Тегелтија: Усаглашавање аранжмана са ММФ-ом до краја године
РОГАТИЦА - Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија очекује да ће до краја године бити усаглашен аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ) са којим се тренутно преговара на техничком нивоу.
- Мислим да ће се ентитети опредјелити да повуку одређена финансијска средства од ММФ-а под јако добрим финансијским условима са становишта рокова и камате. Али, са ММФ-ом увијек има и неких питања, попут реструктуирања јавних предузећа, позиције здравственог и финансијског сектора и слично. Међутим, нема ниједне нове теме о којој са њима нисмо разговарали у претходном периоду - рекао је Тегелтија новинарима у Рогатици.
Он је истакао да тај аранжаман носи са собом финансијска средстава, с тим што ако нема потребе за њима може постојати аранжман, без кредитних средстава.
Тегелтија је подсјетио да се путем видео-линка одржава Годишња скупштина Свјетске банке и ММФ-а, што је најважнији догађај када је су у питању ове међународне финансијске институције.
- Разговарали смо о томе гдје се налазимо у овом тренутку борбе против пандемије, какава су наша очекивања о привредним кретањима до краја године, плановима за 2021. годину. То су теме са свим земљама - навео је Тегелтија.
Он каже да је основни закључак, када је у питању здравље, да се мора обезбједити здравствени систем који ће омогућити здравствену његу грађанима, да је то јако скупо и да су потребна додатна средстава, али да се о томе у овом тренутку не може размишљати, већ се морају обезбиједи средства за лијечење грађана.
- Након завршетка пандемије процјена је да ће се до љета тај проблем у већој мјери ријешити, а онда ћемо разговарати о томе како покрити дугове који су настали - истакао је Тегелтија.
Он наводи да је сасвим сигурно да су сви трендови, када су у питању макроекономски показатељи, негативни, али да се у поређењу са земљама у окружењу, осим Србије, може рећи да су макроекономски показатељи БиХ значајно бољи него у неким другим земљама.
Тегелтија је најавио да су планови за наредну годину даља подршка јавном сектору, санација свих обавеза које су настале за потребе здравственог сектора, обезбјеђивање адекватног финансирања и јавног сектора и пословне заједнице, те да у том дијелу ММФ види своје мјесто и улогу.
Многе комисије имају национални дисбаланс и лоше резултате
Зоран Тегелтија рекао је да није Комисија за очување националних споменика једина у којој постоји национални дисбаланс и истакао да никада неће бити добри резултати било које комисије уколико у БиХ нема консензуса у одлучивању.
- Понекада то није важно са аспекта броја људи једног или другог народа, али је врло значајно са становишта перцепције да ли сви то радимо онако како смо се договорили и какве су наше обавезе - рекао је Тегелтија новинарима, коментаришући национални дисбаланс у Комисији за очување националних споменика.
Наводећи да у многим комисијама постоји дисбаланс, Тегелтија је рекао да се о неколико комисија тренутно разговара и покушава направити баланс и промјене, не само са становишта националне структуре, већ и професионалне.
- Није ово једина комисија у вези са којом се покушава направити баланс. Надам се да ће доћи до рјешења, али као и свако кадровско питање, кључна је добра воља и вријеме - рекао је Тегелтија.
Епидемија се одразила на ефикасност Савјета министара
Зоран Тегелтија рекао је да се епидемија вируса корона одразила на ефикасност рада Савјета министара и да су средства која су требало да буду утрошена у капиталне пројекте морала да буду преусмјерена на здравствени сектор.
- Пандемија није пуно утицала на рад Савјета министара, али је сасвим сигурно утицала на резултате рада - рекао је Тегелтија новинарима.
Он је подсјетио да Програм рада који је припремао у експозеу приликом избора за предсједавајућег Савјета министара и циљеви које је тада поставио и које имају сви у БиХ, нису исти.
- Тада смо говорили о привредном развоју и да ће стопе привредног развоја бити позитивне, а данас биљежимо негативне стопе привредног раста - рекао је Тегелтија.
Он је навео да су разматрани пројекти који се морају имплементирати, а да се данас разговара о томе како се могу обезбиједити додатни кревети за збрињавање болесних и како обезбиједити додатне милионске трошкове за лијечење свих у БиХ.
- Различити су приоритети у овом тренутку. Од кључних приоритета, наравно, нисмо одустали, али наш буџет смо преусмјерили, па смо 15 милиона КМ обезбиједили за здравствени сектор у БиХ, а било би много корисније да смо та средства, да није било ове пандемије, уложили у неки од капиталних пројеката или за помоћ локалној заједници, попут Рогатице - рекао је Тегелтија.
Сви треба да раде свој посао
Зоран Тегелтија рекао је да не жели да се мијеша у рад правосудних институција у БиХ, али да у Обавјештајно-безбједносној агенцији (ОБА) сви треба да раде свој посао до одлуке Суда БиХ.
Одговарајући на питање новинара да ли је Осман Мехмедагић подобан да буде именован за директора ОБА с обзиром на то да се чека одлука Суда на оптужницу коју је против њега поднијело Тужилаштво БиХ, Тегелтија је рекао да у принципу не коментарише тужилачке и судске одлуке.
- Тужилаштво је урадило то што је урадило - подигло је оптужницу против директора ОБА и тај се предмет налази код Суда БиХ. Тек након одлуке Суда БиХ разговараћемо и анализираћемо да ли то представља неке препреке за рад или не - рекао је Тегелтија новинарима у Рогатици.
Он је додао да Тужилаштво БиХ ради свој посао, Суд БиХ свој, а ОБА ради свој посао.
- Најважније је да свако ради свој посао и да одлуке које се донесу морају бити обавезујуће за све без обзира на кога се односе - рекао је Тегелтија.
Тужилаштво БиХ подигло оптужницу против директора Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ Османа Мехмедагића и запосленог у тој агенцији Мухамеда Пекића.
Оптужница их терети да су током августа злоупотријебили службени положај или овлаштења, као и ресурсе и капацитете ОБА БиХ у сврхе приватних и личних интереса, да би дошли до информација и фотографија о пошиљаоцу анонимне кривичне пријаве против директора ОБА.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.