У БиХ инфраструктура лоша, инвестиције недовољне
Сарајево, Бањалука - Земље западног Балкана у инфраструктуру, у просјеку, улажу око један одсто БДП-а, што је веома мало и требало би осам до 12 пута више. Међутим, проблем представља и то што сва улагања иду искључиво преко кредита, што представља пријетњу макроекономској стабилности.
Ово се, између осталог, наводи у извјештају о инвестицијама на западном Балкану, који је урадио Бечки институт за међународне економске односе. У извјештају се истиче и то да, поред европских финансијских институција, у инфраструктуру на западном Балкану све више улажу и кинески кредитори, који по правилу уговоре раде на начин да су извођачи радова њихове компаније, које доводе своје раднике и довозе свој материјал, што у пракси значи да Кина даје кредит за активности и раст сопствене економије, а уз то зарађује и на каматама.
Аутори извјештаја подсјећају да се инфраструктура у Србији, Македонији, Босни и Херцеговини и Алабанији финансира кроз Европски инвестициони оквир за западни Балкан и кинеску иницијативу “Појас и пут”.
“Европски фондови су до почетка 2018. године финансирали 146 инфраструктурних пројеката са 10,9 милијарди евра. Већи дио улагања били су кредити, и то 7,9 милијарди. Кинески финансијери су уложили 7,8 милијарди евра, и то само путем кредита”, наводи се у извјештају.
“Ми смо у незахвалном положају. Од нас се тражи да финансирамо инфраструктуру која нама не треба. У развоју своје инфраструктура и Европска унија и Кина имају своје дугорочне стратегије и планове. Што се тиче наше локалне инфраструктуре која би требала само нама, то њих уопште не интересује”, рекао је за “Независне” Горан Радивојац, професор Економског факултета у Бањалуци.
Када су у питању односи Европске уније и Кине у контексту изградње инфраструктуре и све присутнијих кинеских инвеститора и кредитора у земљама западног Балкана, али и у ЕУ, Радивојац наводи да Европа има разлога за бригу. Наводећи примјер европске компаније “Штрабаг”, Радивојац наглашава да су они све донедавно неприкосновено владали пројектима на овим просторима, али да се ситуација поприлично промијенила у корист кинеских компанија, које добијају све више послова, а најбољи примјер је пељешки мост који гради Хрватска.
У извјештају Бечког института за међународне односе наведено је и то да земље западног Балкана треба да траже алтернативне изворе финансирања, као што су јавно-приватно партнерство или концесије, како би се избјегло даље задуживање, те да није добро што се инвестиције, тачније кредити, већином усмјеравају у саобраћајну и енергетску инфраструктуру, а занемарују образовање, здравство...
Када је у питању давање концесије за поједине инфраструктурне пројекте, то је у земљама западног Балкана права ријеткост, а Република Српска могла би бити међу првима који ће на тај начин изградити аутопут од Бањалуке до Приједора, међутим с обзиром на то да гарантује путарину од 30 милиона евра годишње, питање је колико је такав начин финансирања инфраструктурних пројеката исплатив.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
