Турцима и Словенцима највише одбијеница
САРАЈЕВО - Због неиспуњавања законских услова за улазак у БиХ, лани је исписан рекордан број одбијеница страним држављанима, а највише их је отишло у руке оних из Турске и Словеније, потврђују то најновији подаци домаћих безбједносних агенција.
Пресјек стања на граници и у граничном појасу у току прошле године дат је у информацији Министарства безбједности БиХ под називом “Миграциони профил” која је усвојена на посљедњој сједници Савјета министара.
БиХ, на граничној линији нешто дужој од 1.600 километара, има 83 прелаза на којима контролу врше припадници Граничне полиције. Одбијање уласка јесте мјера коју спроводе само према страним држављанима и лицима без држављанства који покушавају легално прећи границу и ући у БиХ, а да при томе не испуњавају законом прописане услове. Они који добију рјешење о одбијању уласка имају право жалбе на ту одлуку, али подношење жалбе не омогућава улазак у БиХ.
И док у документу нема података о томе да ли је ко и поднио жалбу, има о издатим рјешењима којим странцима није дозвољен улазак у БиХ. Из евиденција је видљиво да је лани написано 5.038 одбијеница, што је за око 11 одсто више у односу на 2020. годину, када је одбијено 4.525. Највећи број је издат држављанима Турске (1.370), Словеније (530) и Аустрије (429) што представља готово 60 одсто од укупно одбијених улазака у БиХ.
На копненој граници издато је 4.393 рјешења којима је забрањен улазак у БиХ, а осталих 645 је уручено на међународним аеродромима.
- Већина забрањених улазака јесте посљедица правила која су важила усљед пандемије вируса корона, али и због пријетње безбједности, непосједовања важеће путне исправе те немогућности доказивања сврхе намјераваног боравка што је 90 одсто од укупног броја одбијених улазака - појаснили су у Министарству безбједности БиХ.
Осим података о одбијеним уласцима, надлежни су побројали и оне којима је одобрен привремени и стални боравак на територији БиХ, али и они који су изгубили тај статус. Подаци Службе за послове са странцима БиХ указују да је највише страних држављана добило рјешење о привременом боравку по основу спајања породице, рада на основу радне дозволе, образовања, као и због власништва на непокретној имовини те због хуманитарних разлога, гдје се убраја и лијечење.
- Образовање је нарочито чест основ за боравак држављана Турске и Србије, иако се примјећује и велики број боравака по основу рада без радне дозволе за држављане Турске и спајање породице. Држављани Србије, Црне Горе и Хрватске најчешће добијају привремени боравак по основу спајања породице - истакли су у Служби за послове са странцима БиХ.
Занимљиво је и да је лани повећан број отказа боравка и то за готово 172 одсто. Највише рјешења је издато држављанима Турске, Србије и Хрватске, односно више од 73 одсто од укупног броја. Најчешће је до тога дошло због измјена околности на основу којих је одобрен боравак и обављања послова за које је потребна радна дозвола, а које странци нису посједовали.
- Стални боравци су најчешће отказани због боравка странке дуже од године изван БиХ, али и јер су појединци стекли држављанство БиХ - кажу у Служби.
У “Миграционом профилу” пише и да је у односу на 2020. лани повећан и број рјешења о протјеривању, за десет одсто. Издато је њих 1.330, а у складу са споразумима о реадмисији, прихваћено је 417 држављана БиХ.
“Црне листе”
Граничари су се у протеклим мјесецима нашли у жижи јавности јер су, поступајући према одредбама закона и информацијама из безбједносних агенција, забранили улазак појединим истакнутим људима, професорима и писцима, уз образложење да представљају опасност по безбједност и Устав. То је из Српске протумачено као политички потез бошњачких структура у институцијама на заједничком нивоу власти.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
