента задржаних зарада.

- Оне се могу битно мијењати током године зависно од одлуке страних инвеститора о исплатама дивиденди. Зато се коначни годишњи износи могу значајно разликовати од међугодишњих износа, што је потребно имати у виду при прављењу пројекција - наводи се у саопштењу. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана