У новим уџбеницима историје у БиХ регионално прече од

Глас Српске 27.10.2007 00:00

Дјеца српске националности учењем из нових уџбеника, по свему судећи, треба да његују патриотизам БиХ, а не Републике Српске и српског народа, упозорио професор Ранко Пејић. Међународни стручњаци тврде да је национална историја превазиђена, и да више простора треба посветити регионалној...

Као резултат вишегодишње реформе у изучавању историје, од ове школске године примијењују се нови уџбеници историје у основним и средњим стручним школама у БиХ. Поред уџбеника, захваљујући Мисији Савјета Европе у БиХ, Међународном институту за историју "Георг Екарт" из Брауншвајга, министарстава образовања у БиХ, просвјетно-педагошким заводима, овдашњи историчари прошли су и обуку за писање уџбеника. Недавно је промовисан и Приручник за наставнике историје у БиХ, који је написала стручњак за историју при Савјету Европе Луиза Блек. Крајњим исходом спроведене реформе највише су разочарани дугогодишњи аутори историјских уџбеника. Један од њих, професор Ранко Пејић, овај приручник историје доживљава као понижење за овдашње историчаре. - Приручник, чији је аутор странац, објашњава на који начин се треба предавати историја у БиХ, улогу наставника и ученика, по истим принципима за читаву БиХ. За наставнике историје то је, благо речено, срамота - оцијенио је Пејић. Треба напоменути да су у наставне планове и програме Републике Српске уграђена заједничко наставно језгро, које се односи само на поједине дијелове опште историје, док су тематске области скраћиване. Да поједноставимо. Суштина данашњих уџбеника историје је да се мање пажње поклања политичкој, а више социјалној, културној и историји свакодневног живота. У њима се за историјске догађаје користи више извора, који ученицима омогућавају да критички размишљају и стварају представу о самом догађају. Према ријечима стручног Савјетника за историју у републичком Просвјетно-педагошком заводу Ђорђа Нијемчевића циљ израде нових уџбеника био је да се дијелом одрже међународни стандарди а, с друге стране, и потреба коју је наметнуо кориговани наставни план и програм. - Неке од карактеристика новог наставног плана и програма су заједничка језгра, која имају за циљ да се обезбиједи демократска проходност ученика, без обзира у којем ентитету изучавају историју. Уграђене су и посебне Смјернице за израду уџбеника историје, усвојене од стране министарстава образовања Федерације БиХ и просвјете и културе Републике Српске - нагласио је Нијемчевић. Упитан на који начин се употребом различитих историјских извора данас учи о Јасеновцу, Нијемчевић је рекао да се овај историјски догађај и даље изучава као посебна цјелина на основу историјских чињеница, које су се одувијек користиле и нису претрпјеле никакве резове. - О овом геноциду који се, нажалост, догодио учи се као и до сада. Промјена је једино у раду са учеником кога наставник, помоћу историјских извора, упућује да сам закључи истину. Поглавље о Јасеновцу и по обиму остало је као до сада. Било је одређених притисака да се умањи број јасеновачких жртава, међутим, то се не може догодити све док се научно не докаже - објаснио је Нијемчевић. За спроведену реформу историје професор Пејић има обичај да каже да је један од путева према унитарној БиХ и историја као предмет у школама. - Aкција међународне заједнице на уједначавању наставних програма и уџбеника историје за основне и средње школе почела је још 1998. године. Циљ је био, а и постигнут је, да се из уџбеника избаци што више националне, а уведе више регионалне историје, односно историје БиХ - објаснио је Пејић и додао да, по свему судећи, дјеца српске националности треба "да његују патриотизам БиХ, а не Републике Српске и српског народа". Међународни стручњаци тврдили су да је национална историја превазиђена, и више простора треба посветити регионалној историји. - С тим у вези, прво је услиједило "печатење" наводних увредљивих садржаја у уџбеницима. Затим се покушало са увођењем јединственог наставног плана и програма историје за средње школе у читавој БиХ. Старији аутори уџбеника то су одбили, тако да су мене и професора Раду Михаљчића међународни стручњаци искључили из тима за усаглашавање историјских садржаја - рекао је Пејић. За представнике Републике Српске изабрани су наставници историје у основним и средњим школама. На семинарима за ауторе уџбеника у Мостару, Сарајеву и Брауншвајгу, додао је он, усвојена су правила за писање уџбеника која су по његовом мишљењу, неприхватљива за српски народ. A, управо по њима, написани су нови уџбеници историје. У средњим стручним школама, наставио је Пејић, историја се учи само у првим разредима, по два часа седмично. Сваки средњошколац кроз историју формира властити поглед на свијет и своје национално осјећање, што је на овај начин сведено на најмању могућу мјеру. - Уџбеник за први разред средње стручне школе сам прегледао и морам да признам да је толико збркан да ништа нисам разумио. Није ми јасно како онда да га разумије ученик. На овај начин, сијечемо грану на којој стојимо и нисмо ни свјесни какве нас посљедице тек очекују - објашњава Пејић. Професор историје у бањолучкој Техничкој школи и аутор уџбеника за прве разреде средњих стручних школа Мира Шобот истакла је да су нови уџбеници написани по принципу употребе различитих историјских извора. - Историјски догађаји представљени су грађом различитог поријекла. Често кажемо да у БиХ постоје три истине, тако да су добродошли разноврсни извори. Ученику је допуштено да, уколико располаже неким од историјских извора или докумената, може да га донесе на час да га анализирамо - истакла је Шоботова. Додала је, такође, да је омјер опште наспрам националне историје у данашњим уџбеницима 30 наспрам 70 одсто. Жељка БAШИЋ AУТОРИ Међу данашњим ауторима школских уџбеника историје већина је оних који предају историју низ година, а за писање уџбеника прошли су једногодишњу обуку по препорукама Савјета Европе. Међу старим ауторима уџбеника остало је неколико њих, међу којима су професори: Ранко Пејић, Раде Михаљчић, Ђорђе Микић, Душан Живковић, Борислав Станојловић и Милутин Перовић. Ту су и нова ауторска имена попут: Ђорђа Нијемчевића, Соње Миловић, Славице Купрешанин, Гордане Наградић, Стеве Гаврића, Симе Тешића, Мире Шобот и других.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.