Три деценије Народне скупштине: Носећи стуб и заштитник Српске

Срна
Три деценије Народне скупштине: Носећи стуб и заштитник Српске

БАЊАЛУКА - Народна скупштина Републике Српске, која је настала је у историјски важном и осјетљивом тренутку, одговорила је историјском задатку и изазовима, била је и остала главни носећи стуб и заштитник Српске и мора да остане главно мјесто одлучивања.

Нагласили су то бивши и садашњи посланици поводом 30 година постојања парламента Српске.

Народна скупштина Српске  формирана је прво као Скупштина српског народа у БиХ 24. октобра 1991. године у Сарајеву. 

Скупштина српског народа у БиХ проглашена је након што су 14. октобра српски посланици прегласани у тадашњој Скупштини СР БиХ.

Од њеног проглашења, административно сједиште Скупштине било је у Сарајеву, да би након избијања ратног сукоба било измјештено на Пале, а од 1998. године сједиште Народне скупштине премјештено је у Бањалуку, гдје се и данас налази.

Предсједник Асоцијације “Ствараоци Републике Српске” Стеван Медић је рекао да је данашњи дан најзначајнији датум који се десио 1991. године.

- Посланици првог сазива Скупштине, пошто нису могли адекватно да заступају српски народ са два друга народа, били су принуђени да изађу из тадашње скупштине Социјалистичке Републике БиХ и формирају скупштину која се данас зове Народна Скупштина Републике Српске - подсјетио је Медић и напоменуо да је њихова жеља била по сваку цијену да сачувају Југославију, мир и заштите српски народ.

Медић, који је био и посланик првог сазива Скупштине српског народа у БиХ, указао је да се зна врло добро шта је била намјера друга два народа - Бошњака и Хрвата.
-
 Ми смо били принуђени да формирамо своју скупштину и кренемо ка формирању Републике Српске - рекао је Медић.

Он је истакао да је данашњи дан уједно и датум који ће Асоцијација славити, јер он заузима значајно мјесто у историји стварања Републике Српске.

Почасни предсједник Асоцијације Божидар Вучуревић подсјетио је да је седам мјесеци прије избијања рата формирана Српска скупштина на Палама, те да су на данашњи датум донијели одлуку о проглашењу Републике Српске.

- То је постамент свега онога што данас имамо и што морамо да поштујемо. Данас нисмо дошли у Мали дом, већ је он велики јер су ту ударени темељи Републике Српске и зато га обиљежавамо на достојанствен начин - истакао је Вучуревић. 

Вучуревић, посланик у другом и трећем сазиву парламента Српске, напомиње да је Скупштина српског народа у БиХ формирана по узору на најустројеније демократске земље Европе шест мјесеци прије избијања грађанског рата у БиХ, као одговор на константно прегласавање муслиманских и хрватских посланика у заједничкој Скупштини СР БиХ.

- Тог дана смо прогласили Скупштину српског народа у БиХ јер тада још није било Републике Српске. Формирали смо и Владу са министарствима по узору на најустројеније земље Европе, уз додатно министарство за избјегла и расељена лица. Онда смо дошли на идеју да прогласимо Скупштину Републике Српске, односно Републику Српску као ентитет у саставу БиХ - подсјетио је Вучуревић.

Он је указао да је Република Српска проглашена шест мјесеци прије избијања грађанског рата у БиХ, те да падају све касније тврдње да је настала у рату.

- Први сазив Народне скупштине Републике Српске показао је озбиљност и зрелост у вријеме када је било много изазова, драматичних и историјски одсудних момената - изјавио је посланик у том сазиву Слободан Бијелић и истакао да је пред данашњим парламентом поново један деликатан моменат.

Напомиње да је овај скупштински сазив функционисао је до октобра 1996. године. 

- Рекао бих да смо били истински представници народне воље у историјски деликатном моменту и контексту поремећене равнотеже снага у међународним односима, у вријеме униполарности и несрећне генерације англоамеричких и европских политичара који су били прилегли на то да реконструишу бившу Југославију и фрагментирају српске националне просторе - рекао је Бијелић.

Он је истакао да је први сазив Народне скупштине Републике Српске донио низ озбиљних и темељних аката, а одлучивао је и о више међународних планова за БиХ.

- Кроз ту епопеју и сва дешавања на терену, подржани од народа и народне војске дошли смо до Дејтонског споразума - навео је Бијелић.

Према његовим ријечима, Дејтонски мировни споразум, односно БиХ са два суверена ентитета и озбиљним обећањима да након двије године имају право да се путем референдума изјасне да ли ће се осамосталити или остати заједно, био је максимум у датом историјском контексту који је српски народ могао добити.

- Послије је услиједило правно и политичко насиље такозваних високих представника, којим су минимализоване све ингеренције Републике Српске и знатно повријеђен Дејтонски споразум -констатовао је Бијелић.

Некадашњи предсједник Народне скупштине Драган Калинић изјавио је да је Скупштина српског народа БиХ у почетку била главни темељ, а свих наредних година до дана данашњег главни носећи стуб и заштитник Републике Српске.

Калинић је истакао да је као некадашњи предсједник парламента у три мандата испуњен, прије свега, поносом што је дао мали допринос стварању Републике Српске.

- Испуњава ме и радост што је, упркос свему, Српска опстала и што наставља живот као слободна држава српског народа на овим просторима. Испуњен сам и тужним сјећањем на све оне људе који су дали живот за нашу земљу или су их смрт и друге околности спријечили да данас заједно са нама славе 30 година постојања Републике Српске - нагласио је Калинић.

Он је навео да су Срби на овим просторима одавно жељели да створе самосталну и демократску државу која би штитила њихове националне интересе, али никада на штету других народа.

- У другачијим околностима, почетком деведесетих година прошлог вијека, оживјела је та државотворна идеја. Тада је СДС са још неким просрпским партијама формирао општенародни покрет. У њему су се нашли и десничари и љевичари, и „четници и партизани”, и сељаци и интелектуалци, и вјерници и атеисти, сви они који су одлучили да пруже отпор неравноправности нашег народа и непринципијелном надгласавању у тадашњој БиХ, потискивању Срба у страну и понављању наше трагичне историје -навео је Калинић.

Као и много пута прије тога, рекао је он, ова идеја је могла доживјети судбину још једне српске буне, али тој политичкој борби и не малим жртвама управо је оснивање Скупштине српског народа у БиХ дало историјски битан легитимитет и легалитет.

- Као што је у почетку била главни темељ, тако је свих наредних година, до дана данашњег, Скупштина била главни носећи стуб и заштитник Републике Српске. Све што чини једну земљу одрживом: од привредног и финансијског система, одбране, полиције, служби безбједности, образовања, културе, здравства, система информисања... имало је и данас има ауторизацију Народне скупштине - указао је Калинић.

Он је оцијенио да би сви политички актери морали стално, а поготово сада када је много тога у вези са судбином Републике Српске на опасном испиту, да воде рачуна о нечему што може бити веома важно, а то је да се никада не смије дозволити да унутар парламента настане непремостив сукоб о виталним питањима нашег народа и Српске.

- То би неминовно довело до урушавања ове најважније институције наше земље. Уништимо ли дигнитет Народне скупштине уништићемо и Републику Српску. Као и прије 30 година нека народни посланици буду спремни да плате највишу цијену и поднесу највећу жртву да се таква трагедија никада не деси -поручио је Калинић. 

Посланик првог сазива Народне скупштине Анђелко Граховац рекао је да је парламент Српске од свог формирања, првобитно као Скупштина српског народа у БиХ, била вишестраначка и имала легалитет и легитимитет, док се са историјске тачке може рећи да је њено оснивање урађено са далековидим и далекосежним циљевима.

Граховац је рекао да се Скупштини српског народа у БиХ, осим посланика СДС-а из тадашњег заједничког парламента БиХ, прикључила знатна већина српских посланика и из других партија као што су СДП, насљедница Савеза комуниста, Савез реформских снага и СПО.

Он је поменуо и историјски контекст догађаја који су претходили формирању Народне скупштине Републике Српске, настале у изузетно тешким околностима по српски народ у деведесетим годинама прошлог вијека, када долази до појаве сепаратизма и када Словенци и Хрвати настоје да створе своје државе.

Он је рекао и да је први сазив Народне скупштине ратификовао и Дејтонски мировни споразум, за који је навео да је изванредан акт који су радили стручњаци и представља добру основу за живот у БиХ.

- Уколико неко стално тражи смањење дејтонских надлежности тог устава, Република Српска мора имати свој одговор и мислим да га има. Имамо довољно политичара из прошлости и садашњости, као и наших умова за одговор на смањење надлежности датих Дејтонским споразумом - нагласио је Граховац.

Он се присјетио и народних посланика првог сазива, страдалих одмах по избијању рата, наводећи да је први страдао у Сребреници посланик Горан Зекић.

Посланик првог сазива републичког парламента Добривоје Видић је рекао да је одлука о формирању Народне скупштине, тада Скупштине српског народа у БиХ, била историјска.

- У судбоносно вријеме распада бивше СФРЈ из нужде по српски народ и његово спасавање, у немогућности да се испоштују најосновнија људска и грађанска права српске етничке групе тада у БиХ, били смо принуђени да на демократском принципу створимо Републику Српску, која је крунисана потписивањем Дејтонског мировног споразума - закључио је Видић.

Члан Главног одбора СДС-а Милован Бјелица изјавио да Народна скупштина Републике Српске мора заувијек да остане главно мјесто одлучивања о Српској и поручио да није скуп ниједан елемент заштите конститутивности и виталног националног интереса.

Бјелица је истакао да је Скупштина српског народа у БиХ основана је 1991. године, након што је бивша БиХ пропала јер су политичка права и констутивност Срба били погажени.

Он каже да је Скупштина тражила само оно што је дозвољено другима, а што су ти други, укључујући и међународну заједницу, прихватили тек након силних ратних жртава и разарања.

- Сада и заувијек тај законодавни орган и основа државотворних органа Срба са ове стране Дрине мора да остане главно мјесто разговора, расправе и доношења одлука о Републици Српској - изјавио је Бјелица.

Према његовим ријечима, никакве амбасаде, комитети и кафански састанци не смију да замијене и обесмисле Народну скупштину Републике Српске.

Бјелица је указао да ниједан елемент заштите конститутивности и виталног националног интереса није скуп. 

Упозорио је да је скупо прегласавање, занемаривање права и наметање одлука.

- Народна скупштина Републике Српске је бедем који је чува Републику, јер је као легална и међународно призната институција штити од свих насртаја споља - изјавио је народни посланик из три послијератна сазива Немања Васић.

Додао је да Народна скупштина има изузетан значај за Републику Српску и народе који живе у њој, посебно за српски народ, те појаснио да посебан значај има на унутрашњем плану, јер доношењем одлука и закона креира амбијент за живот људи у Републици Српској.

Према његовим ријечима, посланици који чине Народну скупштину Републике Српске морају бити свјесни своје одговорности.

- У неким моментима морају имати храбрости и мудрости да донесу исравне и добре одлуке и да заштите Републику Српску извана, те да имају довољно памети да креирају законе који ће омогућити економски напредак и демографски опстанак становништва Српске - поручио је Васић.

Посланик у првом сазиву републичког парламента Душан Козић истакао је да је захваљујући Народној скупштини и раду њених посланика, Српска постала демократска држава за примјер, која води рачуна о свом народу.

- Сам период од 30 година је печат на сав рад и труд, како са полако брусило и законодавство и градиле све институције Републике Српске - истакао је Козић.

Он је навео да су се народни посланици из првог сазива од 1990. и доласком демократије на ове просторе трудили да дају свој пун допринос за бољи живот.

Одлуке првог сазива замајац јединства

Предсједник Уједињене Српске и потпредсједник НСРС  Ненад Стевандић оцијенио је да је Народна скупштина током три деценије рада одговорила историјском задатку и свим изазовима, те нагласио да све што је урађено представља резултат слоге и сагласности, чему би се парламент и данас требао вратити.

Он је истакао да одлуке првог сазива Народне скупштине о настанку Републике Српске представљају највећи замајац српског јединства са ове стране Дрине.

- То су највеће одлуке које је било ко са ове стране Дрине доносио, а да нису легитимисани као неки побуњеници него као људи који су државотворно у Народној скупштини усвојили Устав и изабрали Владу. Довели су до Дејтонског мировног споразума, у којем је Република Српска призната као државотворна и као ентитет са својом територијом, правосуђем, Уставом и народом - рекао је Стевандић.

Стевандић, који је током досадашњих 30 година постојања и рада Народне скупштине Републике Српске у два мандата учествовао у њеном раду као народни посланик и као потпредсједник парламента, нагласио је да је парламент Српске и даље најбоље мјесто за све договоре, кризе и одлуке које се буду доносиле.

- На њеним одлукама је формирана Република Српска и није се никада подлегло притисцима. Народна скупштина Републике Српске одговорила је историјском задатку и изазовима - навео је он.

Стевандић је нагласио да је све што је до сада урађено резултат слоге и сагласности, те да би се Народна скупштина Републике Српске данас требала вратити тој слози.

Он је напоменуо да је Народна скупштина Републике Српске колективитет који представља највећу законодавну власт народа у Српској и то сазнање треба да буде идеја водиља у будућем раду овог парламента.

Народна скупштина је најважнија институција Републике Српске, јер ју је створила, институционално поставила и организовала, те о њој брине и данас на исти начин као и прије 30 година - рекао је некадашњи предсједник републичког парламента Петар Ђокић.

Ђокић, који је лидер СП-а, истакао је да је поносан на оно што је парламент Српске урадио претходних 30 година. 

- Као парламент смо много учинили да се обликују институције, да се организује њихов рад и да оне данас раде потпуно нормално као и у свакој другој добро уређеној држави, а то све смо постигли за веома кратко вријеме - изјавио је Ђокић.
Он је истакао да је поносан и на генерације народних посланика који су својим радом допринијели развоју Српске, јачању њених институционалних капацитета и надлежности.

Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Владо Ђајић честитао је јубилеј Ђокићу, као некадашњем предсједнику Народне скупштине, те захвалио што је у том периоду дао допринос за унапређење рада Скупштине.

Он је изразио наду да ће коалиција која чини већину у парламенту Српске наставити сарадњу и довести до стабилности ове установе.

- Пред Народном скупштином су велике дилеме, изазови и доношење веома битних закона за очување Републике Српске - рекао је Ђајић. 

Наставак одговорног и јединственог рада

Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Денис Шулић изразио је увјерење да ће актуелни сазив парламента наставити да ради одговорно и јединствено када су у питању интереси грађана Српске.

- Сигуран сам да ћемо за 30 година када будемо славили 60 година рада парламента, говорити о свим важним одлукама које смо донијели у овом сазиву, а које су имале за циљ јачање и бољи положај Републике Српске и прије свега бољи животни стандард свих њених грађана - рекао је Шулић.

Шулић је нагласио да је Народна скупштина, кроз ових 30 година прошла многе фазе, од оснивања Републике Српске, до фаза када је парламент био скрајнут и није био мјесто доношења важних одлука за Републику Српску и њене грађане, до данашњих дана када се враћа легитимитет у Народну скупштину.

- Све институције Републике Српске црпе свој легитимитет из Народне скупштине, која легитимитет црпи од грађана. То је јако важно и желим да захвалим грађанима који су ових 30 година учествовали у изборима, бирали народне посланике, давали им свој легитимитет, да би у име њих одлучивали о важним питањима - истакао је Шулић.

Скупштинска тијела

Предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић изјавио је Срни да постојање одређених механизама као што су интерпелације, формирање анкетних одбора и разних тијела могу помоћи у раду Народне скупштине Републике Српске и да су се показали изузетно значајним.

- Мислим да су се ти механизми, осим законодавног процеса рада, комисија и разних скупштинских одбора, показали као изузетно значајни јер могу унаприједити друштвено-политички живот и помоћи свеукупном раду Народне скупштине - рекао је Бореновић.

Он је нагласио да је Народна скупштина највиша и убједљиво најзначајнија законодавна институција Републике Српске у којој се налазе представници грађана и да је то мјесту гдје аргументоване ставове могу сучељавати власт и опозиција.

Бореновић каже да је Народна скупштина најважнија када је ријеч о процесу доношења закона и других одлука о питањима значајним за живот Републике Српске, али и да ова институција даје одређене механизме народним посланицима и политичким стуктурама да могу унапредити ствари у Српској.

- Провео сам одређно вријеме као посланик у Народној скупштини и мислим да је јако значајно да се охрабре народни посланици да не буду само представници политичких партија, него да у правом смислу ријечи буду представници народа који их је изабрао и да одлучно дјелују на рјешавању проблема у Српској - истакао је Бореновић.

Сутра свечана академија 

Свечана академија поводом 30 година постојања и рада Народне скупштине биће одржана сутра у Бањалуци.

Академија ће бити уприличена у Културном центру Бански двор, са почетком у 13 часова, најављено је из Народне скупштине Српске.

Прије академије, у 11 часова, предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић разговараће са предсједницима Скупштине Србије Ивицом Дачићем и Скупштине АП Војводине Иштваном Пастором у просторијама парламента Српске. 

За 12 часова планиран је састанак предсједника парламената код предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић у Палати Републике.
 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана